Ruski “Ekspert“ o rezoluciji Evropskog parlamenta : Hoće li EU zapleniti zamrznutu rusku imovinu?

Pariski Kurie Enternasional prenosi tekst iz ruskog konzervativnog nedeljnika Ekspert https://expert.ru/expert/2022/49/yevropa-tyanetsya-k-rossiyskim-aktivam/ autora Viktora Sisoeva koji smatra da rezolucija Evropskog parlamenta, možda, predstavlja prvi korak ka prilagođavanju evropskog zakonodavstva da bi se zaplenio bar deo od 319 milijardi evra zamrznute ruske imovine u Evropi.

Evropski parlament je 23. novembra usvojio rezoluciju kojom se Rusija opisuje kao „državni promoter terorizma“. Nikada u svojoj istoriji ova institucija nije iznela tako ozbiljnu optužbu protiv Moskve – ocenjuje Ekspert.

Ideološka i pravna osnova za pljačku

“Sama po sebi, ova rezolucija neće imati značajne posledice. Pravno neobavezujuća, ona samo doprinosi daljem uveličavanju linije demonizacije Moskve. Dugoročno, međutim, ova rezolucija bi mogla značajno da zakomplikuje odnose između evropskih zemalja i Rusije, kako na političkom tako i na komercijalnom planu. Da i ne govorimo o posledicama u slučaju da države članice EU odluče da primene ovu rezoluciju i da u zakon uvedu pojam „državnog promotera terorizma“ da bi onda sa tim poistovetile Rusiju. Za sada ovaj scenario izgleda malo neverovatan“.

S druge strane, izgleda da se ostvaruje još jedan san Brisela – ocenjuje nedeljnik, dodajući da bi “konfiskacija zamrznute ruske imovine mogla da bude olakšana ne samo odlukom Evropskog parlamenta, već i nedavnom rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o reparacijama Ukrajini. Evropska komisija aktivno radi na ovom pitanju kako bi uvela neophodne izmene u zakonodavstvo o sankcijama“.

“Konkretno, Savet Evropske unije dodao je kršenje sankcija na listu krivičnih dela u EU. Ukoliko bi o projektu, kao i o predviđenim sankcijama, ponovo raspravljali Savet EU (šefovi država i vlada), a potom i Evropski parlament, mogla bi da se iskoristi prilika za uvođenje konfiskacije ruske imovine i njen transfer Ukrajini. EU nastoji da podigne svoju konfrontaciju sa Kremljom na viši nivo povlačenjem dve nove, indirektno povezane poluge. Jedna je da obezbedi ideološku ljusku za trajnu diskreditaciju Rusije, drugi je da legitimiše prisvajanje njene imovine“, piše Ekspert.

Pojam terorističke države

List ocenjuje da su do nedavno, EU i njene pojedine države članice zaostajale su za SAD u sofisticiranosti mehanizama sankcija.

“Na primer, pojam „državni promoter terorizma” koji se pojavljuje u rezoluciji Evropskog parlamenta, jednostavno ne postoji u zakonodavstvu Starog sveta. U Sjedinjenim Državama je 1979. napravljen „spisak zemalja koje podržavaju terorizam“. To uključuje zabranu izvoza odbrambene robe, niz finansijskih ograničenja i kontrolu izvoza robe dvostruke namene. Tekst predviđa zamrzavanje diplomatskih odnosa sa ovim zemljama i pojačan nadzor službi bezbednosti njihovih državljana kada uđu u SAD. Konačno, za zemlje koje nastavljaju da komuniciraju i trguju sa ´terorističkom državom´, predviđene su i sekundarne sankcije“

“Tokom proteklih četrdeset godina, Irak, Libija, Sudan i Južni Jemen bili su na listi, a zatim su povučeni. Do danas su na listi Sirija, Iran, Severna Koreja i Kuba. Nisu definisani precizni kriterijumi za dodelu ovog statusa, koji Stejt department dodeljuje na osnovu posebno nejasnih argumenata.

„Posmatrajući ovu oznaku sa strogo pravne tačke gledišta, samo pojedinac ili organizacija se može smatrati teroristom. Država, jednostavno, ne može, po definiciji“, napominje Serguei Glandine, partner u advokatskoj kancelariji NSP“.

