Francuska se umiriti ne može: Makronu preti šerpa-revolucija
Povodom dolaska predsednika Republike nadležna prefektura na jugu zemlje donela lokalnu uredbu o zabrani upotrebe “ručnih zvučnih sredstava“. U prevodu: zabranjeno je lupanje u šerpe
U ponedeljak je predsednik Makron držao govor Francuzima koji mnogi nisu ni čuli jer su širom Francuske na trgovima u isto vreme lupali u šerpe. Francuski predsednik je zatim u sredu počeo turneju po unutrašnjosti i došao u Alzas, gde su ga u jednom selu kod Strazbura, a zatim u gradiću Selesta dočekli grđani lupajući u šerpe, vičući pa i vređajući ga.
Juče je nastavio “silazak u narod“ na jugu zemlje u jednoj seoskoj školi blizu Monpeljea. Masa ljudi čekala ga je već od ranih jutarnjih časova. Nadležna prefektura objavila je zatim zabranu upotrebe “ručnih zvučnih sredstava“. U prevodu: zabranjeno je lupanje u šerpe.
Ostala je samo ulica
Društvene mreže i mediji direktno su prenosili groteskne scene koje su nasmejale ali i ponizile Francusku: žandarmi koji oduzimaju šerpe ženama koje dolaze na “doček“ predsednika Republike.
“Od kada to ne možemo da nosimo šerpe“, pitaju neke smejući se, a neke ljutito. Žandarm, službenim tonom: “Jutrošnja uredba prefekture gospođo!“
Cilj Makronovog silaska u narod bio je da pošalje slike borbenog predsednika koji je uveren da je u pravu, demokratski sluša narod i deli obećanja o povećanju plata u prosveti i zdravstvu sa ciljem da se građani umire i prestanu da protestuju zbog penzijske reforme koja je stupila na snagu bez glasanja u Parlamentu. Ova strategija za sada ne funkcioniše, sve češće se u Francuskoj govori o “šerpa-revoluciji“.
Makron je odbio da primi sindikate tokom višemesečnih protesta. Pozivajući se na ustavna ovlaštenja, sprečio je Parlament da završi raspravu i glasa o penzijskoj reformi i proglasio stupanje na snagu penzijskog zakona u maniru samodržca. Ostala je samo ulica i suočavanje sa masom bez posrednika, drugim rečima – ostale su sada samo šerpe.
Predsednik na ivici komedije
“Šerpe i jaja su za kuhinju“, “Nisu šerpe te koje će doneti napredak Francuskoj“, rekao je okupljenim novinarima i ironično primetio: “Možemo masovno da pokrenemo industriju šerpi“. Na ove predsednikove reči reagovalo je odmah francusko preduzeće kuhinjskih predmeta i posuđa “Kristel“ iz departmana Franš – komte čiji je upravnik branio svoje šerpe.
“Mi proizvodimo šerpe koje donose napredak Francuskoj !“, poručio je on.
Ova ne-politička odbrana šerpi mnoge je nasmejala, ali su se i mnogi podsmevali što politički nije dobro za predsednika jer ako se sve sroza na nivo komedije neće biti heroj koji neustrašivo ide među narod već običan – klovn.
Šta sad? Makronova služba za komunikacije možda je mislila da su stvari jednostavnije.
Propao je i plan da slike dana budu one iz učionice u selu Ganž kod Monpeljea gde razgovara sa decom i nastavnicima. Sindikat isključio struju u školskoj zgradi, kao što je to učinjeno prethodnog dana u fabrici u Alzasu koju je posetio. Zato je sastanak sa učenicima održan u školskom dvorištu pa je Makron iz daljine mogao da čuje – šerpe.
Videvši u kom pravcu stvari idu predsednikovo okruženje kritikovalo je previše prilježnog prefekta koji je ujutru emitovao uredbu o lokalnoj zabrani upotrebe “ručnih zvučnih sredstava“. Iz prefekture su uzvratili da se u uredbi nigde ne pominje reč “šerpa“ !
Republika u opasnosti – od šerpi ili bonapartizma
Ne nije smešno. Postoji i mračna strana ovog političkog vodvilja u Francuskoj. Naime, sindikat advokata i Liga za ljudska prava upozorili su da se, izdajući juče uredbu protiv šerpi, prefektura pozvala na “zakon o opštoj bezbednosti“, zakon o “obaveštajnom radu“ i plan Vižipirat (za borbu protiv terorizma). Sve to – iako je očigledno bila reč o mirnim protestima, mnogi su došli sa decom.
Makron je odavno pod sumnjom za “bonapartizam“ – to jest da hoće da uzurpira demokratiju i Republiku.
Ne slučajno lider male centrističke grupe poslanika “Liot“, koja je juče podnela zahtev za glasanje o poništavanju penzijskog zakona, je najugledniji francuski posanik Šarl d Kursel sa desnog centra. Ovaj poslanik bori se svim legalnim sredstvima protiv penzijskog zakona, ne kritikujući zakon sam po sebi već zato što smatra da su demokratija i Republika u opasnosti od autokratskih ambicija predsednika Makrona i njegove administracije.
Makron je formalno pravno imao pravo da primeni član 49-3 ustava i proglasi zakon bez glasanja u Parlamentu. To važi od 1958. godine, kada je Degol proglasio Petu republiku i njen izrazito predsednički ustav. Ovaj član, međutim, niko nije upotrebio u slučajevima kada su građni masovno manifestovali svoje neslaganje. Samo je Makron to sebi dozvolio i njegova služba za komunikaciju to pokušava da prikaže kao izraz “hrabrosti“.
Pre ovog zakona, u toku prošlog predsedničkog mandata, u februaru 2019, Makronu verna većina podržala je izglasavanje zakona koji omogućava da administrativna vlast (prefektura) zabranjuje demonstracije i vrši preventivna hapšenja.
“Pa gde smo mi ovo drage kolege? Pa ovo je potpuno nazadovanje. Rekao bi čovek da smo se vratili na rećim iz Višija“, uzviknuo je poslanik Šarl de Kurson koji sada poušava u Parlamentu da sruši ono što smatra predsednikovom samovoljom.
Ako u tome ne uspe šerpa-revolucija mogla bi da prestane da bude šala.
