BRAJEVO PISMO - BRAJICA - AUTENTIČNO PISMO SLEPIH

Brajevo pismo je “pismo”, medij jedne populacije kakva, kao i sve posebne populacije, zavisi od većine koja treba da joj omogući, dozvoli korišćenje, prisustvo tog medija u svakodnevnom životu. Slepi ljudi nisu na jednom mestu u takvoj koncentraciji da im je obavezno potrebno Brajevo pismo kao osnovni vid komunikacije. Ovo pismo je jedna od strogo specifičnih potreba slepih lica. Brajevo pismo je simbol slepoće.

Čulo vida, čulo sluha i čulo mirisa su masovna čula. Ko dobro vidi, čuje i miriše, on to oseća na daljinu i u širokom krugu. Lepo obučena osoba je lepa svima ali se ona obuče i dotera često samo zbog jedne persone koja to treba da vidi. Svi čujemo umilni glas devojčice, ali on treba da privuče samo jednu osobu. Svi prisutni vide lep krajolik nekog dela prirode, samo ga individualno opažaju. Tekst ispisan na školskoj tabli vide svi učenici ispred te table. Svi čuju izlaganje nastavnika, samo mali broj sluša šta on želi da im objasni.

Čulo dodira je ograničeno rukama. Da bi u nekoj situaciji svi pratili izlaganje uz pomoć Brajevog pisma, svako bi trebalo da ima kopiju teksta na brajici. U jednoj fazi obrazovanja je vladala krilatica da slepi shvataju dokle dohvataju. Naravno, bila je to specifično gruba krilatica namenjena onima koji podučavaju slepe, ali je reč o činjenici da čovek zna onoliko koliko je obavešten. Što se tiče čula dodira, svet je za one koji nemaju vid podeljen na tri dela: deo koji mogu da opipaju, deo koji nikada neće moći da opipaju i deo koji ne smeju da opipaju.

Za čitanje Brajevog pisma koristi se taktilna percepcija (osećaj dodira) koja se mora razviti (foto, https://www.gloria-ferrari.com/o-asistivnim-tehnologijama-pomagalima/pojmovi/84-brajevo-pismo-azbuka-za-slepe)

Uvek treba da imamo u vidu činjenicu da je čitanje brajičnih tekstova iscrpljujuće; zahteva poseban položaj ruku, tela i posebne uslove radne sredine. Čitanje brajičnih tekstova i publikacija podrazumeva značajan ulog energije. Ovo je veoma važno, jer je individualna stvar koliko energije je svako spreman da uloži u korišćenje ovoga medija kao radnog.

Zbog svega navedenog, nedopustivo je banalizovati način i dužinu učenja Brajevog pisma što se dogodilo u jednom prilogu televizije B92 u kome je veoma površno i grubo o Brajevom pismu govorio predsednik Saveza slepih Srbije i za koji vam ovde dostavljam poveznicu na uvid: (https://www.youtube.com/watch?v=ZUTeEgVflWM)

Brajevo pismo nije azbuka, već pismo. Luj Braj (4. januara 1809. - 6. januara 1852.) stvorio je sistem znakova za francuski jezik. U knjizi "Život i delo Luja Braja", Pjera Anrija, može se pročitati o tome kako se dogodilo da je Braj zaboravio da uključi „w“ u svoj sistem znakova. Na to ga je podsetio jedan slepi Englez čiji je otac bio slikar na dvoru engleskog kralja. O Luju Braju se pisalo kao o "veoma inteligentnom mladiću bez dovoljno obrazovanja."

Prva škola za slepe u svetu je osnovana u Francuskoj, „Pariz“ 1784. godine. Problematični su bili čitanje i pisanje. Trebalo je da se rade određeni domaći zadaci, a to nije moglo bez čitanja i pisanja. Suštinski problem je što su u to doba slepi učenici nekako savladavali tehniku pisanja, ali nisu to mogli da pročitaju i provere. Učilo se kako se moglo ali se ipak puno toga učilo u toj školi: francuski, latinski, istorija, matematika, fizika hemija, geografija, astronomija, muzika i zanati. Učenici te škole su bili smatrani "prosjacima koji govore latinski".

