Cene hrane eksplodirale u Francuskoj: Sve više ljudi traži prehrambenu pomoć

U redovima za podelu hrane, ispred železničke stanice u Strazburu predveče, ne čekaju više samo beskućnici i nevoljnici iz stranih zemalja već i “obično“ domaće stanovništvo. Dolaze radnici i majke sa decom u kolicima … Obroci ili namirnice koje oko podneva i uveče donose dobrovljci iz raznih organizacija i udruženja brzo se raspodele.

Ispred sedišta organizacije Narodna pomoć, na periferiji Strazbura, svakog dana pre 14 časova mogu se videti redovi ljudi sa torbama i kolicima koji čekaju na pomoć u hrani. Svi oni imaju socijalne karte. Neki rade pola radnog vremena, neki imaju niske penzije od kojih mogu tek da plate stanarinu i komunalije. Tu su i roditelji brojnih porodica koji, iako rade, posle 15-og u mesecu nemaju više za hranu.

Elisabeth Borne, premijerka Francuske u poseti banci hrane u Reimsu (Marna) 3. novembra 2022, usred ogromnih paleta hrane u hangaru, predstavila je „fond za održivu pomoć u hrani od 60 miliona evra 2023. godine“

Utrostručen broj korisnika pomoći u hrani

Volonteri u Narodnoj pomoći kažu da je sve više ljudi koji od svojih prihoda ne mogu da se prehrane:

„U 2019. godini pomogli smo oko četiri hiljade ljudi mesečno, 2022. taj broj se povećao  na sedam hiljada“. Kažu da udruženje sada deli pakete svakog dana, osim nedelje, dok je pre dve godine još uvek bilo dovoljno četiri dana u nedelji.

Pored stranaca, bez papira i bez sredstava, sve je više i studenata koji dolaze u Narodnu pomoć.

Prema studiji banaka hrane, objavljenoj u ponedeljak, 27. februara, broj korisnika u Francuskoj se utrostručio za deset godina, uz povećanje od 10 odsto u 2022. godini.

I Narodna pomoć i ogranak Armije spasa za Strazbur i sve druge humanitarne organizacije i udruženja ovih dana upozoravaju da im je glavni problem što im je „potrebno sve više, a sredstava sve manje“. Sve je manje donatora.  

Devet miliona siromašnih Francuza

Kristof Robert, generalni delegat humanitarng udruženja “Otac Pjer“, podsetio je ovih dana javnost da u Francuskoj od ukupno 67 miliona stanovnika ima devet miliona siromašnih.

“Treba dati više onima čije su potrebe veće“, rekao je on, apelujući na vladu da blokira rast cene struje bar za najsiromašnije i da u zimskom periodu obustavi isključivanje struje najsiromašnijima koji nisu platili račune.

Prema zvaničnim podacima za februar, cene prehrambenih proizvoda prvi put rastu u Francuskoj brže od cene energenata. Hrana je tokom jedne godine poskupela 14,5 odsto, a neki proizvodi i 70 odsto.

Prehrambeni proizvodi su skuplji zato što su cene gasa i struje porasle. Poljoprivrednici moraju da plate više za hemijska đubriva koja zahtevaju mnogo gasa za proizvodnju.

Pored sirovine za koju plaćaju više nego ranije, proizvođači su prinuđeni da prihvate znatna poskupljenja kako bi sačuvali i pakovali u staklo, plastiku, papir - proizvode koje isporučuju masovnoj distribuciji. U Nemačkoj je povećanje cena dostiglo 20 odsto, a u Velikoj Britaniji 17 odsto.

Vlada se ne plaši porasta socijalnog nezadovoljstva

U Francuskoj se očekuju dalja poskupljenja na proleće pošto se završe trgovinski pregovori između proizvođača i trgovinskih lanaca na veliko. Vlada pokušava da apeluje na velike prodajne lance da budu solidarni sa građanima koji su u najtežoj situaciji.

Sa levice stižu kritike uz podsećanje da je država dala 160 milijardi subvencija velikim preduzećina i da pri tom ništa nije tražila zauzvrat, a sada je u situaciji da “moli“ velika preduzeća da pomognu. Kao da i dalje važi neoliberaln pravilo da država ne može da se meša u tržište, osim kada (velikim i bogatima) poklanja novac.

Prošlog decembra, potrošnja za hranu u Francuskoj je pala, tokom jedne godine, za 9 odsto. Ovo smanjenje od 1,5 milijardi evra u odnosu na isti period prošle godine predstavlja 52 evra manje po domaćinstvu. A to što su građani smanjili svoju potrošnju, uz nagli rast cena, problem je i za proizvođače i za trgovce na malo.

Neki francuski ekonomski listovi kao La Tribine, nagađaju da je verovatno da će ove godine neki supermarketi izabrati da uklone sa svojih polica brendove koji nisu pristali da revidiraju svoja potraživanja naniže. Šef Lidla je već upozorio da će to verovatno biti slučaj sa dva njegova uobičajena dobavljača.

Ministar ekonomije Bruno Lmer najavio je da odustaje od ideje stvaranja anti-inflacioone potrošačke korpe u kojoj bi se našle osnovne namirnice sa blokiranim cenama. Umesto toga vlada će od distributera zatražiti da za neke osnovne proizvode spuste maržu na nulu.

Francuska će sutra (u utorak) biti blokirana opštim štrajkom protiv penzijske reforme kojoj se protivi dve trećine građana i koji bi mogao da se produži. Vlada međutim ne odustaje od reforme. Bez obzira na rizik od “koagulacije“ problema - rasta cena hrane i socijalne eksplozije - ona najavljuje da će, ako treba, još jednom iskoristiti ustavnu mogućnost da reformu nametne i bez odobrenja parlamenta – dekretom.