Брајево писмо - средство универзалне писмености слепих

Писменост није само вештина читања и писања; она је један од основних инструмената људске спознаје, образовања и социјалне интеграције. Зато је она и једно од основних људских права и кључни предуслов за слободу и независност. За слепе особе, тај инструмент и тај кључ се крије у шест тачака које чине Брајево писмо. Овај генијални систем није само алат за читање и писање, већ је и симбол борбе за достојанство и равноправност у друштву које се примарно ослања на вид.

Брајево писмо је систем који је својом генијалном једноставношћу премостио јаз између слепоће и информације. Четвртог јануара, на дан рођења његовог творца, Луја Браја, читав свет обележава Светски дан Брајевог писма, промовишући право слепих на образовање, приступ информацијама и стваралаштво на сопственом, аутентичном писму.

Описмењавање слепих пре изума Брајевог писма - Валентин Ај

Пре него што је Луј Брај створио писмо за слепе, од епохалног значаја, постојали су племенити покушаји да се слепима омогући приступ књизи. Први међу великанима био је Валентин Ај (Valentin Haüy), рођен 13. новембра 1745. године, а преминуо 6. марта 1822. године. Ај није имао проблема са видом - био је лингвиста и преводилац при министарству спољних послова, али је након једног потресног сусрета са слепим просјацима на париским улицама одлучио да свој живот посвети њиховом образовању.

Године 1784. основао је Краљевски институт за слепу омладину (Institut National des Jeunes Aveugles). Његов систем, познат као Ајово писмо, заснивао се на рељефној латиници. Ај је користио посебно припремљен, навлажен папир на који су се отискивала стандардна слова великих димензија помоћу дебелих бакарних жица. Проблем овог система био је двојак: прво, слова су била сувише сложена за брзо препознавање под врховима прстију; друго, књиге су биле огромне и тешке, а слепи ученици нису могли сами да пишу овим писмом, већ су били искључиво читаоци онога што би други одштампали.

На трагу Валентина Аја - Вилијам Мун

Пре него што кажемо коју реч о непосредном инспиратору Луја Браја, да изуме писмо за слепе, и о самом Лују Брају, овде ћемо споменути још једног изумитеља који се, слично Ају, у креирању писма за слепе и слабовиде ослонио на постојећу латиницу, делом је поједноставивши и преточивши у рељеф. Реч је, може се слободно рећи, о Лујовом савременику, јер се родио само девет година после њега. Дакле, реч је о Виљему Муну (William Moon). Рођен је 18. децембра 1818. године у месту Хорсмонден (Horsmonden), у грофовији Кент, на југоистоку Енглеске, а преминуо је 9. октобра 1894. године у свом дому у Брајтону (Brighton), познатом приморском граду на јужној обали Енглеске, где је провео највећи део свог радног века. За разлику од Аја, Мун је у детињству изгубио вид током прележаног шарлаха. По занимању је био учитељ и мисионар. 1840. године почео је да подучава слепу децу, а убрзо је схватио да су тадашњи рељефни системи претешки за његове ученике. Свој систем писања и читања, Муново писмо (Moon type), изумео је 1845. године, двадесет година након изума Брајевог писма.  У Брајтону је основао и сопствену штампарију за књиге на том писму, која је касније постала центар за дистрибуцију литературе за слепе широм света. Његове књиге стизале су у Сједињене Државе, чак и до Аустралије. Овај систем се, такође, не заснива на тачкама, већ на рељефним линијама и угловима који својим обликом подсећају на поједностављена штампана слова латинице. Муново писмо се и данас користи, првенствено код особа које су ослепеле у каснијем животном добу и код којих је чуло додира на јагодицама прстију због година или рада отупело, па им је лакше да препознају линије него ситне тачке. Ово писмо користе и слабовиде особе које не могу да читају материјал штампан на стандардном писму. Мана овог писма је што је писање за корисника скоро немогуће без скупе штампарске опреме. Имао сам прилику да под прстима осетим Муново писмо. Могао сам да га читам, али знатно спорије неголи Брајево писмо.

Шарл Барбије и војно наслеђе „ноћног писања”

Између Ајових огромних слова и Брајеве шестотачке налази се „мост“ који је изградила војска. Капетан француске артиљерије Шарл Барбије (Charles Barbier de la Serre) развио је систем познат као „ноћно писање” (Écriture Nocturne). Барбије није био слеп; он је тражио начин да војници у рововима могу размењивати наређења ноћу, без паљења светла које би привукло непријатељску ватру.

