Ekonomija genocida

Specijalna izvestiteljka UN-a Frančeska Albaneze prošle nedelje se našla u udarnim vestima svetskih medija zbog otkrića da više desetina organizacija, kako navodi, profitira od izraelskog genocida u Gazi. Izveštaj koji je Albaneze predstavila u UN-u, Od ekonomije okupacije do ekonomije genocida, osim poznatih krivaca iz industrije naoružanja, imenuje i finansijske i obrazovne institucije širom sveta, kao i velike tehnološke kompanije, uključujući Alphabet Inc (Google), Amazon, IBM, Palantir i mnoge druge.

Misija SAD-a pri UN-u ponovila je svoj zahtev generalnom sekretaru UN-a da ukloni Albaneze sa mesta specijalne izvestiteljke za ljudska prava na okupiranoj palestinskoj teritoriji. S druge strane, vodeći svetski ekonomisti, uključujući bivšeg grčkog ministra finansija Janisa Varufakisa, francuskog ekonomistu Tomu Piketija i libansko-američkog statističara i esejistu Nasima Nikolasa Taleba, podržali su Albaneze i njen izveštaj.

Zeteo je dobio ekskluzivan primerak otvorenog pisma na engleskom, u kojem ekonomisti optužuju korporacije za „održavanje režima aparthejda i omogućavanje genocida“, i objavljuje ga u celini.

Podrška izveštaju Frančeske Albaneze u UN-u

Istorija nas uči da su ekonomski interesi ključni pokretači kolonijalnih poduhvata, a često i genocida. Korporativni sektor je suštinski deo kolonijalizma od njegovog nastanka, pri čemu su korporacije istorijski doprinosile nasilju nad starosedelačkim stanovništvom i zemljištem, eksploataciji i razvlašćivanju, što je način dominacije poznat kao rasni kolonijalni kapitalizam. Izraelska kolonizacija okupiranih palestinskih teritorija nije izuzetak.

Nedavni izveštaj Frančeske Albaneze, specijalne izvestiteljke UN o stanju ljudskih prava na palestinskim teritorijama okupiranim od 1967. godine, predstavlja značajan doprinos razumevanju političke ekonomije izraelske države aparthejda, etničkog čišćenja Palestinaca, a sada i genocida nad njima. Smatramo da se taj izveštaj mora izučavati i o njemu se mora široko i slobodno raspravljati.

S obzirom na izuzetno neprijateljsko i zastrašujuće pismo vlade SAD-a generalnom sekretaru UN-a u kojem se zahteva smena gospođe Albaneze i poništavanje njenog odličnog izveštaja, osetili smo potrebu da izrazimo našu snažnu podršku gospođi Albaneze i da ohrabrimo UN da odbaci oštre zahteve vlada SAD-a i Izraela.

Dobro utabanim putem poricanja genocida i zastrašivanja svakoga ko osporava pravo kolonijalne sile da razvlašćuje starosedelačke narode, vlade SAD i Izraela – uz prećutnu podršku većine evropskih vlada – zahtevaju da međunarodna zajednica ignoriše genocid koji je u toku, a naročito ključnu ulogu koju multinacionalne i nacionalne korporacije igraju u održavanju režima aparthejda i omogućavanju genocida.

Kao ekonomisti, osećamo dužnost da istaknemo tri ključna nalaza jasno i precizno utvrđena u izveštaju gospođe Albaneze.

Prvo, okupacija i genocid su vrlo profitabilni za poslovne konglomerate. To obuhvata ne samo poznate velike kompanije u oblasti naoružanja i „odbrane“ (npr. Lockheed–Martin, glavni proizvođač aviona F35; ELBIT, izraelski proizvođač oružja; Palantir, softverska kompanija čiji su algoritmi najverovatnije bili ključni u izboru „ciljeva“ širom Gaze), već i poznate brendove (npr. Caterpillar, BNP Paribas, Barclays, Allianz, Chevron, BP, Petrobas, A.P. Moller-Maersk A/S). Otkad se izraelski budžet za odbranu udvostručio, uz aktivnu podršku vlade SAD-a, umnožile su se velike „investicije“ u izraelsku mašineriju ubijanja širom ove međunarodne mreže saučesničkih konglomerata, gde su hiljade izraelskih kompanija isprepletene sa američkim, evropskim, korejskim kompanijama, pa čak i jednom brazilskom megakorporacijom. To objašnjava zašto su izraelske akcije porasle za 161% u vreme globalnog pada potražnje, proizvodnje i poverenja potrošača.

