Ministri energije EU danas o planu o energetskoj solidarnosti: Zemlje južne Evrope nemaju milosti za Nemačku
„Nismo živeli iznad naših mogućnosti kada je reč o potrošnji energije”, poručila je prošle nedelje španska ministarka za ekološku tranziciju Tereza Ribera, parafrazirajući nemačke kritike iz vremena dužničke krize
(ilustrtacija, Uniper, najveći nemački uvoznik ruskog gasa, našao se u teškoj situaciji zbog nedostatka snabdevanja iz Rusije, pa je nemačka država - protivno neoliberalnim načelima i Lisabonskom ugovoru - rešila da ga spasi od bankrota "novčanim inekcijama")
Ministri energetike država članica EU danas u Briselu treba da odobre plan Evropske komisije o hitnom snabdevanju gasom, kojim se predviđa da zemlje članice smanje potrošnju za 15 odsto tokom zime i solidarno pomognu jedna drugoj u slučaju nestašice.
Odluka, prema pravilima, treba da bude donesena jednoglasno. Veliki broj zemalja EU, međutim, već je izrazio rezerve.
Odbijanje plana štednje
Oštri glasovi kritike prema ovom planu stižu naročito iz zemalja južne Evrope kao što su Španija, Grčka i Italija koje nisu zaboravile kakve su im teške i nehumane uslove nametnule Nemačka i „Trojka“ (Evropska komisija, MMF i Centralna Evropska banka) u vreme kada im je solidarnost bila najpotrebnija.
„Nismo živeli iznad naših mogućnosti kada je reč o potrošnji energije”, poručila je prošle nedelje španska ministarka za ekološku tranziciju Tereza Ribera, parafrazirajući nemačke kritike iz vremena dužničke krize.
Nije zaboravljeno kako je nemački ministar finansija sebi dozvoljavao da na ceduljici u imperatorskom stilu ispiše odluke koje „mora“ da donese grčki parlament ako želi finansijsku milost Berlina ili kako je u ime „ozdravljenja finansija“ svima koji su izgubili posao oduzimano pravo na zdravstveno osiguranje.
Države kao Španija i Portugalija otvoreno odbijaju da smanje svoju potražnju gasa za 15 odsto, a njima su se pridružile Grčka, Kipar i Poljska.
Preti nesloga prema Putinu
Stručnjaci za energetska pitanja kao Tieri Bros, profesor na Fakultetu političkih nauka u Parizu, smatraju da ove zemlje hoće da nateraju Nemačku da plati cenu svoje energetske politike zasnovane na ruskom snabdevanju:
„Možemo da zamislimo da od Nemačke traže da plati razliku između niske cene ruskog gasa po kojoj kupuju i cene na tržištu i da zatim taj novac uplate u evropski budžet.“
Bros ocenjuje, međutim, da je plan Evropske komisije veoma dobar i „jednostavan“ i upozorava da bi njegovo odbijanje značilo razjedinjenost u odnosu na Putina.
Francuski analitičari ukazuju da „zlopamćenju“ sada nema mesta tim pre što je jedanaest zemalja uključilo alarm koji označava da im je ugrožena energetska sigurnost. Među njima je i Italija koja nagomilava ekonomske, budžetske i političke teškoće posle ostavke koju je podneo premijer Mario Dragi.
Evropski izvori navode da češko predsedništvo EU ima čvrstu nameru da „izgura“ prodršku ugovoru o energetskoj solidarnost kao i da želi da spreči da Evropska komisija dobije puno ovlašćenje da aktivira energetski alarm i obavezujuće mere.
Nemačka državna intervencija
U međuvremenu, nemačka država je donela odluku da finansijski spase energetskog giganta Uniper. Ova grupa iz Dizeldorfa, specijalizovana za fosilne izvore energije, našla se na ivici bankrota zbog smanjenja isporuka Gazproma. Uniper kontroliše oko 60 odsto nemačkog uvoza gasa.
Iako intervenciju države u ekonomiji zabranjuju i Lisabonski ugovor i neoliberalna načela, nemački plan državnog spasavanja Unipera podrazumeva ubrizgavanje „inekcije“ od 267 miliona evra u kapital ove grupe.
Uniper će dobiti zajam koji će moći da vrati u akcijama čija vrednost će moći da ide do 7,7 miliona evra. Jednu drugu hitnu kreditnu liniju otvoriće državna banka KfW u vrednosti od dva do 9 milijardi evra. Zauzvrat Uniper će obustvaiti isplate dividendi akcionarima i bonuse svojim rukovodiocima.