Барбијеов систем користио је мрежу од 12 тачака (два реда по шест тачака) утиснутих у тврди папир или картон. Систем је био фонетски - тачке су представљале звукове (слогове), а не слова абецеде. Иако је омогућио писање помоћу шила, систем је био превише гломазан. Ћелија од два пута шест тачака била је сувише висока да би је јагодица кажипрста могла обухватити једним додиром, што је приморавало читаоца да помера прст горе-доле, чиме се драстично губило на брзини читања.

Луј Брај – визионар из сенке

У овакав историјски контекст ступа Луј Брај (Louis Braille). Рођен је 4. јануара 1809. године у градићу Купвре надомак Париза, а преминуо је 6. јануара 1852. године у Паризу. Његова судбина променила се у трећој години живота када је несрећним случајем у очевој седларској радионици, користећи алат за обраду коже, повредио оштрим шилом једно око. Инфекција која је уследила проширила се и на друго око, остављајући га потпуно слепим.

Упркос потпуном губитку вида, бистрина његовог ума била је очигледна, а његова жеља за знањем била је незаустављива. Имао је пуну подршку својих родитеља. Са десет година добио је стипендију за Краљевски институт за слепу омладину у Паризу: једна од првих институција те врсте у свету, коју је основао филантроп Валентин Ај. Брај је у Институту провео већи део свог живота, прво као ученик, а касније као цењени наставник. Нажалост, крхко здравље и туберкулоза прекинули су његов живот 6. јануара 1852. године. Сахрањен је у париском Пантеону, месту резервисаном за највеће умове Француске, чиме му је одата почаст за неизмерни допринос човечанству.

Када је 1821. године Барбије посетио Институт и представио своје „ноћно писање”, дванаестогодишњи Луј је одмах препознао потенцијал тачака, али је истовремено уочио и све недостатке. Наредне три године провео је усавршавајући систем. Са свега 15 година, 1824. године, Луј Брај је представио свету свој систем од шест тачака. Он је Барбијеову ћелију преполовио, учинивши је идеалном за јагодицу прста, и заменио фонетски принцип абецедним. Његов систем је био логичан, математички прецизан и, што је најважније, омогућавао је слепима да пишу потпуно истом брзином којом читају. Прво званично издање метода објављено је 1829. године, а модернизована верзија, слична овој коју користимо данас, 1837. године.

Технологија писања: Од табле и шила до дигиталног доба

Писање на Брајевом писму еволуирало је кроз три кључне фазе:

Писање шилом на Брајевој табли

1. Брајева табла и шило: Ово је најосновнији и најдуготрајнији алат. Табла се састоји од два оквира повезана осовином, тако да се могу преклопити; између њих се ставља чврст папир.  

Папир на Брајевој табли

Горњи оквир има правоугаоне отворе (ћелије), а доњи оквир има по 6 малих удубљења спрам сваког отвора ћелије. Корисник држи шило и утискује тачке у папир. Најважнија специфичност ове методе је писање у „огледалу“. Будући да се тачке утискују са задње стране папира да би на предњој биле испупчене, корисник мора писати здесна налево.

2. Брајева писаћа машина: 

Руке на Брајевој писаћој машини

Најпознатији модел, који је деценијама био стандард, јесте Perkins Brailler. Ова машина користи шест основних тастера (који одговарају тачкама 1-2-3-4-5-6), тастер за размак, тастер за повратак и тастер за нови ред. Главна предност машине је што се слова куцају истовремено (акордним куцањем), што је далеко брже од појединачног боцкања тачака шилом. Такође, машина омогућава писање директно слева надесно, јер механизам одмах издиже тачке на предњој страни папира, па је кориснику лако да непосредно проверава шта је написао. 

Лука пише на Брајевој писаћој машини

Када се користе табла и шило, текст може да се чита тек када се папир извуче из табле. Осим Perkins Brailler писаће машине, произведене у Сједињеним Државама, познате су по добром квалитету и Брајеве писаће машине, произведене у Немачкој, на пример Elotype. Брајеве писаће машине су унапређене увођењем електронике, па тако данас постоје и електричне Брајеве машине, међу којима је Perkins Brailler поново међу водећим по квалитету.

