Predlog nemačkog ministra unutrašnjih poslova: đaci da se pripremaju za rat!

„Krize, ratovi, katastrofe.“ Da li škole treba da pripremaju decu za ovakve dramatične događaje? Aleksandar Dobrint smatra da treba, izveštava Dojče vele (https://www.dw.com/de/gehören-krieg-und-katastrophen-in-deutsche-lehrpläne/a-74538046) koji prenosi francuski Kurie enternasional u svom pregledu međunarodnih medija (https://www.courrierinternational.com/article/politique-en-allemagne-les-programmes-scolaires-dans-le-viseur-de-l-afd_236290).

„Ono što predlažem jeste da se uspostavi dvočasovni blok nastave godišnje kako bi stariji učenici mogli da razgovaraju o mogućim kriznim scenarijima i kako da se nose sa njima“, izjavio je nemački ministar unutrašnjih poslova. Ovo je novi razvoj događaja, jer ova vrsta inicijative „dugo nije bila u nastavnom planu i programu“ u Nemačkoj.

Nemačka, ni u ratu ni u miru?

„Ministrov predlog je dobro prihvaćen od strane veoma uticajnog Nemačkog udruženja nastavnika (DL)“, izveštava Dojče vele. „Rat je, mora se priznati, već dugo tema koja je našla svoj put do učionica“, objašnjava Štefan Dil, predsednik ove organizacije koja predstavlja oko 165.000 nastavnika. Prema njegovim rečima, mnogi nastavnici redovno odgovaraju na pitanja učenika zabrinutih zbog geopolitičkih previranja.

Međutim, prema Handelsblatu (https://www.handelsblatt.com/politik/deutschland/krisenvorsorge-muessen-deutsche-schueler-kriegstuechtig-werden/100168991.html), projekat je izazvao kontroverzu unutar Konferencije ministara prosvete u kojoj zasedaju predstavnici različitih pokrajina da bi „odlučili šta će se predavati u školama“. Dok su hrišćanska desnica i Zeleni prilično podržali takvu inicijativu, nekoliko ličnosti sa levice i krajnje desnice su je kritikovale – kako zbog njene prirode koja izaziva anksioznost, tako i zbog njenog simboličkog značaja.

„Ministrove reči pokazuju da on ne razume ni ulogu škola, ni svakodnevni život nastavnika“, izjavila je Simone Oldenburg, predsednica Konferencije i članica radikalno levičarske stranke Di Linke.

„Dobrintove izjave odražavaju analize brojnih stručnjaka, kao i analize kancelara Fridriha Merca“, napominje Dojče vele. Nemačka je već nekoliko meseci meta neidentifikovanih dronova, što je navelo lidera hrišćanskih demokrata da tvrdi da zemlja „nije u ratu, ali više nije ni u miru“. Istovremeno, „mnogi stručnjaci veruju da je moguće da će kremaljski autokrata Putin napasti zemlje NATO-a pre kraja decenije“, navodi Dojče vele.

Neograničeno zaduživanje za naoružavanje

Nemačka kao najveća evropska ekonomija sada se priprema za takvu situaciju. Početkom godine, ublažila je ustavne odredbe osmišljene da ograniče dug zemlje kako bi finansirala naoružavanje. Berlin planira da ponovo pokrene dobrovoljnu vojnu službu za osamnaestogodišnjake već 2026. godine, inspirišući se švedskim modelom. Izjave Aleksandra Dobrinta o pripremama za krizne situacije u školama su deo ovog konteksta.

Prema pisanju štampe, nekoliko evropskih zemalja moglo bi Nemačkoj da posluži kao primer za takve inicijative u školama. Dojče vele posebno pominje Poljsku gde se organizuju časovi obuke za rukovanje vatrenim oružjem za učenike od 14 i 15 godina.

Međutim, „u pacifističkoj zemlji poput Nemačke, ovaj pristup se posmatra sa skepsom“, napominje medij, pozivajući se na nekoliko kritičkih izveštaja nemačkih nastavnika.

Za Handelsblat bi, s druge strane, skandinavski model mogao da se dopadne nemačkim vlastima.

„Švedska, Finska i Norveška, kao i baltičke države, pokrenule su opsežne programe pripreme za krize – delimično kroz direktno partnerstvo sa školama.“ U ovim zemljama, fokus je prvenstveno na učenju kako da se reaguje i kako da se komunikacira u vanrednim situacijama. U Finskoj, pri tom „nisu planirane vojne vežbe“.