NAUČNA FANTASTIKA - OGLEDALO STVARNOSTI 20. VEKA

"Roman je priča o likovima neodvojivim od društvenog okruženja sa kojim oni održavaju različite odnose. Mesto koje zauzimaju, koje se može identifikovati sa njihovim postupcima, njihovim izborima i osećanjima, omogućava razumevanje ideja, ideologija i vrednosti koje oni nose. Odnosi između likova i društva otkrivaju se kroz portrete, postupke, reči, razmišljanja. Tek tada možemo uočiti u kojoj meri su likovi svedoci i odrazi jedne epohe", piše na početku knjige "Naučna fantastika, ogledalo stvarnosti 20. veka" (Informatika, Beograd, 2025), srpskog esejiste Aleksandra Manića.

Razumeti svet kroz književnost

Međutim, duh romana je duh višeznačnosti i čitaocu ukazuje da su stvari složenije nego što izgledaju. Ž-M. G. Le Klezio, francuski pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost, rekao je:

"Treba čitati romane, jer je to odličan način da se razume današnji svet." Češki pisac Milan Kundera u zbirci eseja "Umetnost romana", objasnio je da svaki roman govori o čoveku u svom svetu, ali ne kroz istorijske ili sociološke studije, nego kroz specifičan romaneskni jezik. Mnogo pre Le Klezija i Kundere, francuski pisac Stendal, u svom romanu "Crveno i crno", izneo je mišljenje da je roman ogledalo koje se nosi putem i koje čas odražava nebesko plavetnilo, a čas kaljuge po putu.

Vođeni rečima Stendala, Le Klezija i Kundere, možemo da kažemo da je i naučna fantastika ogledalo koje autori nose putem. Manićev esej zauzima ugao koji se tiče društveno-političkih prilika i promena tokom 20. veka, u SAD-u i Evropi, viđenih očima pisaca naučne fantastike – njihova empirijska stvarnost i neposredna budućnost ugrađene u njihovo književno stvaralaštvo. London, Zamjatin, Haksli, Orvel, Bredberi, Lem, Berdžis, Balard, Dik, braća Strugacki, Žeri, Le Gvin, Gibson, Pekić, Anđelković – u svojim romanima pisali su o duhovnim i društvenim problemima koje su proživljavali, o ideologijama svojih zemalja, o politici, ekonomiji...

Esej Aleksandra Manića ukazuje da su autori kvalitetne naučno fantastične književnosti, u tom periodu od sto godina, pisali o različitim temama: bliska i daleka budućnost, nuklearna katastrofa, udaljene planete, čudna bića, intergalaktička putovanja... Međutim, uvek je bilo u pitanju ogledalo njihove sopstvene stvarnosti. Svojim delima oni su odslikavali svet koji ih okružuje i opisivali svoja razmišljanja, strasti, strahove, nezadovoljstva, pobune...

Vremena propasti, promena, protesta i profita

Manićeva knjiga podeljena je u četiri vremenska razdoblja, a svaka od vremenskih celina zaokružena je kraćim esejima koji se bave teorijskim pitanjima naučne fantastike kao književnog roda. Za razmatranje društveno-političkih prilika, kroz umetničku prozu naučne fantastike 20. veka, obrađeno je više od 50 dela i spomenuto isto toliko. Radi slikovitijeg i reljefnijeg pristupa u razmatranju stvaralaštva, navedena su mišljenja šezdesetak teoretičara, kritičara, sociologa, filozofa, istoričara i profesora književnosti iz dvadesetak zemalja.

Prvi period, "Vreme propasti" (1900-1949), prikazuje naučnu fantastiku u razdoblju kada su izbila  dva svetska rata i kada je došlo do razočarenja u nauku, ljudski razum i pravednost. Prikazu prethodi tekst koji daje pregled nemogućnosti da se naučna fantastika podvede pod jednu formulu. Prvo radoblje se završava kratkim pregledom utopijsko-distopijske misli i njene važnosti u 20. veku, posebno u prvoj polovini.

"Vreme promena" (1950-1963), drugo razdoblje, ukazuje na posleratne promene, početak hladnog rata i strah od nuklerane kataklizme. Prethodi mu tekst koji govori o sve jasnijem formiranju naučne fantastike kao književnog roda sa svojim specifičnostima. Drugi period se završava tekstom "Naučna fantastika kao mitologija budućnosti", jer je žanr dobio svoje mesto na kulturnom, društvenom i emotivnom planu širom planete.

Treće razdoblje "Vreme protesta" (1964-1976), predstavlja godine kada je naučna fantastika ušla u najzreliji period po pitanju sadržaja i forme, ali i po pitanju protesta protiv okamenjenog društveno-političkog poretka. Ovom periodu prethodi tekst "Naučna fantastika i glavnotokovska književnost", jer žanr više nije zabavno štivo, nego ima visok umetnički nivo. Treći period se završava tekstom u kome se govori o komercijalnom uspehu naučne fantastike i njenom svođenju na tržišnu vrednost, čime se naglašava dolazak neoliberalnog kapitalizma.

Neophodnost čitanja

"Vreme profita" (1977-2000), četvrti i poslednji deo eseja, prikazuje stvaralaštvo godina neoliberalnog kapitalizma u kojima je naučna fantastika svedena na robu za brzu potrošnju i velike zarade. Prirodno, postoje i izuzeci, ali ih je malo. Ovom periodu prethodi tekst "Postmodernizam i naučna fantastika" koji ukazuje da naučna fantastika gubi svoju specifičnost i pretapa se u drugu vrstu izražavanja. Na samom kraju nalazi se tekst koji ukazuje na sve veći broj žanrovskih niša koje veštim marketingom privlače pažnju na svoje postojanje.

Manićev esej je namenjen ljubiteljima naučne fantastike, ali i drugim čitaocima koji bi na ovaj način dobili jedan od mogućih pogleda na veliku društveno-političku angažovanost naučno fantastične književnosti prošlog veka. Istovremeno, on ukazuje da je čitanje knjiga neophodnost i navodi reči Maria Vargasa Ljose, nedavno preminulog peruanskog romanopisca, političkog esejiste i dobitnika Nobelove nagrade za književnost:

"Čitati znači staviti sebe u trajno stanje pripravnosti protiv bilo kakvog oblika ugnjetavanja, tiranije, znači oklopiti se protiv manipulacije onih koji žele da verujemo da život između rešetaka znači život u bezbednosti. Književnost vas tera da poželite drugi život, koji vam stvarni život ne može dati i stoga stvara kritičke umove, zaljubljene u ideal, dok je izvanredna audiovizuelna mašinerija tu da nas zabavlja i stvara pasivne i konformističke subjekte."