Francuska vlada izbegla pad ali i dalje visi o koncu: Narod na ulicama, zemlji preti paraliza
Period nestabilnosti se otvara za Francusku, a to su potvrdili i neredi koji su odmah po glasanju izbili u Parizu i u gradovima širom zemlje
(Pariz, 20. marta 2023. - protesti u glavnom gradu Francuske posle glasanja o poverenjeu vladi u Parlamentu)
Francuska vlada preživela je juče glasanje o poverenju sa svega devet sudbonosnih glasova većine koji su joj išli u prilog, posle donošenja zakona o penzijskoj reformi bez glasanja palamenta, pozvavši se na kontroverzni član ustava 49-3.
Francuska vlada, međutim, i dalje visi o koncu. Protiv nje su glasali cela levica - krajnja i levi centar, takođe krajnja desnica i, za vladu iznenađujuće, veliki broj poslanika iz desnog centra iz gurpe republikanaca.
Posle prinudnog usvajanja penzija, Narodna skupština je u ponedeljak, 20. marta, glasala o (ne)poverenju vladi
Nametnuta reforma i protesti
Period nestabilnosti se otvara za Francusku, a to su potvrdili i neredi koji su odmah po glasanju izbili u Parizu i u gradovima širom zemlje i produžili se do kasno u noć.
Sindikati su pozvali na opšti štrajk u četvrtak (23. marta) protiv nemetnute reforme koja podrazumeva da Francuzi idu najranije u penziju sa 64 gdine života pod uslovom da imaju 43 godine radnog staža, a ako nemaju toliko radnog staža - idu u penziju sa 67 godina. Uz to, 41 strukovni penzijski režim je stopljen u jedan opšti penzijski fond što je protiv vlade okrenulo široki sloj stanovništva.
Najavljeno je da će se predsednik Makron u sredu obratiti javnosti. Njegova popularnost je na najnižim granama, prema istraživanjima javnog mnenja. Ne samo poslanici već i građani svih političkih orjentacija doživljavaju ga kao čoveka koji prezire demokratiju i vlada protiv volje sopstvenog naroda koji mirno demonstrira već nedeljama na poziv ujedinjenih sindikata a predsednik odbija da ih primi i gotovo se ne oglašava javno. Pre nekoliko dana, ipak je rekao da sporna reforma mora da bude sprovedena jer bi u protivnom finansijska tržišta loše reagovala.
Ravnoteža nemoći vlasti i građana
Svi znaju da je Francuska prezadužena, spoljni dug je preko tri hiljade milijardi, javni deficit preko 6 odsto, komercijalni deficit preko sto milijardi.
Velika napetost vlada u Francuskoj – sindikati više ne mogu niti hoće da kontrolišu radikalne elemente, narod je faktički na ulici, zemlji preti paraliza zbog najave blokade saobraćaja, kao i tekuće blokade rafinerija i prema tome snabdevanja gorivom.
Da rezimiramo: u ovom nadolazećem haosu vidimo ravnotežu nemoći, kako vrlo raslabljenog predsednika i vlade, tako i sindikata, i građana… Šta će sada biti?
Ko će platiti cenu nepoverenja u vlast
Skoro je izvesno – biće narod na ulicama jer je došlo do definitivnog i nepovratnog prekida poverenja prema predsedniku i vladi. Postoji inicijativa za raspisivanje referenduma koju je već podnelo dovoljno poslanika i potrebno je oko 4,8 miliona potpisa građana.
Dalje, poslanici traže da se izjasni Ustavni savet jer je analiza pokazala da ima u pravnom smislu možda protivustavnih elemenata u tekstu reforme, naročito kada je reč o brojkama u procenama.
Takođe, za sada postoji teoretska mogućnost da predsednik raspusti parlament i raspiše nove izbore. Niko ne zna kako bi se to završilo jer je sve u opštem vrenju i nemoguće je predvideti da li bi kranja desnica konačno izašla kao pobednik kako je to Makron uvek pretio na predsedničkim izborima, “ili ja ili krajnja desnica“ i, zahvaljujući toj formuli takoreći ucene, dva puta postao predsednik Republike. Sada na ulicama demonstriraju upravo oni koji su pod takvim uslovima glasali za njega, tražeći da plati cenu svoje politike.