Luj Braj je bio uspešan u svim tim vaspitnoobrazovnim oblastima. Nastavnici u ovoj školi su razmišljali o rešenju problema čitanja i pisanja ali ništa pametno nisu osmislili. Daroviti Braj je našao pravo rešenje problema čitanja i pisanja slepe populacije. To je omogućilo korišćenje udžbenika, izradu domaćih zadataka i olakšalo obavljanje i sprovođenje niz drugih aktivnosti.

Do pojave Brajevog pisma je otvoren veliki broj škola za slepe. Brzo se uvidelo da je to pismo primenljivo svim jezicima indoevropske porodice jezika.

Zna se sa sigurnošću da je Luj Braj ustanovio i sistem znakova za muziku. Prihvatao je svaku konstruktivnu pomoć koja bi doprinela da se pronađu što povoljnija  rešenja ali nije mogao da predvidi specifičnosti drugih jezika.

Sva ta nadgradnja vezana za različite oblasti obrazovanja i nauke čini jedan novi sistem - brajicu, kao što imamo latinicu, goticu i ćirilicu.

Danas u svetu poznajemo: jedinstvenu muzičku notaciju, jedinstvenu matematičku i šahovsku brajičnu notaciju, sistem znakova u toj oblasti. Specifične su donekle samo jezičke notacije, a poslednje objavljeno je Treće izdanje svetskog Brajičnog sistema. Ova publikacija sadrži sisteme jezika učesnika koji su bili angažovani na tom objavljivanju. 

Ostao je jedan problem što je uvideo i Luj Braj. Stvaranjem posebnog pisma, došlo je do određenog izolovanja slepih.

Ljudi zdravog vida su morali da uče taj sistem da bi kontrolisali slepe učenike. Dosetljivi Braj je radio na stvaranju novog pisma sa svojim slepim prijateljem Fuko-om i stvoreno je neko pismo, ali nije zaživelo. Brajovo loše zdravstveno stanje ih je sprečilo da urade nešto više, da omoguće svestranu primenu ovog "Braj-Fukoovog pisma".

Ovde da naglasimo da postoji još jedno pismo za slepe koje je i danas u primeni. Reč je o linijskom, reljefnom Munovom pismu. Primenjeno je u anglofonom području, samo tamo gde brajica ne može da pomogne. Imao sam priliku da pipnem ta slova u štampanoj knjizi Munovim pismom i stekao utisak da deluju funkcionalno.

Brajevo pismo je „opipljivo“ tačkasto pismo. Čini ga šest tačaka, pa kažemo da je to šestotačkasto pismo. Tih šest tačaka je raspoređeno u dva vertikalna reda - levi i desni red. Pri opisu nekog slova te tačkice lokalizujemo kao prva, druga, treća na levoj i četvrta, peta, šesta na desnoj strani. Svako slovo se predstavlja nekom kombinacijom, a ta kombinacija ima određen oblik. Tih šest tačaka staju pod jagodicu prsta kojim se čita - najčešće je to kažiprst. Desna ruka vodi red, a leva ga čuva. Pri promeni reda, leva ruka pronalazi novi red, a desna čita. Jedan Slovenac bez ruku je čitao usnama, a jedan Japanac sa oštećenom kožom je čitao jezikom.

Pri čitanju se donekle uhvate susedne kombinacije ispred i kombinacija iza centralne. Recimo, kombinacije prva, druga, četvrta i druga, treća, peta su po obliku iste, ali su prepoznatljive u odnosu prema kombinaciji iza i ispred njih.

Postoji i horizontalna lokacija. Ona donekle apsorbuje vertikalnu lokaciju. Tako imamo: gornje tačke, (prva i četvrta), srednje tačke (druga i peta) i donje tačke (treća i šesta).