3. Брајеви штампачи

Брајев штампач, embosser

Брајеви штампачи, у стручним круговима познати као ембосери, представљају кључну технологију која омогућава слепим особама директан приступ штампаним информацијама. За разлику од стандардних инк-џет или ласерских штампача који наносе пигмент на површину папира, ембосери механички преобликују папир како би створили рељефне тачке које се читају додиром.

1. Како функционишу Брајеви штампачи?

Основни принцип рада ембосера заснива се на прецизном ударању металних клинова (матрица) у папир. Овај процес се значајно разликује од класичне штампе:

Превођење (Braille Translation): Пре самог процеса ударања, софтвер на рачунару мора превести стандардни текст у Брајеве кодове. Будући да Брајево писмо заузима знатно више простора, софтвер врши и форматирање странице.

Механизам ударања: Ембосери користи електромагнетне главе које покрећу клинове. Када клин удари у папир одоздо, он се утискује у одговарајуће удубљење на покретној глави на супротној страни (наковањ), чиме се формира постојана, глатка избочина.

Бука и брзина: Због механичке природе посла (стотине удараца у минути), ови уређаји су прилично бучни. Зато се често користе у комбинацији са акустичним ормарићима који пригушују звук.

2. Врсте ембосера

Ембосери се примарно деле према обиму посла и начину на који обрађују папир:

Лични (Десктоп) ембосери: Мањи уређаји намењени појединцима или мањим канцеларијама. Обично штампају мањом брзином и користе појединачне листове папира или тзв. тракторски (z-fold) папир.

Продукцијски ембосери: Робусне машине дизајниране за штампарије и библиотеке. Могу радити сатима без престанка, користе папир у ролнама и често имају уграђене јединице за аутоматско савијање и повезивање часописа и књига.

Ембосери са графиком: Напредни модели који, поред текста, могу креирати тактилне дијаграме, мапе и слике варирањем висине тачкица.

3. Папир за Брајеву штампу (Грамажа и карактеристике)

Стандардни канцеларијски папир (80 гр) није погодан за Брајеву штампу јер би га клинови лако пробушили (процепали), а тачкице би се брзо спљоштиле под притиском прстију.

Грамажа: Идеалан папир за Брајеве штампаче креће се у распону од 120 до 180 г/м². Најчешће се користи онај од 160 г/м².

Састав: Папир мора имати дуга влакна како би издржао растезање током процеса ембосирања без пуцања.

Врсте: Користи се папир у листовима (А4, А3) или "бесконачни" тракторски папир са рупицама (перфорацијом) са стране, који обезбеђује континуитет код дужих текстова.

Најпознатији произвођачи Брајевих штампача

Тржиштем Брајеве технологије доминира неколико компанија које су се доказале кроз деценије поузданости: Index Braille (Шведска), вероватно најпопуларнији произвођач на свету. Њихови модели, попут Everest-D  (за појединачне листове) и Braille Box (за велику продукцију), познати су по изузетном квалитету израде. Код нас је најчешће у употреби за већу продукцију њихов ембосер, модел 4x4. За личну употребу, најчешће се користи њихов ембосер, модел  Basic-D, 

Руке на ембосеру

ViewPlus (САД): Лидери у области тактилне графике. Њихова "Tiger" технологија омогућава штампање слика са различитим нивоима висине тачкица, што је револуција за учење математике и географије.

Enabling Technologies (САД): Познати по легендарним моделима као што су Romeo и Juliet. Њихови уређаји су деценијама стандард у школама широм света.

Braillo (Норвешка): Специјализовани искључиво за екстремно брзу, индустријску производњу књига. Њихове машине су "тешка категорија" у свету ембосера.

Иако дигитални (софтверски) читачи екрана и освеживи Брајеви редови (дисплеји) преузимају примат у свакодневној комуникацији, ембосери остају незаменљиви. Они омогућују трајност записа и дубље разумевање текста, нарочито код комплексних научних материјала и књижевности где физички контакт са речју има посебну вредност. Такође, они, за разлику од Брајевих писаћих машина, омогућују двострану штампу што знатно штеди папир.

Имао сам прилику да упознам све наведене типове Брајевих штампача, а за ембосере компаније Index Braille урадио сам конверторе за српско Брајево писмо. Да би ембосер штампао на Брајевом писму одговарајућег језика, морају постојати софтверске Брајеве табеле – софтверски преводиоци (translators/convertors) како би се на ембосер, са рачунара, упутио прави Брајев знак за одговарајући знак који видећа особа чита на монитору рачунара. 

