Francuzi masovno ustali protiv produžavanja radnog veka na 43 godine: Narod ne veruje da mora da radi do iznemoglosti “za svoje dobro“

Sabrina ima 43 godine, po zanimanju je vozač gradskog autobusa i tramvaja u Strazburu. Srela sam je na demonstracijama protiv penzijske reforme koje su u četvrtak okupile 17 hiljada ljudi u Strazburu, a oko milion i po ljudi u celoj Francuskoj – više nego što su predviđali i najveći optimisti iz osam sindikata ujedinjenih za ovu priliku.

Sabrina (43) je došla, noseći crvenu zastavu jednog od najvećih ovdašnjih sindikata Se-Že-Te.

Sabrina, vozač autobusa i tramvaja, na protestu u Strazburu: “Neću dočekati penziju” (foto:N.Jokić)

Dokle štrajkaći mogu

Prema planu reforme penzijskog sistema u Francuskoj će u penziju moći da ode svako ko je napunio 64 godine života pod uslovom da ima najmanje 43 godine radnog staža. Sabrina neće imati toliko staža. To znači da će, u slučaju da reforma prođe, morati da radi do 67. godine.

“Moj posao je težak jer pažnja mora da se drži bez prestanka. Ne vidim sebe kako radim u tim godinama, verujem da ću pre toga prosto umreti za volanom“, kaže ona i dodaje da ne treba odustati od protesta “jer se u suprotnom – ništa se neće promeniti“.

Sabrina nije sasvim sigurna da li će ljudi dugo moći da izdrže da štrajkuju jer svaki dan štrajka znači za njih gubitak dnevne zarade, a plate su ionako niske u odnosu na cene. 

“Da, tu je problem i to bi moglo da zakoči stvari. Mislim da će vlada hteti to da iskoristi. Instrukcija vlade je da se eksploatišu mali ljudi. Da li će biti nađeno rešenje - ne znam, ali to želim iz sve snage. Ja ću nastaviti do kraja“, kaže Sabrina i sa osmehom pozira za fotografiju sa zastavom.

“Šešir” s porukom : “Zakon je izraz opšte volje” član 6 Deklaracije o ljudskim pravima (foto:N.Jokić)

“Rat“ na ulicama i u parlamentu

Uveravanja francuske vlade i predsednika Makrona da penzijskom reformom “žele da spasu postojeći solidarni penzijski sistem“  nisu pomogla. Sudeći po masovnom izlasku na ulice čak i onih koji nikada nisu demonstrirali, narod nije poverovao “krokodilskim suzama“ svog predsednika - trijumfalno su juče konstatovali sindikalni aktivisti.  

Osam sindikata, koji decenijama nisu uspeli u ovoj meri oko nečega da se slože, objavili su juče da su se dogovorili da vladi zakažu “novi sastanak na ulici“ 31. januara. 

“Rat“ za penzije očigledno će se voditi paralelno na dva fronta: na ulicama i u parlamentu.

U ponedeljak reforma će biti predstavljena na sastanku vlade, a zatim će u četvrtak 26. januara njen tekst biti predstavljen u Parlamentu. Računa se da će - izglasan ili neizglasan - tekst krajem februara iz Parlamenta ići u Senat, a odatle polovinom marta nazad u Parlament na definitivno glasanje. Prema najavama predsednika Makrona, zakon o novom penzijskom sistemu stupio bi na snagu već u septembru ove godine.

Vlada i predsednik Makron, koje savetuje američki investicioni fond Blek rok, ponavljaju: “Pošto živimo duže, treba duže i da radimo“.

Blek rok je najveći investicioni fond u svetu i vlasnik najvećih penzijskih fondova. To baca sumnju na stvarne namere vlade i predsednika Makrona. Da li pristupaju reformi iz ekonomskih razloga ili s predumišljajem da bi zbog perspektive dužeg radnog veka i niskih penzija okrenule građane ka privatnim penzijskim fondovima?

Vlada tvrdi da su u pitanju ekonomski razlozi i nastavlja da pokazuje projekcije eksperata koji predviđaju da će penzijske kase biti u deficitu 2025 - 2030 godine od oko 12,5 milijardi evra.

Pjer Luj Bra, predsednik uglednog državnog Saveta za orjentaciju penzija (COR), demantovao je ovaj scenario vladinih savetnika i eksperata, odgovarajući prekjuče na pitanja poslanika u francuskom Parlamentu. On je potvrdio da su finansije penzijskih kasa u Francuskoj u suficitu i pod kontrolom.

“Produžavajući radni vek vlada namerava, zapravo, da štedi na penzijama, ali će time napraviti troškove na drugoj strani, naročito u zdravstvu“, dodao je.

Sindikat UNSA zaposlenih u medicinskoj i socijalnoj delatnosti na demonstracijama u Strazburu 19. januara: vlada neće ni da čuje za naše predloge (foto: N.Jokić)

“Oporezujte milijardere“

Sa levice se čuju pitanja zašto vlada ne oporezuje sa dva odsto bogatstvo 42 milijardera u Francuskoj, umesto da tera ljude da rade do granice iznemoglosti.

Ova ideja je vrlo popularna među Francuzima kod kojih još opstaje ideal socijalne pravde i koje ne zanima argument vlade da su “druge zemlje ovako odavno reformisale penzijski sistem“.

Tako je Odre (31), zaposlena u prosveti, koja je u četvrtak demonstrirala u nepreglednoj koloni u Strazburu, ispisala na velikom kartonu: “Oporezuj milijardera, ne diraj u penziju moje majke“.

