Sve je teže regrutovati vojnike u Ukrajini

Ukrajinska vlada hoće da formira osam novih brigada, ali potencijalni regruti pokušavaju da izbegnu uključivanje u vojsku – izveštava specijalni izveštač francuskog dnevnika Mond (Le Monde) iz Kijeva, Toma Distria (Thomas d’Istria).

Na ulicama Kijeva rat bi skoro mogao da se zaboravi. Posle više od godinu dana od početka invazije, ukrajinska prestonica i gradovi iz pozadine (fronta) vratili su se u prividno normalno stanje. Danas znak teških ratnih borbi u zemlji vidimo na zidovima i na ulazima u gradove: reč je o kampanji za regrutaciju u oružane snage Ukrajine. Plakati, na kojima su prikazani portreti vojnika čvrstih i odlučnih lica, pozivaju građane da se uključe u odbranu zemlje. Jedna od ovih mobilizacionih operacija, kojom od početka februara rukovodi ukrajinsko Ministarstvo unutrašnjih poslova, ima za cilj stvaranje osam novih brigada.

Pogled stanovništva na mobilizaciju se menja

Ovaj projekat, čiji se proces regrutovanja privodi kraju, ima za cilj „jačanje ukrajinskih snaga“, objašnjava zamenica ministra unutrašnjih poslova Katerina Pavličenko. U njenoj kancelariji, jedan od zidova krasi portret ukrajinske pesnikinje Lesije Ukrainke (1871-1913) sa blistavim ružičastim napisom „Ženska moć“.

Sastavljene od različitih profila dobrovoljaca koji su prošli kroz „veoma zahtevan proces selekcije”, brigade takođe imaju za cilj da zadovolje zahteve „sadašnjeg perioda”, borbeno uverava zamenica ministra, u sredu, 29. marta.

„Sadašnji period se promenio“, kaže ona. „Ranije se radilo o odbrani zemlje. Danas moramo povratiti naše teritorije.“

Iako zamenica ministra uverava da u osam brigada već ima na desetine hiljada vojnika, a „nama je rečeno da su svi dobrovoljci već ušli u vojsku i da nikada neće biti popunjen potreban broj vojnika“, čini se da deo ukrajinskog stanovništva za nijansu drugačije gleda na  opštu mobilizaciju. Posle više od trinaest meseci rata, izgleda da je prošlo vreme kada su kancelarije za regrutaciju vojske bile zatrpane zahtevima civila voljnih da uzmu oružje.

Primena sile u regrutovanju

Ukrajinski parlament izglasao je 9. februara produženje vanrednog stanja od 24. februara 2022. godine za devedeset dana, upravo dok je predsednik Vladimir Zelenski boravio u Briselu gde je priznao da u vojsci ima poteškoća. Dodao je tada da Ukrajina ne može, kao Rusija, „da tera ljude u rat pendrekom“.

Ranije, u januaru, ukrajinski predsednik je potpisao kontroverzni zakon kojim su nametnute oštrije kazne za dezertere.

Da bi se uspešno odgovorilo na rusku ofanzivu pokrenutu ove zime na istoku zemlje, čini se da je mobilizacija vojnika ubrzana u poslednja dva meseca, a na društvenim mrežama pojavili su se video snimaci primene sile prilikom mobilizacije u gradovima.

Ministar odbrane Aleksij Reznikov je 5. februara u intervjuu objavljenom na sajtu Ukrainska pravda objasnio da je mobilizacija u zemlji neophodna: „Naši muškarci i žene umiru, ima ranjenih“.

Pitanje vojnih žrtava je strogo čuvana tajna. Prema procenama zapadnih stručnjaka, oko 100.000 ukrajinskih vojnika je ubijeno, ranjeno ili zarobljeno od početka invazije – u poređenju sa 200.000 ruskih vojnika prema britanskom ministarstvu odbrane.

Izgleda da deo stanovništva odbija ideju da se uključi (u vojsku). Ovaj pokret se diskretno manifestuje na kanalu Telegram gde korisnici  razmenjuju informacije o prisustvu regruta i vojnika na ulicama. Dobijanje poziva ne znači momentalnu mobilizaciju, to može biti i poseta radi ažuriranja baze podataka. Iako je ukrajinska služba bezbednosti (SBU) zatvorila nekoliko ovih kanala, drugi nastavljaju da rade uprkos tome, okupljajući i do 100.000 ljudi. Na jednom od njih, 1. aprila, jedan čovek je napisao:

„Potvrđujem da u 16 ​​časova, u politehničkom parku [u Kijevu], šest oficira za regrutaciju šeta okolo tražeći rezerviste.“

U kafiću susrećemo Andrija, mladića iz Kijeva koji želi da ostane neimenovan. Poverava nam da sumnja u to koji je interes ovih kanala vesti koji pothranjuju „anksioznost“ i omogućavaju da se identifikuju „otvoreni prostori“ gde civili mogu da odu, a da pri tom ne sretnu oficire za regrutaciju. Neki od njegovih prijatelja redovno konsultuju ove informativne kanale. Drugi su jednostavno odlučili da „ostanu kod kuće“, objašnjava on.

„Posebno oni koji žive sa roditeljima zabrinutim za svoju decu“, dodaje. Andrii takođe navodi primer muža svoje sestre, koji više ne putuje unutar Ukrajine kako bi izbegao železničke stanice, za koje se zna da su pune onih koji taže regrute.