„Gušenje“ neslaganja sa sankcijama Rusiji

Ekspert dalje ocenjuje da Rezolucija koju je Evropski parlament usvojio 23. novembra, uprkos tome što je samo simbolična, predstavlja važan korak.

“Prvo, to stvara pravno sredstvo koje bi moglo da posluži za  dodatno „gušenje“ glasova onih koji se ne slažu sa današnjim ratobornim tonom prema Moskvi i spremni su da brane svoje interese.

„EU strahuje da će sa nekim zemljama pregovori o novim sankcijama postati veoma teški. Brisel je takođe zabrinut što će neke zemlje članice jednostrano doneti odluku o normalizaciji odnosa sa Moskvom. Rezolucija od 23. novembra mogla bi da zakomplikuje njihovu nameru“, rekao je Dmitrij Oficerov-Belski, istraživač u Institutu za ekonomiju i međunarodne odnose Evgenij Primakov“.

“Drugo, odluka koju su doneli poslanici Evropskog parlamenta predstavlja svojevrsni signal upućen svim članicama i partnerima EU. Ovo je izričito navedeno u tekstu rezolucije: ´Uspostaviti odgovarajući pravni okvir za označavanje država koje podržavaju terorizam i država koje koriste teroristička sredstva´. Drugim rečima, evroposlanici insistiraju na tome da sve evropske zemlje definišu i uvedu u svoje zakonodavstvo koncept ´liste država koje podržavaju terorizam´ da bi potom uključile i Rusiju“.

Pravni alat za plenidbu imovine

„Cilj EU nije da zamrzne, već da konfiskuje rusku imovinu u Evropi, ali za to moramo da uspostavimo pravni okvir“, izjavila je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, još 25. oktobra 2022. U tom smislu, iza rezolucije bi se mogla kriti još jedna implikacija, a to je da bi status ´sponzora terorizma´ poslužio kao dodatni izgovor za konfiskaciju zamrznute ruske imovine. Uopšteno govoreći, debata oko ruske štednje i imovine se intenzivirala poslednjih nedelja. A neke zemlje su već imale priliku da pređu sa reči na dela. Na primer, Nemačka je objavila da razmatra da nacionalizuje Gasprom Germaniju, nekadašnju podružnicu Gasproma, kupovinom 100% njegovih akcija kako bi ga zaštitila od bankrota. Iako ne treba tražiti direktnu vezu između ove najave i rezolucije Evropskog parlamenta, ova druga je vrlo pogodna kao ideološka i medijska osnova za akciju bez presedana kao što je nacionalizacija. Pogotovo ako u isti koš stavimo rezoluciju Generalne skupštine UN kojom se Rusija poziva da plati ratnu odštetu Ukrajini, koja je takođe neobavezujuća.

“Briselska birokratija već radi na nekim pravnim detaljima postupka. Na primer, Brisel bi našao legalan način da dozvoli konfiskaciju imovine pojedinaca koji su pod sankcijama. U osmom paketu sankcija, usvojenom 6. oktobra, EU je takođe prvi put u svojoj istoriji usvojila sekundarni mehanizam sankcija. Sudeći po sadržaju uredbe, mera će se primenjivati eksteritorijalno, odnosno i na lica iz trećih zemalja“, piše Ekspert.

Nedeljnik ocenjuje da se “i ovde čini da EU želi da nadoknadi svoje ´zaostajanje´ u pogledu američkih zakonodavnih standarda, gde sekundarne sankcije postoje već duže vreme“.

“Komisija je prošle godine razmatrala stvaranje pravnih mehanizama za poništavanje eksteritorijalnih sankcija unutar EU. Međutim, čini se da ova načela ne važe kad je u pitanju Rusija. Od sada će svako kršenje režima sankcija dovesti do krivičnih sankcija, čineći delo jednako teškim kao što su terorizam i trgovina drogom. A jedna od posledica ovog krivičnog dela bila bi mogućnost, u kontekstu krivičnog postupka, zamrzavanja a zatim konfiskovanja imovine okrivljenog koji je sankcionisan“.

“Treba podsetiti da je do sada zakonodavstvo većine država članica dozvoljavalo ovu vrstu konfiskacije samo sudskim putem u kontekstu krivičnog gonjenja za korupciju i pranje novca. Rešenje primenjeno upravo za ´zločine protiv Evropske unije´. Evropski zakonodavci će sada morati da izmene Ugovor o funkcionisanju Unije, konkretno član 83, koji navodi zločine protiv EU. To će takođe zahtevati zajedničku odluku u Evropskom savetu, odnosno svih lidera EU.