Брајеви редови (Braille display):

Брајев дисплеј

У модерно доба, Брајево писмо се преселило у дигиталну сферу. Брајев дисплеј је уређај који се, помоћу кабла или bluetooth-а повезује са рачунаром или мобилним телефоном. Он као погон користи интерни „фирмвер“ и, ако се повеже са рачунаром, софтвер за читање екрана (Screen Reader) који мора бити инсталиран на рачунару. Читачи екрана су дизајнирани да информацију (текстуални садржај екрана) шаљу на две врсте излазних јединица: на Брајев дисплеј и/или на аудио картицу. Брајеви редови помоћу електромеханичких иглица формирају Брајеве тачке, подижући или спуштајући одговарајући број иглица у реалном времену, преносећи тако испис са екрана рачунара у Брајев испис. Код Брајевих редова је уведено и осмотачкасто Брајево писмо (рачунарски Брај). Корисник одабира да ли ће на Брајевом дисплеју читати користећи шестотачку или осмотачку. Да укратко објаснимо. Шест Брајевих тачака су сврстане у две колоне по вертикали, у три реда по хоризонтали. У левом ступцу, гледајући или додирујући тачке одозго надоле, тачке се називају: прва, друга, трећа. Оне се даље именују крећући се кроз десни стубац одозго надоле: четврта, пета, шеста. И шестотачку и осмотачку треба разумети као код бинарног система, па ћемо лако израчунати колико комбинација садржи ћелија од шест и ћелија од осам тачака. Рачунамо на следећи начин: 2⁶ (два на шести) што износи укупно 64 комбинација. Једна од њих је ћелија без иједне тачке. 

По истој бинарној формули, два на осми (два јер имамо два ступца, осам јер имамо 8 тачака), осмотачка омогућава 256 комбинација, од којих је једна празна ћелија. Осмотачка се добила тако што је у левом ступцу додата тачка испод треће тачке, и назива се седмом тачком, а у десном ступцу, испод шесте тачке је додата тачка која се означава као осма тачка. Тако имамо лево по вертикали тачке: 1-2-3-7, десно по вертикали: 4-5-6-8.
Кроз деценије, откако су се појавили Брајеви дисплеји, појавило се много њихових произвођача и модела.

Преглед водећих произвођача Брајевих дисплеја

Напомена:

Harpo Braille (Пољска) је откупио производњу Брајевих дисплеја од некада светски познате немачке фирме Baum Retec.

Handy Tech: Они су променили име у Help Tech. Карактеришу их њихове&qуот;закривљене&qуот; Брајеве ћелије које прате природни положај јагодица прстију.

Брајеви редови, осим што се користе за уживање у књижевним делима, за вођење бележака, за стандардно коришћење рачунара, они омогућују и изузетно олакшавају слепим корисницима рачунара да се баве програмирањем и, уопште, да буду стручњаци за информационе и комуникационе технологије, да буду уредници новинских или издавачких кућа, да се баве новинарством и другим пословима који захтевају прецизност у раду или брзо реаговање у примању и преношењу информација.

Читање на Брајевом реду

Предности и недостаци шестотачке и осмотачке

Предност шестотачкастог Брајевог писма је у томе што се оно унеколико лакше и брже чита. Шест тачака по ћелији је нешто што се лако осети под јагодицом прста и када имамо низ слова и других знакова, лакше опажамо распоред тачака. Међутим, за оне који се баве програмирањем, осмотачка је пожељнија и не само пожељнија већ и једино прави приступ раду са кодовима. Да бисмо добили комплетно „виђење“ додиром стандардног текста исписаног на шестотачкастом Брају, морамо користити низ префикса (предзнака). Шездесет и три комбинације за слова и све остале знакове такозваног видећег писма нису довољне. Не можемо једним знаком представити један број, не можемо једним знаком представити синус, косинус, приказати музичку нотацију - у којој су  октави ноте, нити се једним Брајевим знаком могу  приказати симболи и ознаке из физике или хемије. Чак се једним знаком шестотачкастог Брајевог писма не може приказати велико слово. Ово ћемо најбоље демонстрирати на примеру бројева и великог слова.