“Radimo sve što možemo tokom našeg radnog veka i zaslužujemo odlazak penziju, a ne da se penzija stalno odlaže. Ako sada ovo prihvatimo, opet će posle biti produžen radni vek i zapravo penzije više nećemo ni imati“, kaže ona i zaključuje: “Treba da uradimo nešto kako bismo mogli da uživamo malo u penziji i da tako imamo nešto od života, a ne samo da radimo“.

Vlada planira i da ovom reformom ukine 42 strukovne penzijske kase, koje su sve u suficitu i “utopi“ ih u jedan opšti penzijski režim. Reč je o penzijskim fondovima kako javnih delatnosti (prosveta, saobraćaj, zdravstvo) tako i privatnih (notari, advokati…). Zato je front koji se otvorio protiv vlade i predsednika postao veoma širok i okupio je sve sindikate, levicu, krajnju levicu i krajnju desnicu i deo desnog centra.

To potvrđuje i masovno učešće u štrajku i demonstracijama sindikata UNSA koji objedinjuje zdravstvene i socijalne delatnosti, kako iz privatnog tako i iz javnog sektora. Pripadnici UNSA u Strazburu, kao i u drugim gradovima Francuske, bili su uočljivi u četvrtak su po svojim plavim zastavama i šeširima i kamionu. 

Javne i privatne bolnice – poznato je, nemaju uvek iste interese, ali sada ih ujedinjuje iste muke: nemaju dovoljno personala – niko više neće za niske plate da radi težak i odgovoran posao medicinske sestre, bolničarke, vozača medicinskih kola i hitne pomoći. Penzijska reforma dodatno preti da rastera i ono malo preostalih koji prihvataju da rade u bolnicama.

Generalna sekretarka UNSA za region Donje Rajne (Severni Alzas) Nikol Obergfel kaže da je ovaj sindikat vladi predočio predloge o poboljšanju uslova rada i rešavanju pitanja teških zanimanja, kao preduslova za rešavanje problema vezanih za penziju. “Vlada je zaista bila zatvorena za sve predloge koje smo dali“, zaključuje ona.

Na pitanje kako objašnjava insistiranje vlade na ovakvoj reformi penzijskog sistema, Nikol Obergfel odgovara:

“Mislimo da sigurno postoje pritisci na nivou Evrope ili je to možda ideološka reforma jer smatraju da možemo zaista da radimo i u tim godinama“.

Odre: “Oporezuj milijardere, ne diraj u penziju moje majke” (foto:N.Jokić)

Evropske direktive “vise nad glavom“

Nikol Obergfeld je u pravu. Francuska vlada postupa u skladu sa direktivama Evropske komisije o penzijskim reformama. One joj takoreći “vise nad glavom“ jer je penzijska reforma uključena kao gotova stvar u plan budžeta za koji je Francuska prošlog leta dobila “zeleno svetlo“ od Evropske komisije. Francuskoj je potrebno da dobije više desetina milijardi iz plana za evropsku ekonomsku obnovu.

Jedino rešenje, za koje Evropska komisija smatra da je bez alternative, je “komplementarna penzija“, odnosno okretanje zaposlenih privatnim penzijskim fondovima sa kojima, međutim, na srednji i duži rok nijedna zemlja nije dobro prošla. Da li je sličnost sa interesima fonda Blek Rok slučajna ili namerna?

Svi se sada pitaju dokle će ići, za sada mirno, suprotstavljanje vlade i građana. Sindikat rafinerija izaziva kod vlade strah od paralize zemlje jer najavljuje da je spreman, kad god treba, da blokira snabdevanje gorivom.

Drugi sindikati kao CFDT nisu na tako radikalnoj liniji, ali se neće ni suprotstavljati na primer u slučaju da vlada odluči da aktivira član ustava koji omogućava da novi zakon prođe i bez saglasnosti parlamenta.

Sada služba za komunikacije predsednika Makrona mora da razmisli kako da prikaže da jeste ono što nije – da se reforma sprovodi u interesu zaposlenih i ničijem drugom. Jedna od ideja je i najava da će vlada obavezati preduzeća da zaposlenima isplaćuju dividende i da će tekst zakona u toku ove godine biti predstavljen u Parlamentu. Ovu inicijativu i sindikati i poslodavci smatraju blefom.

Udruženje francuskih privatnih preduzeća (AFEP) ne slaže se jer tvrdi da 114 najvećih grupa u zemlji već isplaćuje zaposlenima 66,8 odsto svojih dividendi. Sindikat poslodavaca (MEDEF) je takođe protiv. Radnički sindikat Se-Že-Te nije oduševljen jer u dividendama za zaposlene vidi “blef vlade“ koju sumnjiči da navodno hoće da obaveže preduzeća da zaposlenima isplaćuje dividende, ali da pri tom ne povećavaju plate u odnosu na inflaciju.

Uz bitku na ulici i u parlamentu, bije se sada i bitka u medijima. Na stanicama radija i tv, čiji su vlasnici milijarderi koji su finansirali Makronove predsedničke kampanje, često se oglašavaju eksperti, ukazujući da Makron nema prava na treći mandat i da je sada njegov cilj da uđe u istoriju kao predsednik koji je reformisao Francusku.

Karikaturisti najčešće Makrona prikazuju ili kao monarha ili kao Pinokia. Moguće je da baš oni budu u pravu i da Makron ostane upamćen kao Pinokio sa krunom na glavi koji je čitavu deceniju upravljao Francuskom.