„U suštini, Evropljani žele da stvore intraevropski pravni alat kroz koji bi, u kontekstu krivičnog predmeta, bilo moguće tražiti od sudova da zaplene imovinu u korist države članice EU“, rezimira advokat Sergej Glandin“.

“Što se tiče zamrznute imovine Ruske centralne banke i imovine koja pripada Ruskoj Federaciji, Brisel se nalazi u posebno neprijatnoj situaciji. Zaista ih je praktično nemoguće oduzeti zbog međunarodnog principa državnog imuniteta. A onda, postoji još jedna prepreka: Evropski zakon, a konkretno član 17. Povelje o osnovnim pravima Evropske unije. Prema jednom od svojih principa, u slučaju konfiskacije imovine, država mora platiti ´srazmernu naknadu´.“ „Dakle, ako EU ili država članica odluči da konfiskuje imovinu, na primer na osnovu odluke Saveta EU, a zvanični vlasnik to ospori, jedino što preostaje sudu je da stane na stranu tužioca“, podseća Serguei Glandine“.

Mogući ruski odgovor

Ekspert navodi da “(Evropska) Komisija za sada planira da stvori poseban fond za upravljanje ovim novcem, čiji bi se svi prihodi vraćali Ukrajini“.

„Blokirali smo 300 milijardi evra rezervi ruske Centralne banke i zamrznuli 19 milijardi evra sredstava koja pripadaju ruskim oligarsima“, rekla je Ursula fon der Lajen, uvodeći ovu ideju. Ali ove najave deluju slabašno utoliko što ruskoj državi takođe, makar indirektno, pripadaju i beneficije.

Nedeljnik dalje postavlja pitanje: “A šta ako bi Zapad krenuo drastičnijim putem i konfiskovao rusku imovinu bez obzira na pravne prepreke?“

"Reakcija Rusije bi mogla biti sledeća: Vi ste konfiskovali našu imovinu da biste je predali Ukrajini - smatrajte to naknadom Ukrajini za teritorije koje su sada deo Ruske Federacije", kaže Ivan Timofejev, direktor programa Ruskog saveta za Međunarodne odnose. Prema njegovim rečima, Moskva bi u takvom scenariju mogla ne samo da legitimiše referendumom pripojene teritorije, već bi i zatvorila debatu o nadoknadi Ukrajini štete nanete vojnim operacijama“.

Ekspert ocenjuje da bi ovim bio poslat veoma loš signal stranim investitorima: oni bi tada shvatili da svaka strana imovina može biti zaplenjena samo zato što vlasnici nisu naišli na naklonost u očima Brisela.

“Konačno, takav presedan će verovatno imati direktne političke posledice. „Na teritoriji Rusije i drugih, sa evropskog gledišta, neprijateljskih država kao što su Sirija ili Iran, evropska imovina će automatski potpasti pod isti režim zbog principa odmazde sadržanih u međunarodnom pravu“, podseća Oles Gruzdev, advokat u Forvard Legal“.

Američka mera osude

“Pripisivanje Rusiji statusa ´pristalice terorizma´ imaće i najnepredvidljivije posledice po međunarodnu bezbednost“, ocenjuje konzervativni ruski nedeljnik i citira Ivana Timofejeva:

„Očigledno je da je ova rezolucija Evropskog parlamenta populistička i da može samo da naškodi Evropi. Što se tiče Sjedinjenih Država, takva odluka bi takođe imala ozbiljne posledice po njih, jer bi verovatno zatvorila jedan od poslednjih kanala saradnje sa Moskvom u borbi protiv terorizma“. 

“Zbog toga je Bela kuća više puta izjavljivala da ne nastoji da Rusiji dodeli ovaj status. Vašington je do sada razmatrao samo mogućnost da rusku privatnu vojnu kompaniju ´Vagner´ proglasi terorističkim entitetom. Predlog zakona o tome je već predstavljen u američkom Kongresu. Ako se usvoji, Amerikanci bi mogli da tuže članove strukture širom sveta i da prate njenu finansijsku imovinu“, zaključuje Ekspert.