Francuska se protivi otvaranju kancelarije NATO-a u Japanu: Pripreme za proširenja rata u Ukrajini na Pacifik?

Ne samo da se u ratu u Ukrajini ne vidi svetlo na kraju tunela, već je sve više znakova da se priprema i proširenje sukoba na Pacifik. Kao najnovija ilustracija velikih (pred)ratnih igara može da posluži i najnovije francusko protivljenje otvaranju kancelarije NATO-a u Japanu i reakcije koje je to protivljenje izazvalo.

Atmosfera hladnog rata

Francuska se protivi jer ne želi da izazove kinesko negodovanje. Da je Japan je mesecima gurao ideju da se u Tokiju otvori kancelarija za vezu sa NATO-om - otkrila je japanska štampa početkom maja. Japanske vlasti su, navodno, očekivale da će sastanak G7 čiji je Japan bio domaćin, biti prilika da pridobije zemlje učesnice (sve članice NATO-a) za otvaranje NATO-ove kancelarije. Francuska se, međutim, tome suprotstavila.

„Ova tema nije bila predmet nijedne odluke u NATO-u. To je bio sadržaj predloga o kojem saveznici raspravljaju (...)“, rekao je francuski ambasador u Tokiju Filip Seton, odgovarajući na pitanje japanskog novinara.

O eventualnom otvaranju kancelarije u Tokiju biće odlučeno na sledećem samitu organizacije u Viljnusu, 11. i 12. jula kome će prisustvovati i Japan. Odluka mora biti donosena konsenzusom, tako da Francuska može to da spreči.

Japan je intenzivno počeo da se približava NATO-u kada je sedište ove organizacije 2007. godine posetio tadašnji premijer Šinzo Abe. Usledila je podrška misijama NATO-u i otvaranje kancelarije pri sedištu orgnizacije u Briselu.

Izveštavajući o protivljenju Francuske otvaranju kancelarije NATO-a u Tokiju, pariski Figaro preneo je analizu Tomonorija Jošizakija sa Univerziteta za inostrane studije u Tokiju, koji smatra da bi Japan na taj način proširio svoje strateške opcije i „podigao nivo odvraćanja“.

On u ratu u Ukrajini vidi “model za kineski napad na Tajvan“ koji ubrzava kinesko-rusko približavanje.

„Još uvek smo u atmosferi hladnog rata. Kina i Rusija se pripremaju zajedno. Severnoj Koreji je potrebna Rusija za vojno snabdevanje, a Kina joj je potrebna za održavanje režima. Još uvek postoji tajvansko pitanje. Koreja je i dalje podeljena na dva dela. Amerika je i dalje tu“, kaže Jošizaki.

Izazivanje Kine bez dogovora sa članicama NATO

Kancelarija za vezu koju su predvideli Japan i NATO bila bi samo antena za prikupljanje i širenje informacija. Zašto se onda Francuska tome protivi?

Pozivajući se na obaveštene izvore pariski, Figaro prenosi da francuska diplomatija smatra da bi “kancelarija u Tokiju odvela NATO veoma daleko od oblasti koju namerava da brani“.

„Izleti (NATO-a) negde drugde“ uvek su bili motivisani unutrašnjim pitanjima (sprečavanje terorističkih akata na svom tlu, na primer), dok „ovde nije reč o nečem sličnom“, smatraju francuski diplomatski izvori.

“Japan i NATO su povezani ´Individualnim programom partnerstva i saradnje´“ (IPCP). Ovaj odnos mora biti podignut u ITPP (individualizovani partnerski program) u Viljnusu, 11. i 12. jula“, stav je francuske diplomatije, kako prenosi pariski Figaro.

Prema francuski vojnim i diplomatskim analizama, druga opasnost dolazi od mogućnosti zatvaranja (NATO-a) u „samoispunjavajuće proročanstvo“ – prenosi dalje Figaro, dodajući da je stav Pariza da bi “kancelarija NATO-a u Tokiju bila nova ´crvena krpa´ pokazana Kini, tim pre što bi Seul, a zatim i drugi, uskoro onda mogli da izraze želju za sopstvenom kancelarijom“.