Систем бројева у шестотачкастом писму је дефинисан тако што су узета мала Брајева слова, латинични редослед, од „а“ до „ј“. „а“ је број 1, а „ј“ је нула, али не када стоје сами већ испред њих мора да стоји Брајев бројчани знак – тачке 3-4-5-6. Број један се пише у две ћелије - прва ћелија: тачке 3-4-5-6, друга ћелија: тачка 1. Број десет би изгледао овако, прва ћелија тачке: 3-4-5-6, друга ћелија тачке: 1, трећа ћелија тачке: 2-4-5. Предзнак за велико слово су тачке: 4-6. Велико слово „А“ се зато на Брају пише тачкама 4-6 у првој ћелији, а у наредној се упише само прва тачка шестотачке.

Осмотачкасти Брај омогућава потпуно превођење једног АСЦИИ и АНСИ (рачунарског) знака у један Брајев знак. Овде имамо конверзију 1 кроз 1. Једно велико слово на екрану, један Брајев знак на Брајевом реду који представља то велико слово са екрана. Један број, који садржи само једну цифру, на екрану рачунара, њему ће одговарати само један Брајев знак на Брајевом дисплеју - нема предзнака. 256 AНСИ знакова (карактера) на екрану рачунара, исто толико: 256 знакова на Брајевом дисплеју. АНСИ (American National Standards Institute) опсег у себе укључује 128 АСЦИИ (American Standard Code for Information Interchange) карактера.

О Брајевим дисплејима, који се називају и Брајеви редови, треба овде рећи још толико да их има и таквих који раде самостално, невезано за рачунаре. То су Брајеве бележнице. Оне су дизајниране да раде у оба режима: било самостално, било повезане са рачунаром. Брајеве бележнице имају своју складишну меморију у којој корисник чува текстове написане на бележници или преузете са рачунара, те да их чита или коригује било где ван простора у коме је рачунар.

И једних и других Брајевих дисплеја има са различитим бројем Брајевих ћелија: са 8, 16, 20, 24, 32, 40, 44, 64, 80 и 80+. Са рачунаром се повезују преко серијског РС232 порта (старији модели), путем УСБ и/или блутут конекције. 

Универзална примена Брајевог писма са примерима

Брајево писмо је универзално. Сви језици света, од српског и енглеског до кинеског и арапског, користе исту основу од шест тачака. Иако се језици разликују, иако се њихова  матична „видећа“ писма код неких језика међусобно драстично разликују (нпр. кинеско сликовно писмо од латиничног писма), слепи људи свих земаља користе шестотачкасто Брајево писмо или осмотачкасто (опционо) код примене Брајевих дисплеја.

У Брајевом писму или, како га неки називају у Брајици, основна слова су често идентична у многим језицима због порекла из Лујеве оригиналне абецеде и због тога што се и на видећем писму, на пример у латиници, већина слова пише на исти начин: „a, b, c, d, e“ итд, док се за специфична слова неког језика одреди нека друга комбинација тачака, као у случајевима немачког, француског, српског или руског језика, за слова са диакритичким знацима или акцентима. На пример, немачко слово „есцет“ се пише Брајевим тачкама: 2-3-4-6. Истом овом комбинацијом тачака пише се слово „ж“ у српском Брају.

Латинично писмо са великим и малим словима „š, č, ć, ž, đ, nj, lj, dž“ и српска ћирилица се на Брајевом писму приказују на исти начин, с тим што наместо диграфа латиничног писма, у Брајици стоји само један знак као и у „видећој“ ћирилици. Сваком од тридесет слова, када се приказује као велико слово, мора се испред додати Брајев предзнак за велико слово, тачке: 4-6. Нажалост, латиница која се користи на рачунарима користи два знака (диграфе) за гласове „њ (nj), љ (lj), џ (dž)“, изузетак је само глас „ђ (đ)“.

