Rekordna vrućina u Francuskoj: Škole zatvorene, hitne pomoći preopterećene, vlada na meti kritika

Kada će se ovaj toplotni talas konačno završiti? Ovo je pitanje koje muči milione Francuza.

Toplotni talas u Francuskoj se nastavlja ali se, posle pet dana rekordno visokih temperatura za jun mesec, kraj ipak nazire: meterološke službe najavile su da će promena vremena stići sa zapada zemlje, sa atlantske obale. Pod uticajem hladnijeg okeanskog toka, toplotna kupola će početi da se povlači u unutrašnjost. Na oko dve trećine teritorije u 61 departmanu još je na snazi crveni alarm. Sutra se očekuje da će za još trinaest departmana biti ukinut crveni nivo uzbune.

Ovako intenzivna i duga žega prvi put se događa pre završetka školske godine. Sve više je škola koje obustavljaju rad. Organizovanje ispita je otežano. Saobraćaj je poremećen: ukidaju se neke vozne linije a u mnogim gradovima proređeno je saobraćanje autobusa.

Stanovništvo, koje ne može sebi da priušti klimatizaciju, iscrpljeno je posle nedelju dana provedenih pod temperaturama koje prelaze 40 stepeni. Broj poziva hitnoj pomoći eksplodirao je a lekari se oglašavaju u javnosti, ne skrivajući bes i pitajući “zar vlasti nisu čule vremenske prognoze koje su najavljivale žegu?“ Broj starijih lica čije srce nije moglo da izdrži dug period pod visokim temperaturama je sve veći. Oni često ne mogu da izdrže čekanje na nosilima u službama hitne pomoći, koje se oduži i na  više od osam sati.

Među onima koji su potražili osveženje u rekama, bazenima, kanalima i morima do sada se utopilo njih 55, uglavnom tinejdžera koji nisu sledili uputstva niti poštovali zabrane. To što su informacije i upozorenja dostupni na internetu i društvenim mrežama, izgleda, nije mnogo pomoglo.

Jasno je da je Francuska dočekala žegu nespremna. Postavlja se pitanje zašto?

Kriva je vlast

Mnogi veruju da vlast ne radi svoj posao i ne deluje preventivno, uprkos upozorenjima.

Od kako je 2003. godine, posle žege koja je odnela na hiljade života u domovima za stara lica, donesen zakon da svaka takva ustanova mora da ima bar nekoliko klimatizovanih prostorija, mnogo toga se izmenilo na bolje - brane se predstavnici vlasti od kritičara koji pitaju: “Kako je moguće da vlast nije reagovala na izveštaj podnet pre tri godine koji kaže da 5 odsto od sedam i po hiljada domova za stare nije primenilo zakon i nigde nema klimatizaciju?“.

Klimatizacija je, uostalom, postala tema velike polemike koja ima i političku dimenziju, godinu dana uoči predsedničkih i parlamentarnih izbora.

Izvršna vlast (vlada) se našla na meti kritika poslanika iz celog političkog spektra u utorak, 23. juna, tokom perioda rezervisanog za pitanja u Narodnoj skupštini. Govorili su o “potpunoj nespremnosti države“, o „neodgovornosti vlade“... osuđivali “neaktivnost uzastopnih vlada“.

Krajnja desnica, koja se nada da će konačno preuzeti vlast, obećava da će svuda uvesti klimatizaciju - i u domove za stare i u bolnice i u škole i obdaništa - takoreći svuda jer brine o interesu naroda. U isto vreme,  ekološke grupe bliske levici upozoravaju da bi opšte uvođenje klimatizacije dovelo do još bržeg zagrevanja planete i povećanja temperature naročito u gradovima.

Neviđena žega

Da bi nekako smirila situaciju država pribegava “utešnom“ merama.

Na primer, preduzeće elektrodistribucije koje je bilo privatizovano, a kada se našlo u ogromnom deficitu ponovo je nacionalizovano, najavilo je pomoć u visini od 80 miliona evra školama (osnovnim, srednjim i višim), vrtićima i centrima za odmor i rekreaciju kako bi se opremili sistemima za hlađenje.

Dok Francuska jedva diše pokrivena toplotnom “kupolom“, a delovi Evrope doživljavaju temperature bez presedana za jun, naučnici iz Svetske meteorološke asocijacije (WWA) objavili su danas svoj prvi izveštaj, nazivajući ovu žegu „najjačom koju je region ikada video“.

Njihov zaključak je nedvosmislen: „Maksimalne temperature izmerene danju i noću tokom ovog toplotnog talasa bile bi praktično nemoguće u ovo doba godine pre samo pedeset godina“, 1976. godine, upozoravaju oni.

Na osnovu analize tri najtoplija dana i noći zabeležena u nekoliko evropskih zemalja, WWA tvrdi da trenutna epizoda svoj intenzitet duguje isključivo klimatskim promenama izazvanim ljudskom aktivnošću, isključujući uticaj El Ninja, okeanske struje koja se razvija u Pacifiku i dovodi do porasta prosečnih globalnih temperatura.

„Kontinuirane emisije fosilnih goriva (nafte, gasa i uglja) direktno su odgovorne za poremećaje koje ljudi doživljavaju ove nedelje kod kuća, u školama i na radnim mestima“, smatraju klimatolozi.

Analize temperature sredozemne obale Francuske na jugu i obale Atlantskog okeana na severu, pokazuju takođe uznemirujuće rezultate. Mediteran trenutno doživljava temperaturnu anomaliju od +7°C, pri čemu temperatura vode lokalno dostiže 28°C.

„Ovo abnormalno toplo more pogoršava efekte toplotnog talasa na priobalne regione, održavanjem visokih temperatura noću i ograničavanjem hlađenja. Takođe, podstiče značajno isparavanje, povećavajući količinu vodene pare dostupne u atmosferi“, objašnjava Adrijen Tomas, meteorolog u La Šejn meteo.