Dan odluke u Francuskoj: Makronova penzijska reforma prolazi milom ili silom
Makron “gura“ reformu penzija po svaku cenu, a savetuje ga Blek rok, najveći investicioni fond na svetu koji je podržavao njegovu predizbornu kampanju. Nametanje reforme dešava se u vrlo zapaljivom kontekstu - dok inflacija raste, dok cene hrane vrtoglavo skaču, a ukupan broj siromašnih, koji ne mogu da se prehrane od svojih prihoda, dostigao je devet miliona
(Lion, 15.03.2023 - protesti i štrajkovi u Francukoj protiv predloga predsednika Makrona o podizanju starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine)
Reforma penzijskog sistema u Francuskoj proći će milim ili silom uprkos višenedeljnim protestima, masovnom odbacivanju i uprkos činjenici da Makronova stranka nema većinu u parlamentu.
Član 49-3 francuskog ustava daje mogućnost predsedniku da nametne novi zakon čak i kada nema podršku parlamenta. Niko više ne može da isključi da predsednik Makrn neće to učiniti danas iako zna koliko je takav čin politički nepopularan.
Bayonne, 15.03.2023 - protest u Bajoneu zbog najave reforme penzionog sistema u Francuskoj
Nametanje refrome ili vanredni izbori?
Ukoliko proceni da u Parlamentu nema dovoljno poslanika koji bi glasali za tekst penzijske reforme, vlada ga uopšte neće ni staviti na glasanje već će posegnuti za članom ustava i demokratski će nametnuti reformu, ma kako to u suštini bilo paradksalno.
Mešovita komisija, sastavljena od sedam poslanika Parlamenta i sedam članova Senata, zasedajući iza zatvorenih vrata u Parizu juče je postigla kompromis oko minornih izmena u predloženom tekstu reforme. Komisija je poslala novi tekst vladi koja danas treba da ga predloži Senatu i Parlamentu.
Posezanje za ovim članom ustava u situaciji kada se dve trećine građana protivi - ne reformi penzijskog sistema u načelu, već ovoj i ovakvoj reformi – moglo bi da izazove političku krizu u Francuskoj. Govori se o mogućem glasanju o poverenju vladi u Parlamentu ili čak da bi predsednik Makron možda doneo odluku o vanrednim izborima.
Vlada i predsednik Republike održali su sinoć kasno sastanak. Mediji su po završetku preneli da će Makron na sve načine pokušati da osigura podršku bar 40 poslanika iz Partije republikanaca sa desnog centra, kako bi vlada ipak predložila Parlamentu da stavi reformu na glasanje. Sva teškoća je u tome što čak i ako neko od republikanaca usmeno obeća da će glasati za reformu – niko ne može da bude siguran da će on održati obećanje.
Makron je zato sinoć izgleda prešao na metodu pritiska. Zapretio je da će ukoliko većina poslanika danas popodne bude glasala protiv reforme – raspustiti Parlament i organizovati vanredne izbore.
Francuski predsednik, naime, računa da će neodlučne republikance ovim zaplašiti. Njihova stranka, decenijama najmoćnija u Parlamentu, zabeležila je istorijski najgori rezultat na prošlim izborima i vrlo je verovatno da na vanrednim izborima ne bi prošla bolje.
Francuski sindikati sinoć su najavili da će čak i ako Parlament izglasa reformu, oni zajednički nastaviti borbu jer smatraju neprihvatljivim pomeranje odlaska u penziju na 64 godine života pod uslovom da su uplaćene 43 godine radnog staža, a da oni koji imaju manje od 43 godine staža – moraju da rade do 67 godine.
U opštoj buci i uzbuđenju čuju se i mišljenja da bi reforma i vlada mogli da budu blokirani ukoliko budu primorani da raspišu referendum.
Neki senatori i poslanici iznose u javnost kako ih ministri pozivaju i daju im razna obećanja tipa “poguraćemo projekat za vaš distrikt ili region ukoliko glasate za reformu“.
Paris, 15.03.2023 - ulice Pariza zatrpane smećem zbog štrajka đubretara
Policija protiv đubretara
Ostaje neizvesnso da li će pedsednik Makron na kraju morati da plati nedostatak dijaloga sa građanima. To bi moglo da se desi ukoliko dođe do “koagulacije“ nezadvoljstava. Makron “gura“ reformu penzija po svaku cenu, a savetuje ga Blek rok, najveći investicioni fond na svetu koji je podržavao njegovu predizbornu kampanju. Nametanje reforme dešava se u vrlo zapaljivom kontekstu - dok inflacija raste, dok cene hrane vrtoglavo skaču, a ukupan broj siromašnih koji ne mogu da se prehrane dostigao je devet miliona.
Kakva je atmosfera najblje govori jučerašnji dan kada je protestvalo nešto manje građana, ali je saobraćaj širom zemlje bio skoro paralisan. Štrajkovali su radnici u rafinerijama i javni prevoz svih vrsta. U Parizu već nedelju dana u najvećem broju arondismana štrajkuju đubretari pa se čuju upozorenja da postoji opasnost od epidemije zbog velikoog broja pacova i insekata. Prebacivanja odgovornosti između socijalističke gradonačelnice An Idalgo i vlade završila su sinoć odlukom ministra unutrašnjih poslova Darmanena da naredi rekviziciju čistača.
Za Makrona, uprkos svemu, nema govora o odustajanju od reforme penzijskog sistema. To je ključni projekat njegovog drugog mandata koji, kao i prvi, prolazi u znaku povećavanja javnog i spoljnjeg duga, privatizacije, pogoršanja socijalnih problema i nedovršenih reformi u svim javnim sektorima.