Isti pariski dnevnik prenosi da se za francusku stranu postavlja i pitanje metode: japansku ideju „tokijskog dopisnika“ podržao je, izgleda, i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, bez prethodnog razgovora sa članovima organizacije.

„Samo radi razmene informacija“?

List izveštava da Japan nema razumevanja za francusko suprotstavljanje i citira tamošnje univerzitetske profesore.

Akira Igata sa Univerziteta u Tokiju: „Ne možemo više da odvajamo ono što se dešava u Evropi od onoga što se dešava u Aziji. Rusija već vodi kampanje dezinformacija u Japanu, a Evropa ne može da pere ruke od onoga što se dešava na Tajvanu. Otvaranje kancelarije za vezu ovde će jednostavno omogućiti bržu razmenu informacija. Daleko smo od toga da se Japan pridruži NATO-u“.

„Vazdušni lovci u NATO-u opremljeni su čipovima proizvedenim u Aziji. Rat oko Tajvana bi uticao na sve zalihe odbrane. Veoma smo povezani. Imati kancelariju ovde bi omogućilo dijalog sa NATO-om o posledicama sukoba oko energetike, prehrambenih proizvoda... Teško mi je da razumem zašto Francuska smatra da joj je čast da se suprotstavi ovoj kancelariji“, podvlači Stiven R. Nađ, istraživač na Međunarodnom hrišćanskom univerzitetu u Tokiju.

Britansko podsećanje na Ukrajinu

Naročito su britanski mediji kritički reagovali na informaciju o protivljenju Francuske da NATO otvori kancelariju u Tokiju koju ni Atlantska alijansa ni Jelisejska palata u Parizu još nisu komentarisali.

Za razliku od pariskog Figaroa, britanski Fajnenšel tajms (FT), pozivajući se na obaveštene izvore, izveštava da „odbijanje Francuske komplikuje stvari nakon višemesečnih diskusija unutar NATO-a u cilju stvaranja prve ispostave Alijanse u indo-pacifičkom regionu“. 

Za NATO, kao i za Francusku, postavljanje kancelarije u Tokiju je u velikoj meri zasnovano na rastućim tenzijama sa Kinom u zoni Pacifika. Prema rečima osobe koja je pratila debate unutar NATO-a, Francuska odbija da odobri 'bilo šta što bi moglo da podstakne tenzije između NATO-a i Kine'“ -  prenosi FT.

Britanski Gardian izveštava o opreznom zavničnom stavu Japana : „Glavni portparol vlade, Hirokazu Macuno, odbio je da komentariše Makronove primedbe, rekavši samo da NATO razmatra „nekoliko puteva“.

Londonski Dejli telegraf preneo je ocenu Ričarda Kempa, bivšeg oficira britanske vojske po kome argument francuskog predsednika Makrona, da bi kancelarija NATO-a u Tokiju bila “ bila predaleko od transatlantske zone“, predstavlja “srceparajuće opravdanje“ ali nije pravi razlog odbijanje. “To ima veze sa francusko-francuskim interesima“, rekao je Kemp.

Britanski dnevnik ocenjuje da sadašnji stav o kancelariji NATO-a podseća na stav koji je Emanuel Makron izneo u aprilu prilikom posete Kini: „Ne želimo da ulazimo u logiku blok na blok”, rekao je šef države po povratku iz Pekinga, izazvavši mnogo kritika dok je kineska vojska izvodila vojne vežbe oko Tajvana.

„Makronov neumesni pokušaj pomirenja štetan je za NATO“, kaže Ričard Kemp u Dejli Telegrafu. „U tom smislu, jedno od prethodnih odbijanja Francuske da sarađuje sa NATO-om je poučno. Pariz je 2008. odbacio predlog SAD da se Ukrajina stavi na put ka članstvu u NATO“, zaključuje on.