Nemoguć legalni izlazak iz zemlje

Andrij nije zabrinut jer, kao student na univerzitetu, ne može da bude regrutovan. To mu odgovara. Iako je pre rata „na pomalo romantičan način“ zamišljao da će se pridružiti oružanim snagama, danas to više ne želi.

„Ranije sam razmišljao da napustim studije, ali sada više volim da ostanem tamo jer mi je to status koji omogućava da bez straha šetam gradom“, objašnjava on. Andrij odbija da napusti zemlju iz sentimentalnih razloga, ali i „zato što su preostala samo nelegalna rešenja za odlazak“.

Vanredno stanje zabranjuje muškarcima starosti od 18 do 60 godina da napuste teritoriju, a nekoliko izuzetaka koji su postojali za različite profesionalne kategorije postajali su sve ređi tokom proteklih meseci. Ukrajinski studenti više nemaju mogućnost da pređu granicu da bi se upisali na strani univerzitet jer, uverava mladić, „postoji mnogo lažnih studenata koji pokušavaju da napuste zemlju“ sa ovim statusom, kako bi se ustvari preselili na drugo mesto.

Izlasci iz kulturnih razloga su takođe praktično eliminisani pošto je komičar koji je otišao u Tursku sa privremenom dozvolom najavio da se neće vraćati u Ukrajinu. „To je izazvalo polemiku“, kaže Andrij, koji objašnjava da su uslovi za dobijanje dozvole (za napuštanje zemlje) postali veoma teški.

Ostaju ilegalna sredstva, lažna dokumenta i neregularni prelazi granice. Za ovu poslednju opciju, kaže mladić, „svi znaju cenu, odlazak iz zemlje košta 7.000 dolara“. To je poduhvat u koji ulazite  na sopstveni rizik. „Deset momaka se udavilo u reci pokušavajući da pređe rumunsku granicu“, dodaje on.

„Nejasna osećanja“ prema regrutaciji

U drugom prestoničkom kafiću, Anton, 34-godišnji bradati čovek koji se često osmehuje, takođe potvrđujuje nejasna osećanja u svojoj okolini (kada je u pitanju regrutacija).

„Mnogi ljudi su uplašeni, a mnogi kažu da to nije njihov problem“, kaže ovaj čovek zaposlen u kijevskom restoranu, koji se u prva tri meseca rata borio u jedinici teritorijalne odbrane. Borbu je napustio nakon što mu je komandant objasnio da ne može da mu isplati platu i da može da ode i vrati se „normalnom životu“.

Anton uverava da ne konsultuje Telegram i slične kanale na kojima se navodi kretanje policije jer kaže da je spreman da ponovo uzme oružje, ako ga ikada pozovu. „Osećam se kao da imam energiju za borbu. Zato je bolje da sam to ja nego neki prijatelj koji to ne želi.“

Prema Antonovim rečima, jedna od prednosti ukrajinskih oružanih snaga je da ponekad dopuštaju vojnicima da se pridruže jedinici po svom izboru. Navodi primer svog bivšeg komandanta Teritorijalne odbrane, koji ga s vremena na vreme zove, „u šali“, da ga zamoli da im se pridruži jer bi „želeo da se zajedno bore“.

„Eto, nisam bio spreman, ali svima su potrebni momci sa kojima se osećaju dobro“, kaže on. „Što se tiče onih koji ne žele da se bore, ne bih voleo da budem sa njima u rovu, to je najgori scenario“, tvrdi on. Što se tiče mobilizacije onih koji nisu dobrovoljaci, on insistira na činjenici da je Ukrajina „pravna država“. „Ako ne želite da se borite, ne odgovarajte na pozive.“

Neiskusni na ratištu, iskusni – na obuci

Danas se njegova bivša braća po oružju bore oko Bahmuta, opustošenog grada na koji od leta koncentrišu svoje napore ruska vojska i vojnici Vagnerove grupe i čiji je vođa Evgenij Prigožin tvrdio da su ga osvojili “u pravnom smislu“ nakon što su njegovi vojnici zauzeli gradsku opštinu, u noći između nedelje i ponedeljka.

Opisuju ga kao "krvavi pakao". „Prvo su im načelnici rekli da ih šalju na drugu liniju, ali kada su stigli u bazu, rečeno im je da će se priključiti prvoj liniji. I na kraju su završili na liniji minus jedan“, kaže Anton, smejući se. Neki od njegovih prijatelja nisu bili dovoljno pripremljeni, kaže i „dobili su oružje, a nisu imali vremena za obuku“. Prema Antonovim rečima, angažovanje ovih manje iskusnih snaga je neophodno dok su „naše elitne trupe na obuci u inostranstvu“ kako bi se pripremile za kontraofanzivu.

U kijevskom okrugu Podil, vojnik i advokat Masi Najjem, teško ranjen u borbi u junu 2022. godine, priznaje da su potrebe oružanih snaga velike da bi se nadoknadili gubici pretrpljeni posle više od godinu dana rata.

„Poznajem nekoliko slučajeva momaka koji nisu mogli da služe vojsku i kojima su lekari (iz lekarskih komisija) rekli da su i pored svega sposobni za vojsku”, potvrđuje on. Upitan o gubicima u vojsci, ovaj čovek izbegava, okleva, a zatim odgovara:

„Mnogo ljudi umire. Ali cena koju smo već platili je toliko ogromna da sigurno nećemo stati zbog novih hiljada (gubitaka u ljudstvu).“