Utvrđen je standard papira i standard njegove veličine za štampanje. Japanski brajični štampači imaju performansu standardnih i sitnijih tačaka. Ta performansa nije mnogo zaživela.

Danas postoji i osmotačkasta brajica. Tačnije, u igri je sedam tačaka postavljenih iznad prve i druga ispod šeste.

Šestotačkasto pismo ima 63 kombinacije, a osmotačkasto 256 kombinacija. Osmotačkasto pismo još nije zaživelo.

Postoje i dva oblika brajice: puno i kontrahovano pismo koje bi moglo da se nazove stenografsko. Kod stenografskog pisma jednim znakom se označavaju prefiksi i sufiksi, dvoznakom i troznakom se skraćuju reči. Kontrahovani oblik pisanja u engleskom jeziku je veoma lepo, a relativno dobro je i u nemačkom pismu uređen. U srpskom i hrvatskom je komplikovan; mali broj ljudi ga zna. Zato i nije ušao u masovnu upotrebu. Na anglofonom području se sve štampa u tom, stenografskom obliku. Veoma je praktična i mala knjižica koja sadrži sve znake. Svetski savez slepih nastoji da se taj sistem napusti, jer želi da se ugase svi problemi koji ometaju lako učenje brajice.

Kapetan Barbije je dosta stidljivo ponudio svoje noćno pismo stručnjacima Zavoda za slepe u Parizu. Mladi nastavnik Luj Braj, koji je i oslepeo igrajući se šilom, video je svetlost na kraju tunela. Stvorio je autentično, tačkasto pismo za slepe, koje im omogućava da u školama ovladaju veštinom pisanja, zapisivanja, beleženja, da osete čari lepog čitanja, da vode vlastiti dnevnik, da zapisuju prve stihove, da pišu pisma i razmenjuju iskustva, da uživaju u mediju potpuno ravnopravnom onom izgubljenom - običnom pismu. Koristeći ga u školama, pre svega, slepi učenici ovladavaju opštim načelima pismenosti i pravopisa, bez obzira kojim se pismom služe. Naime, da biste uvežbali đake u pisanju velikog slova, oni moraju da urade niz vežbi i savladaju mnoštvo zamki. Sve što je napisano standardnim pismom, pismom za one koji vide, mogućno je napisati Brajevim pismom: strani jezik, muziku, hemiju, matematiku, astronomiju i sl.

Kasnije oslepeli uspeju da ovladaju tehnikom pisanja, ali imaju problem pravolinijskog reda. U okviru pedagoške rehabilitacije, uz pomoć jednostavnih pomagala, vraćaju svoj rukopis i mogu da tu veštinu koriste i poboljšaju kvalitet svoga života.

Nedoumice oko Braja

Visoka cena proizvodnje publikacija i uređaja nazvanog Brajev red, razvoj audio tehnike, jednostavnost u rukovanju tom tehnikom, doprineli su stvaranju nedoumica vezanih za vrednost Brajevog pisma kao sredstva aktivnog učešća slepih lica u svetu pisane reči. Cilj ovoga teksta i jeste da skrene pažnju na neke od specifičnih vrednosti i prednosti kakvog-takvog poznavanja Brajevog pisma u smislu ovladavanja veštinama čitanja i pisanja.

Višeznačnost brajičnih znakova

Brajični simboli su višeznačni. Sve 63 kombinacije mogu pod određenim uslovima da budu: slova, broj, notna vrednost i ton, simbol prirodnih nauka, određeni detalj nekog reljefnog crteža. Npr. kada je to važno, moguće je da se jednim brajičnim znakom naglasi da je tekst posle toga znaka pisan rukom, dakle rukopis. Kraj toga rukopisa se označi tim istim, ili suprotnim simbolom.

Zato u muzičkoj notaciji postoji tzv. rečni znak. On upozorava čitaoca da su simboli između dva rečna znaka slova teksta.