Постојање Брајевих система музичке, математичке, шаховске нотације, и постојање дефинисаних свих симбола  формула хемије, физике, биологије и тако даље, учинили су да се Брајево писмо равноправно користи у свим гранама науке, а и другде. Музичар без вида чита прстима партитуру исписану или одштампану на Брајевом писму. Овде је видећи музичар донекле у предности. Он држи ноте пред очима, руке су на инструменту и лако синхронизовано изводи партитуру. Музичар без вида мора да склони руку са инструмента, да прочита ноте, да их запамти,  зато их чита и примењује лагано, такт по такт. Но, овај начин рада има и своју добру страну. Музичар без вида далеко боље памти ноте, па је у стању да изводи партитуре без ослањања на ноте, јер их је добро научио напамет. Ако имате прилику, проверите колико је музичара здравог вида у стању да одсвирају било шта када им склоните ноте из видокруга. Познајем много музичара са свршеним одсецима за инструмент на музичким академијама и факултетима који, ако им склоните ноте, не умеју да убоду ни два акорда те партитуре. Они поштено признају: „Не могу то да одсвирам без нота.“

На Брајевом писму се штампају уџбеници за школе и факултете, на њему се штампају музичка дела, научни радови из свих области, шаховска литература, подразумевано и највише књижевна дела... Овде само да поновимо оно што смо раније рекли: у свим случајевима, да бисмо унутар једне књиге или једног текста разликовали литерарни испис на Брајевом писму од исписа формула – математичких или других, или од исписа музичких нота, користе се предзнаци (префикси) за симболе конкретне дисциплине. Такође се уводи неки Брајев знак који показује да почиње испис другачијег садржаја, па се једним знаком покаже да је овај испис завршен, те да се текст враћа на стандардни испис, рецимо, литерарни.

Већ више деценија, у развијеним земљама, а и код нас од пре десетак-петнаестак година, све више се сусрећемо са применом Брајевог писма у свакодневном животу ван куће, ван учионице и ван библиотеке. Многе фармаколошке компаније на кутијама за лекове штампају на Брајевом писму назив лека и тежину таблете. Има и оних фармаколошких компанија које то још увек не чине. Посебно у овоме касне фирме које производе и продају лековите суплементе. Било би добро да и што више производа у супер-маркетима имају на свом паковању исписе на Брајевом писму.

У неким државама слепа лица, ако то пожеле, добијају рачуне за телефонске, или друге услуге, на Брајевом писму. Добијао сам такве рачуне у време мог вишемесечног боравка у Њујорку пре више од тридесет година. И наш закон предвиђа право на употребу Брајевог писма у комуникацији са институцијама, међутим, у пракси тако нешто не постоји. Постојала је прича да ће се решења ПИО фонда штампати и на Брају, међутим, остало се само на причи. Као о могућем решењу, размишљало се да Савез слепих Србије, тј. издавач Брајевих књига којим управља Савез слепих Србије штампа на Брају ова решења.

https://www.minrzs.gov.rs/sr/aktuelnosti/vesti/djordjevic-nalozio-pio-fondu-stampanje-resenja-i-ostalih-podneska-na-brajevom-pismu

Слепи клијенти сматрају овакво решење потпуно непримереним и незаконитим, јер би се тиме нарушила приватност и тајност личних података и докумената. Лична документа и остала решења државних институција не могу се штампати у удружењу грађана, па звало се оно и Савез слепих Србије. Државне институције од јавног значаја и интереса, какви су судови, Републички ПИО фонд или Републички фонд здравства, морају имати свој ембосер и свог обученог човека који ће радити тај посао.

Заступљеност Брајевог писма у Србији и судбина Брајеве књиге -  садашње стање ствари

Споменули смо раније да су књиге које је израђивао Валентин Ај биле огромне, прегломазне. Такође су и Мунове књиге, иако знатно мање од Ајових, и даље биле прилично велике и непрактичне. Муново писмо је било згодно за краће текстове. Брајева књига је знатно мањег габарита од претходних врста, али је и даље, у поређењу са књигом штампаној на стандардном писму, знатно већа. 

Прсти читају Брајеву књигу

На пример, књига Ерика Берна Коју игру играш, издавач „НОЛИТ“ година издања 1982, има на стандардном писму 204 стране, њене димензије су 12х19 цм. Та књига одштампана на Брајевом писму има три тома, сваки дебљине приб.5 цм, димензија 28х34 цм, збирно 369 стр.

