Zbog penzijske reforme, opšti štrajk i protesti u Francuskoj: Sindikati prete paralizom zemlje, vlada preti dekretom

Juče je u Francuskoj bio “crni utorak“ kako su udruženi sindikati i najavili – masovni protesti protiv reforme penzijskog sistema paralisali su zemlju. Prema procenama sindikata, oko tri i po miliona ljudi izašlo je na ulice. Prema procenama policije bilo ih je oko milion i trista hiljada.

Ovo je najveći štrajk u poslednjih 40 godina u Francuskoj, a ovako istorijski rekordan odziv objašnjava se činjenicom da dve trećine građana smatra da je reforma neprihvatljiva. Uprkos tome, vlada i predsednik ne popuštaju. Štaviše, prete da će, ako ništa drugo ne bude moguće, iskoristiti odrednicu ustava koja vladi omogućava da nametne zakon – dekretom. 

Vlada odbija pregovore

Juče su stali autobusi, tramvaji, vozovi i avioni, dve trećine nastavnika i deo studenata u školama i na univerzitetima obustavilo je rad. Zaposleni u bolnicama takođe su izašli na ulice. Ulazi u rafinerije do daljnjeg su blokirani zbog čega je obustavljena isporuka goriva.

Dokle će trajati štrajkovi niko ne zna. Ujedinjeni sindikati najavili su da će pozivati na obustavu rada i proteste sve dok vlada ne povuče predlog reforme. Najavili su nastavak štrajka u subotu i u sredu iduće sedmice.

Sindikati rafinerija odlučili su, međutim, da nastave sa blokadom ulaza i tako onemoguće punjenje cisterni i distribuciju goriva.

Da li će se ponoviti 1995. godina kada je vlada morala da povuče predlog penzijske reforme posle tri nedelje opšteg štrajka koji je potpuno paralisao zemlju ?

Vlada za sada ne pokazuje nameru da napravi bilo kakav suštinski ustupak, čak ni nameru da razgovara sa sindikalnim vođama.  

Širok front protivnika reforme

Reforma penzijskog sistema kakvu vlada predlaže podrazumeva odlazak u penziju najranije sa navršene 64 godine života – umesto sadašnje 62 i to pod uslovom da imaju pune 43 godine radnog staža. Oni koji imaju manje od 43 godine radnog staža ići će u starosnu penziju sa 67 godina što je i sada starosna granica.

Reformom bi bili ukinute posebne brojne penzijske kase različitih profesionalnih grupa koje u Francuskoj postoje uporedo sa opštim penzijskim režimom. One bi sve ušle u novi opšti penzijski sistem.

Na ovaj način vlada je protiv sebe otvorila širok front protivnika reforme, od notara i advokata i ostalih slobodnih profesija pripadnika srednje klase sa strukovnim penzijskim udruženjima, sve do radnika i onih koji rade teške i slabo plaćene poslove.

Vladini lažni argumenti

Pokazalo se da vreme nije radilo za vladu jer se u poslednjih mesec dana ispostavilo da su ministar rada Olivie Disop i predsednica vlade Elizabet Born bukvalno obmanjivali javnost, iznoseći netačne podatke o posledicama reforme, a onda na kraju priznavali da to što su govorili nije “baš tako“.

Recimo, najavljivali su kao „posebno fotogenično“ dostignuće reforme da će najniža zagarantovana penzija iznositi hiljadu dve stotine evra, da bi se na kraju ispostavilo da uslove za ovu visinu penzije ispunjava jedva dvadesetak hiljada penzionera. Kao da je vlada očekivala da se baš niko od poslanika i senatora neće posvetiti proučavanju komplikovanih odrednica reforme, sročenih nerazumljivim tehničkim jezikom i “prevesti“ ih narodu koji zastupaju u parlamentu.  

Ovo, na prvi pogled neuko ponašanje vlade već smo videli prilikom neuspešnog organizovanja vakcinacije početkom 2021. godine kada se ispostavilo da je organizacija vakcinacije prepuštena privatnim savetodavnim kabinetima, basnoslovno plaćanim - u ime štednje. Oni su kao “pod-radnike“ angažovali jeftine “stručnjake“ da bi se na kraju sve završilo epskim fijaskom, posle čega su organizaciju vakcinacije preuzele lokalne i regionalne vlasti čiji su ljudi radili za redovnu platu.