Drugi nalaz u izveštaju gospođe Albaneze koji zaslužuje detaljno proučavanje jeste taj da su palestinske teritorije koje Izrael okupira funkcionisale kao idealna laboratorija i poligon za velike tehnološke kompanije. Ovu funkciju je prelazak sa okupacije na genocid samo pojačao. Nijedna zemlja, na primer, nije dala toliki pristup biometrijskim podacima stanovništva kao što je Izrael dao IBM-u. Od 7. oktobra 2023. godine, Majkrosoft, Amazon, Alfabet i Palantir zapanjujućom brzinom šire svoje usluge kapitala u oblaku. Softver za prepoznavanje lica, algoritmi za izbor meta i automatizovani sistemi za izvršenje testiraju se u realnom vremenu, po volji i sa manje etičkih ograničenja nego u eksperimentima na laboratorijskim miševima. Velike tehnološke kompanije ne mogu biti srećnije.

Treći ključni nalaz govori da su vodeći američki i evropski univerziteti finansijski zavisni od veza sa izraelskim aparthejdom i političkom ekonomijom permanentne okupacije/sukoba. Mnoge vodeće institucije SAD-a i EU suočiće se sa ozbiljnim finansijskim poteškoćama ako prestanu da podržavaju genocid koji sprovodi Izrael. Izveštaj gospođe Albaneze mora biti pohvaljen jer ukazuje na ovu poganu zavisnost vrhunskih zapadnih univerziteta i istraživačkih institucija (uključujući, između ostalih, Tehnički univerzitet u Minhenu, MIT laboratorije i Univerzitet u Edinburgu). Narodi Evrope i Amerike imaju pravo da znaju da su neke od njihovih najdragocenijih akademskih institucija finansijski zavisne od pomoći Izraelu u reprodukciji svoje ekonomije okupacije i genocida.

Za nekoliko godina, svi će govoriti da su se oduvek protivili ovom genocidu. Ali sada je vreme da ljudi čiste savesti zauzmu stav. Danas, kao ekonomisti, stajemo uz specijalnu izvestiteljku UN-a Frančesku Albaneze, izloženu napadu američke i izraelske vlade zato što njen izveštaj daje neprocenjivo važan doprinos rasvetljavanju političke ekonomije izraelske okupacije i genocida.

Potpisnici

Janis Varufakis, bivši ministar finansija Grčke
Toma Piketi, autor „Kapitala u 21. veku“
Nasim Nikolas Taleb, autor „Crnog labuda“
Majkl Hadson, predsednik Instituta za studije dugoročnih ekonomskih trendova (ISLET)
Gaj Stending, istraživač-saradnik na Školi za orijentalne i afričke studije Univerziteta Londona
Đajati Goš, profesorka ekonomije na Univerzitetu Masačusetsa u Amherstu
Đuzepe Mastruco, direktor Međunarodnog univerzitetskog koledža u Torinu (IUC)
Džomo Kuame Sundaram, istraživač-savetnik na Istraživačkom institutu Khazanah
Robert H. Vejd, profesor političke ekonomije i razvoja na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka
Kristofer Krejmer, profesor političke ekonomije razvoja na Školi za orijentalne i afričke studije Univerziteta Londona
Nidi Šrinivas, vanredni profesor menadžmenta ma Milanskoj školi politike, menadžmenta i ekologije

Zeteo, 07.07.2025.

Peščanik.net, 09.07.2025.