За Србију важи једна давно изречена тврдња: Никада више Брајевих штампача, а никада мање Брајевих књига. Тачан број Брајевих штампача у Србији није познат јер их, осим установа које се званично баве штампањем књига на Брају, поседују и приватна лица. Можемо са сигурношћу тврдити да их нема мање од тридесет. Штампањем Брајевих књига - уџбеника и других књига - у Србији се бави неколико установа и предузећа. Према обећањима, тиме би највише требало да се баве:  Тифлотехника д.о.о., Брај д.о.о. и Брајева књига д.о.о. из Београда - оснивач сва три предузећа је Савез слепих Србије. Било би много тачније када бисмо рекли да се ни једно од ова три предузећа већ више од три године, сасвим сигурно не баве производњом Брајеве књиге. У овој, 2026-ој години, до овог момента, а данас је 27. април, ниједна Брајева књига није стигла у Библиотеку „Др Милан Будимир“. Савез слепих србије, са три своје фирме (Тифлотехника, Брај, Брајева књига), испоручио је 2025. године Библиотеци "Др Милан Будимир" која ради у њеном саставу и позајмна је библиотека слепих у Србији и иностранству, нула  ново-одштампаних Брајевих књига. Нула је била и у години 2024. Подсећања ради, износимо податак да је у време најгорих санкција за Србију, 1994. године одштампано 48 наслова на Брају, 1996. 46 наслова. Савез слепих Србије 2014. године је добио донацију од јапанске владе, која се састојала од Брајевих штампача и Брајевих дисплеја. Године 2017, влада Србије је донирала Савезу слепих Србије 100 хиљада евра за набавку најновијег система за Брајеву штампу. Са овом информацијом је на ТВ Happy изашао г. А. Вучић.

Можемо се запитати чему служе, ако не све три, а оно барем „Брај“ д.о.о. и „Брајева књига“ д.о.о. ако не производњом Брајеве књиге. Нека од њих штампа Брајеве часописе: „Свитања“, „Жена и дом“, „Забавни листићи“, уз напомену да излажење ових часописа касни и по више месеци, на шта се читаоци увелико жале. Савез више не објављује некада престижни часопис за шахисте „На 64 поља“. Слепи Србије су некада били у светском врху слепих шахиста и не само слепих. Било је више интернационалних и ФИДЕ шаховских мајстора. По квалитету игре, неки од њих су заслужили, мада је нису добили, и велемајсторску титулу. На пример, сада пок. Драгољуб Баретић.

Дочекали смо да главни „покровитељ“ Брајевог писма, Савез слепих Србије, са два предузећа која у свом називу носе реч „Брај“, по Лују Брају - изумитељу Брајевог писма, више не штампа Брајеве књиге.

Тифлотехника д.о.о. се бавила и бави увозом техничких помагала за слепе. Тематика помагала за слепе је посебна прича и као таква заслужује посебну пажњу и обраду.

Примарно, штампањем уџбеника за основне и средње школе бави се ресурсни центар при Школи за ученике оштећеног вида „Вељко Рамадановић“ у Земуну. Први ембосер фирме Index Braille, модел „Еверест“, у овој Школи је пуштен у рад 1995. године. Био сам члан тима који је, управо, пустио у рад ову штампарију.

Годинама пре тога, штампањем Брајевих књига у Србији искључиво  се бавило Издавачко предузеће „Филип Вишњић“ из Београда. Компјутеризовану штампарију за Брај, са ембосером 4х4 Шведске фирме Index Braille пустили смо у рад у „Филипу Вишњићу“ 1996. године. Обучио сам тада три операторке да раде на овом систему и више година сам одржавао софтверски и хардверски ову штампарију, увек прилагођавајући конвертор за српски Брај новом, ажурираном софтверу.

По смени директора у „Филипу Вишњићу“, тај посао је преузело предузеће „Албатрос плус“ д.о.о. које је за овај посао користило опрему и простор Савеза слепих Србије. Ни Савез ни Албатрос нису марили за опстанак и унапређење производње Брајеве књиге, па је „књига пала на једно слово“, наиме, остала је само једна операторка која је припремала и штампала књиге на Брају. Плату је добијала: 50% од Савеза слепих Србије и 50% од Албатроса плус.

Вреди овде, у позитивном смислу, споменути Библиотеку „Мр Омер Маринков“ из Новог Сада, која ради при Савезу слепих Војводине. Новосађани никада нису имали претензију да буду главни издавачи, али су и под лошим условима успевали да одштампају и по двадесетак Брајевих књига годишње. Иако су прошле године одштампали свега 5 наслова, још увек су бољи и преданији у послу неголи три фирме Савеза слепих србије које су у последње три године одштампале нула књига.