Prema horizontalnoj lokaciji tačaka pravimo gornju, srednju, donju crtu i duplu crtu. Jedan brajični simbol može da ima najviše pet tačaka. Šestotačka je prisutna samo u muzici, ili u nekakvom reljefnom crtežu.

U spisku simbola se koristi šestotačka da bi se željeni simbol jasno odredio. Prema njoj se pravilno utvrđuje korišćena kombinacija za određeni simbol.

Postoje tri štamparije u Srbiji i jedna na Kosovu i Metohiji. U njima se brajicom štampa sve što je potrebno slepoj populaciji.

Specifičnosti i ograničenja brajice

Radi se sa redovima od 30 do 38 slovnih mesta. Zbog toga se rade prelomi tekstova na običnom pismu i prilagođavanje tekstova ovoj situaciji. Jedna stranica ima do 27 redova. Jedna obična knjiga štampana konvencionalnim pismom, štampanjem brajicom mora da bude podeljena u sveske koje u praksi treba da imaju do 150 stranica. U didaktičkom smislu je potrebno voditi računa o mestu prelaska na novu svesku. U brajičnoj knjizi mora da se vodi računa i o prilagođavanju tabela. Takođe, u brajičnoj knjizi ništa ne može da se odštampa sa strane.

Napr. rečnik manje poznatih reči u čitankama mora da se štampa po završenom prilogu. Isto važi i za dodatne informacije ispod slika u udžbenicima istorije. Takođe, razni priručni materijali, kao što su beleške o piscima, treba da se podele po sveskama, jer su tako dostupnije čitaocu. 

Ta prilagođavanja se pripreme u word formatu na običnom pismu, pa se posle prelamaju u brajični tekst u softveru. „Dagzberi“ (dugsbery) je softver koji se odomaćio u transferu pisanog teksta konvencionalnim pismom u brajicu. Brajične knjige su veoma teške i glomazne. Čovek može da donese peške u rukama do pet svezaka, a ukoliko poželi da od tog broja priušti veći dijapazon naslova, bilo bi bolje da brajeve knjige donese prevoznim sredstvom - od kola do kamiona. Englesko-srpskohrvatski rečnik ima 18 jako debelih svezaka; Vinetu ima 12, dok Rečnik Matice srpske ima 16 svezaka. Kad biste sa bilo kojom od ovde pomenutih knjiga ušli u gradskiprevoz, ljudi bi pomislili da preseljavate neko administrativno odeljenje.

Jedan udžbenik matematike sa radnom sveskom na Brajičnom pismu je težio oko 7 kilograma. Slepi učenik ima dve mogućnosti ali samo ukoliko je određeni udžbenik odštampan u više primeraka: može da nosi u školu samo ono što mu treba ili ako ima dva primerka svakog udžbenika, jedan mu može stajati u školi, drugi kod kuće. Ako znamo da svaki razred podrazumeva veliki broj predmeta, onda mora da postoji makar visoka komoda samo za njegove knjige.

Pismenost

Legislativa o pismenosti priznaje brajicu. Treba da imamo na umu da je čovek jedino živo biće koje ume da čita i piše - čak i stvara pišući.

Prema Zakonu o udžbenicima, brajica je priznata kao medij prilagođavanja. Ostaje potreba da se brajica ozakoni kao autentično pismo slepih. Savez slepih Srbije je 2011. godine izdao Sistematiku Brajevog pisma. U njoj je dat spisak znakova koji se koriste pri štampanju i opismenjavanju na srpskom jezičkom području. To je standard.

Drugi problem sa brajicom i zakonom o udžbenicima je da izdavači odbijaju da prilagođavaju udžbenike za slepe u srednjim školama. U daljem tekstu nigde ne stoji da se ne prilagođavaju udžbenici za srednje škole. Oni svoj postupak zasnivaju na činjenici da srednjoškolsko obrazovanje nije obavezno. Ta neobaveznost u zakonu nije naznačena.

Ugroženost brajice

Suprotstavljene su dve teze:

Brajica će jednoga dana sigurno nestati, i brajica nikada neće iščeznuti iz života slepih.