Penzijski fond namenjen - krupnoj industriji

Ministar rada i premijerka tvrdili su da se reforma penzijskog sistema mora sprovesti jer su penzijske kase već u deficitu i biće u deficitu od oko 17 milijardi evra 2027. godine.  Ispostavilo se da su sve penzijske kase u suficitu, da imaju rezervu da se “pokriju“ čak i ukoliko je projekcija koju vlada iznosi realna.

Ispostavilo se, takođe, da projekcija vlade nije realna i da mnoge parametre nije uzela u obzir kao, na primer, činjenicu da u budućnosti, kada posleratna “bejbi-bum“ generacija biološki nestane, broj penzionera neće rasti sadašnjim ritmom i neće opterećivati budžete penzijskih kasa.  

Uostalom, i sami sindikati ponavljaju da su spremni i voljni da razgovaraju o reformi, podsećajući da je ovakva reforma neprihvatljiva jer odgovara jedino interesima vladinog savetnika, američkog Blek roka, najvećeg investiciong fonda na svetu, koji je i jedan od najvećih (ako ne i najveći) vlasnik penzijskih fondova.

Očigledni cilj predsednika Makrona, vlade i savetodavnog Blek roka  je da se uvede sistem koji bi najvećem broju ljudi, uključujući i one sa teškim zanimanjima, smanjio penzije i doveo ih u situaciju da rade do 67 godine kada odlaze u starosnu penziju. Ovakav sistem stimulisao bi građane da se okrenu privatnim penzijskim fondovima.  

Na kraju je i sam ministar ekonomije Brun Lmer, uklješten u zamku pitanja i odgovora, priznao novinarima da će od novca iz buduće jedinstvene penzijske kase, vlada finansirati i stvari koje se neposredno ne tiču penzija. Francuska je prezadužena, njen dug je prešao tri hiljade milijardi. Vlada je bez postavljanja uslova zbog pandemije i poskupljenja energije krupnoj industriji podelila 160 milijardi evra, dok su srednjim i malim preduzećima deljene “umirujuće“ sume „novca iz helihoptera“. Neko ovo mora da plati.

Briga za vladu i Blek rok

Ovakav razvoj situacije doveo je do prekida ionako krhkog poverenja građana u vladu.

Neki analitičari govore o potencijalnoj bombi socijalnog revolta u Francuskoj jer mnogi su juče protestovali ne samo protiv penzijske reforme već i protiv inflacije i eksplozije cena hrane poslednjih nedelja.

Posle burne i nezavršene rasprave u Parlamentu, sada Senat u Parizu raspravlja o ključnim odrednicama iz teksta reforme penzijskog sistema. U četvrtak 16. marta rasprava se ponovo vraća u Parlament. Ukoliko vlada i predsednik Makron procene da u Parlamentu ne mogu da dobiju dovoljnu većinu za podršku reformi penzijskog sistema, vlada bi mogla da pribegne primeni člana ustava 49-3 Pete Republike koji vladi daje mogućnost da zakon nametne dekretom i mimo volje parlamenta.

Stav udruženih sindikata je da će prekinuti štrajk ukoliko Parlament i Senat glasanjem podrže reformu. Ukoliko, međutim, vlada i predsednik odluče da nametnu reformu, uprkos masovnim protestima građana, sindikati su nagovestili da će pozvati na nastavak opšteg štrajka i protesta.

Predsednik i vlada imaju razloga za brigu. Dovoljno je da pročitaju poruku na transparentu koji je nosila jedna devojka juče na ulicama Pariza: “On nama 64, mi njemu 68“ (prvi broj je aluzija na minimum godina za odlazak u penziju, a drugi je aluzija na velike demonstracije 1968. godine koje su paralisale Francusku, a predsednika Degola naterale da privremeno napusti zemlju). Da li će Blek rok biti u stanju da ovo shvati?