Ако рад Савеза слепих Србије упоредимо са једном знатно мањом библиотеком, са Библиотеком за слијепа лица Црне Горе, резултати су још поразнији. Библиотека за слепе у Црној Гори, која ради као јавна установа, одштампала је прошле године 25 наслова на Брајевом писму.

 Слепи средњошколци и студенти се суочавају и са недостатком уџбеника. Велики проблем постоји са законом о уџбеницима, јер издавачи одбијају да прилагођавају уџбенике за слепе у средњим школама и на факултетима, правдајући се чињеницом да средњошколско и високо образовање није  обавезно по закону. Треба нагласити да у закону не пише да се уџбеници имају штампати само за ниво обавезног школовања. И даље остаје потреба да се Брајево писмо озакони као аутентично писмо слепих.

Савез слепих Србије је 2011. године издао Систематику Брајевог писма. У њој је дат списак знакова који се користе при штампању и описмењавању на српском језику. Овој систематици Брајевог писма недостаје компјутерски Брај. Неки чланови комисије која је радила на изради ове систематике, сматрали су да то слепим корисницима рачунара није потребно, па су из комисије избацили, у то време  јединог компетентног стручњака за ову област.

Закључак

Брајево писмо је више од техничког помагала; оно је стуб идентитета и независности. Без Брајевог писма нема праве писмености слепих. Захваљујући највише Лују Брају, слепа особа има могућност, али и право да сама запише своју мисао, да се темељно и квалитетно образује, да читањем Брајевих књига добро овлада правописом, да на кутији прочита назив лекова које купи у апотеци, да прочита на Брају декларацију неког производа, да на Брају добије месечне рачуне за телефон, инфостан и друге услуге, уколико се одлучи да их у том формату добија. На Брају се могу обезбеђивати и месечни програми позоришта, биоскопа, каталози изложба, возни или аутобуски ред вожње. Неко време је организација „Алтеа“ штампала на Брају информације везано за Град Београд и програме неких позоришта.

Слепа особа може да, уз коришћење Брајевог дисплеја, прави рачунарске програме и да управља најсложенијим софтверима.

Знање коришћења Брајевог писма и информационе технологије може омогућити слепим људима лакше запошљавање у најразличитијим секторима пословања, а и приватно, далеко лакшу комуникацију са другима.

Зато, четврти јануар није само датум у календару, већ подсетник да шест малених испупчених тачака, њихова комбинација у једној малој ћелији која изгледом подсећа на мален, вертикално постављен  прозор, јесу један велики, отворени прозор у свет знања, комуникације, самореализације и самопотврђивања.

Додатак – Шта каже Конвенција УН о правима особа са инвалидитетом

Конвенција УН о правима особа са инвалидитетом у чл. 8. чл. 13. и чл. 21. децидирано наводи права особа са инвалидитетом, у нашем случају, слепих особа, а с друге стране наводи обавезу државе и државних органа према у овом случају слепима, како би се њихова права на најбољи начин остваривала. Тако се Република Србија, на пример, према чл. 8. Конвенције УН, обавезала да ће особама са инвалидитетом обезбедити ефикасан приступ правди, равноправно са другим лицима, у складу са процедуром, како би им се олакшало ефикасно обављање дужности директних и индиректних учесника, као и улоге сведока, у свим судским поступцима и у свим фазама поступка.

Чл. 21. Конвенције прописује обавезу државе да предузме све одговарајуће мере како би се обезбедило да особе са инвалидитетом могу да уживају право на слободу изражавања и мишљења, укључујући слободу да траже, примају и преносе информације и идеје равноправно са другима, посредством свих облика комуникације по властитом избору.

Тако се, на пример, првооптуженима мора омогућити приступ упознавања садржаја тужбе, у приступачном формату и технологији без икаквих трошкова. Још конкретније то значи да комплетан судски материјал који се буде тицао овог процеса треба да буде прилагођен првотуженима на њиховом матичном, у случају слепих, на Брајевом писму.

Управо, чл. 21. Конвенције тач. б. наводи као једно од права особа са инвалидитетом КОРИШЋЕНЈЕ ЈЕЗИКА, ЗНАКОВА,

БРАЈОВОГ ПИСМА...

Ми смо, што се тиче спремности државе да примењује Конвенцију УН о правима особа са инвалидитетом, и спремности да гарантује њену примену од стране других субјеката у друштву, још увек светлосну годину далеко.

*Лука Јоксимовић Барбат је доктор хуманистичких наука, књижевник и музичар