Čitanje, pisanje i samostalno kretanje su tri najveća problema potpuno slepih ljudi.

Kako je sve počelo?

Pojavom nosača zvuka brajica je snažno napadnuta. Danas na nosač zvuka možemo da stavimo neverovatno mnogo snimljenih knjiga. Veliki broj slepih ljudi je u stanju da pročita puno Brajevih knjiga ali samo štamparija za brajicu može da im odštampa to isto brajicom. Slepa osoba može danas da vam putem mobilnog telefona ispiše ili izgovori tekst koji će lice sa zdravim vidom da pročita, ili čuje bez ikakvih problema. Međutim, ne smemo da se ponosimo idejom da nam brajica više ne treba, da je gubljenje vremena učiti je i drugim besmislenim idejama o bezvrednoj braici. Recimo, dovoljno je da imate tri iste kutije različitih čajeva, pa da morate da zapišete šta vam je u kojoj kutiji. U skoro svim savremenim telefonima postoji veza sa brajičnim redom tako da možete da svaki tekst pročitate i pomoću uređaja nazvanog Brajev red. Takođe, možete da pišete tekst brajičnom tastaturom, a da poruka stigne vašem sagovorniku konvencionalnim pismom.

Međutim, čitanje knjiga prstima je efikasnije i produktivnije od čitanja sa nosača zvuka. Sama aktivnost čitanja prstima je bliža čitanju očima. Ljudi su se doista potrudili da brajicu uvedu u informatičku tehnologiju.

Ova priča je potpuno istovetna paraleli sa štampom i elektronskim knjigama i novinama. Ljudi zdravog vida nisu izbacili papirne knjige i novine. Ljubomorno ih čuvaju.

Primenjena brajica

Razvojem Brajevog pisma otkrivena je veoma značajna funkcija korišćenja baš te Brajeve tačke u svakodnevnom životu slepih. Nastala su mnoga pomagala koja pomažu slepima u svakodnevnom životu. Najpoznatije među takvim pomagalima je časovnik. Zovemo ga Brajev sat, a mogli bi smo da ga zovemo i taktilni časovnik. Tu je i mnoštvo mernih instrumenata.

U školama za slepe se izučava Brajevo pismo. Škola ispunjava svoju ulogu rasadnika brajice. Međutim, nastaju problemi kada su u pitanju visoko slabovidi. Oni bi da izbegnu učenje ovoga pisma. Čudno je verovanje da dete sa dozvolom da koristi knjigu štampanu standardnim pismom do 15 minuta dnevno može da odgovori potrebama učenja u školi i van nje.

Drugi rasadnik brajice su biblioteke. Naše biblioteke „Dr Milan Budimir“ u Beogradu i „Mr Omer Marinkov“ u Novom Sadu poseduju solidan fond brajičnih knjiga. Reč je o knjigama koje su prisutne na svetskim listama najpopularnijih stotinu ili deset knjiga.

Međutim, brine nas činjenica da za poslednjih nekoliko godina u Srbiji nemamo ni jednu odštampanu brajičnu knjigu. Setimo se teškog stanja u našoj zemlji 1996. godine. Tada je bilo odštampano 46 naslova brajicom. Da pola od ovog podatka bacimo u vodu opet ne bi valjalo. Najgore je što se ne koristi ni mogućnost čuvanja brajične knjige u digitalnom formatu. Ona se prebacuje na papir kada neki čitalac izrazi želju da tu knjigu čita prstima. Treba da nastavimo da brajicom štampamo Vozni red železnice Srbije, razne zdravstvene brošure, prospekte uređaja u svakodnevnom životu, stvari u svakodnevnoj upotrebi. Časopisi nisu dovoljni za održavanje svesti o značaju brajice u svakodnevnom životu slepih. Informatička tehnologija je učinila svoje, ali i mi treba da učinimo što možemo da održimo živom brajicu. Najveći uspeh u tome je stvaranje brajičnog reda.

*Tihomir Nikolić, magistar filoloških nauka