Komitet ministara Saveta Evrope odlučio: počela procedura za prijem Kosova

Komitet ministara 46 zemalja – članica Saveta Evrope doneo je odluku da Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope prosledi zahtev Prištine za prijem u ovu paneevopsku organizaciju.

Sastanak ministara održan je na ambasadorkom nivou, a za donošenje odluke bila je potrebna dvotrećinska većina od najmanje 31 glasa.  Prilikom glasanja 33 od 46 članica podržalo je dalje prosleđivanje u proceduru zahteva Kosova za prijem među kojima su iz regiona: Crna Gora, Slovenija, Severna Makedonija, Hrvatska i Albanija. Sedam članica SE je bilo protiv - Mađarska, Rumunija, Kipar, Španija, Azerbejdžan, Gruzija i Srbija  - dok su uzdržani bili BiH, Grčka, Slovačka, Moldavija i Ukrajina. Jermenija nije glasala.

Kako pokazuju podaci o glasanju, dvotrećinska većina dobijena je vrlo tesnim rezultatom. Na održavanju glasanja, uprkos protivljenju Srbije – insistirala je, pre svega, Nemačka.

Procedura neizvesnog trajanja

Prema pravilima, Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) - u kojoj zasedaju poslanici iz parlamenata država članica - počeće sada proceduru pripremanja izveštaja na osnovu kojeg će biti formulisan predlog rezolucije.  

Ako PSSE na nekom od budućih plenarnih zasedanja, ovde u Strazburu, bude zatim izglasala rezoluciju koja se tiče zahteva Prištine za prijem, onda se ta rezolucija šalje nazad u Komitet ministara spoljnih poslova zemalja članica Saveta Evrope koji onda donosi definitivnu odluku.

Ovo može da bude manje ili više dug proces s obzirom da svaki kandidat za članstvo treba da ispuni uslove predviđene konvencijama Saveta Evrope.

Ukoliko Komitet zaseda na nivou ambasadora - odluka, shodno pravilima, mora da bude jednoglasna, dok je dovoljna dvotrećinska većina u slučaju da ministri neposredno odlučuju o prijemu nove zemlje članice.

„Važnost“ ovogodišnjih ugovora iz Brisela i Ohrida

Savet Evrope je najstarija panevropska organizacija čija je uloga nadgledanje poštovanja ljudskih prava i pravne države. Sve nove članice do sada su bile primane aklamacijom, a ne preglasavanjem.

U saopštenju za javnost o rezultatima glasanja, Komitet ministara Saveta Evrope podsetio je na ugovor iz Brisela iz februara 2023. godine i ugovor iz Ohrida iz februara 2023. godine i na  “važnost za sve strane da se ovi ugovori sprovedu“.

Kojim će ritmom će teći procedura u vezi sa zahtevom Prištine za prijem zavisi od političkog konteksta. Po principu spojenih sudova, prijem Kosova ubrzavaće se i usporavati s obzirom na to kako pregovarački proces Beograd – Priština ocenjuju najveće evropske sile – pre svega Nemačka.

Hronika prištinskog pristupanja SE

Podsetimo, još 2012. Kosovo je otvorilo konzulat u Strazburu čiji je nezvanični zadatak da priprema prijem u Savet Evrope.

Od tada, Priština je u januaru 2016. godine prvo dobila pravo da šalje poslanike na zasedanja odbora u PSSE kada je reč o pitanjima koja se tiču Kosova, kao i na plenarna zasedanja. Poslanici iz Skupštine Kosova mogu da učestvuju u radu skupštinskih odobora PSSE i na plenarnim zasedanjima, ali su bez prava glasa. 

Kosovo je u novembru 2013. primljeno u Evropsku banku za razvoj Saveta Evrope, a u septembru 2014. postalo je član Venecijanske komisije – institucije Saveta Evrope koja se bavi nadzorom funkcionisanja pravne države u zemljama članicama i zemljama - kandidatima za članstvo. Kosovo od samog početka ima podršku više od dve trećine država članica SE.

U maju 2022. godine Priština je podnela zahtev za prijem u Savet Evrope.

Poslanici iz Skupštine Kosova po prvi put su učestvovali na plenarnom zasedanju u oktobru prošle godine, tokom poslaničke debate o evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana.

Prijem Kosova u SE kočila je uglavnom Rusija koja je u martu prošle godine istovremeno izašla iz ove organizacije i bila isključena iz nje, posle ulaska ruskih trupa u Ukrajinu i početka rata u toj zemlji.