Trgovina uranijumom između Francuske i Rusije se nastavlja
Pošto se sankcije Evropske komisije protiv Rusije ne odnose na uranijum, Francuska ostaje vezana za rusku grupu Rosatom. Teretni brodovi iz Sankt Peterburga ili Ust-Luge redovno nastavljaju da pristaju u luku Denkerk, dovozeći uranijum, ističe antinuklearna nevladina organizacija Grinpis
(ilustracija, logo francuskog dnevnika Mond)
Ugalj, nafta, gas… Od februara 2022. i izbijanja rata u Ukrajini, isporuke iz ruskog energetskog sektora su bile glavna meta ukupno 19 “paketa“ evropskih sankcija. Jedan sektor, međutim, i dalje predstavlja izuzetak: nuklearna energija koja je do sada bila potpuno pošteđena.
Grinpis otkriva i javlja
U Briselu su odložene diskusije o potencijalnim sankcijama (u ovom sektoru), prvobitno planirane za jun 2025. godine. U vreme kada se Francuska opisuje kao jedna od glavnih zemalja koje se protive potpunoj zabrani ruskih nuklearnih isporuka, izveštaj objavljen u sredu, 28. januara, od strane antinuklearne nevladine organizacije Grinpis, podseća da se trgovina uranijumom - gorivom za nuklearne elektrane – prekrivena velom tajne, nastavlja između Pariza i Moskve.
Veze između Francuske i Rusije po ovom pitanju, dokumentovane poslednjih godina, su brojne. Teretni brodovi iz Sankt Peterburga ili Ust-Luge (Lenjingradska oblast) redovno nastavljaju da pristaju u luku Denkerk (Sever), prevozeći uranijum u različitim oblicima u svojim kontejnerima. Iako Francuska ne uvozi prirodni uranijum iskopavan u Rusiji, najnoviji carinski izveštaji koje je analizirao Grinpis pokazuju da je između 2022. i septembra 2025. godine skoro polovina francuskog uvoza ove sirovine došla iz Kazahstana i Uzbekistana, dve bivše sovjetske republike.
Grinpis ističe da, od početka 2026. godine, ruski gigant Rosatom „ostaje glavni strani igrač u rudarstvu u Kazahstanu“, preko svoje kanadske podružnice Uranijum Van. „Orano“, francuska državna grupa, takođe posluje u ovoj zemlji, ali je njegova proizvodnja gotovo u potpunosti namenjena kineskim kupcima.
Nakon što se iskopa, prirodni uranijum mora da se transformiše i obogati pre nego što može da se koristiti u gorivnim kombinacijama. Francuska je jedna od retkih evropskih zemalja sa takvim kapacitetima u postrojenjima „Orano“ (ranije Areva), koja je krajem 2024. godine pokrenula projekat proširenja kapaciteta u postrojenju za obogaćivanje Žorž-Bes II na lokaciji Trikasten (Tricastin) u oblasti Drom. Ali takođe koristi usluge Rosatoma, vodećeg svetskog obogaćivača uranijuma.
Reciklaža atomskog goriva samo u Sibiru
Prema carinskim evidencijama, udeo ruskog obogaćenog uranijuma u ukupnom uvozu obogaćenog uranijuma u Francusku naglo je opao, sa 67% u 2022. na 24% u 2024. Ali nije potpuno zaustavljen: podaci iz 2025. godine pokazuju najmanje jedan uvoz između januara i septembra, a Grinpis je dokumentovao, uz fotografske dokaze, još jedan dolazak buradi obogaćenog uranijuma u luku Denkerk u oktobru.
Još više iznenađuje da je Francuska nastavila izvoz uranijuma za reprocesuiranje u novembru 2025. godine. Da bi se ponovo upotrebio, ovaj uranijum, dobijen iz goriva koje se koristi u francuskim reaktorima, može se „reciklirati“ samo u jednom postrojenju na svetu, u Seversku, u Sibiru. Bez takve reciklaže, verovatno bi bio preklasifikovan kao otpad i stoga bi se moralo sa njim postupati kao sa nuklearnim otpadom. Prema Grinpisu, vlada je 2022. godine zatražila od nacionalne kompanije za električnu energiju EDF da obustavi izvoz u Seversk. Ni EDF niti kancelarija ministra ekonomije, Rolana Leskura, nisu odgovorili na pitanja lista „Le Mond“ o ovom izvozu. Francuska državna kompanija navodi da je još uvek „u pregovorima sa nekoliko dobavljača o razvoju postrojenja za regeneraciju uranijuma u Zapadnoj Evropi“.
Poslednjih godina, francuska nuklearna industrija i vlada su više puta tvrdile da francuska nuklearna “flota“ nije zavisna od Rusije.
„Rosatom je jedina (velika ruska energetska kompanija) koja je izbegla sankcije upravo zbog ove zavisnosti koju je izuzetno teško prevazići“, odgovara Polin Boje, rukovodilac kampanje Grinpisa. „Čak i ako, na ekonomskom nivou, uticaj sankcija ne bi bio nimalo isti kao za gas i naftu, ulog je takođe geopolitički i etički.“
Zabrana uvoza gasa – da ostane izuzetak
U 2024. godini, uranijum iz Rusije je činio nešto više od 700 miliona evra od ukupnog uvoza energije Evropske unije (EU) što je iznosilo 22 milijarde evra, prema podacima Instituta Brojgel. Državni nuklearni gigant Rosatom takođe upravlja nuklearnom elektranom Zaporožje u Ukrajini od 2022. Godine.
U Briselu, Evropska komisija je potvrdila za Le Mond da je njen cilj zaista da zameni, koliko je to moguće, rusko nuklearno gorivo, „poslednji preostali izvor ruske energije koji se još uvek uvozi u EU“, gorivom evropskog porekla, dodajući:
„Predstavićemo predlog u tom smislu, ali još uvek nismo u mogućnosti da potvrdimo vremenski okvir“.
U ponedeljak, 26. januara, države članice EU definitivno su odobrile trajnu zabranu uvoza ruskog gasa do kraja 2027. godine. Tim povodom, Francuska je, kako je objavio onlajn medij Contexte, ugradila deklaraciju u plan REPowerEU, u kojoj se kaže da propis o zabrani ruskog gasa „predstavlja izuzetak“, opravdan „veoma specifičnim okolnostima“ i koji „mora ostati izuzetak“.
„Francuska će stoga biti posebno oprezna u pogledu svih budućih mera zabrane koje bi se mogle smatrati sankcijama, posebno u energetskom sektoru“, insistira se.
Napominjući da raspoređivanje novih kapaciteta za obogaćivanje ili konverziju uranijuma zahteva investicije i da se može postići samo na duži rok, “Orano“ zahteva od Brisela da uspostavi „degresivne kvote“ za uvoz kako bi se industriji omogućilo prilagođavanje. Iz kancelarije Rolana Leskura (ministra ekonomije) na pitanja Le Monde-a jedino uveravaju da je vlada „odlučna da smanji zavisnost od Rusije u svim oblastima, uključujući nuklearnu“, i da „aktivno razmatra načine za povećanje suverenih industrijskih kapaciteta“ u konverziji i obogaćivanju uranijuma.
