Mediji o problemu zemalja EU sa ubistvima u školama: psihološka podrška je ključna

Napadi noževima u Francuskoj, pucnjave u Austriji… Nekoliko evropskih škola je nedavno bilo meta smrtonosnog nasilja koje su počinili mladi ljudi. Prema evropskoj štampi, bezbednosne ili represivne mere ostaće neefikasne sve dok mentalno zdravlje adolescenata nije prioritet – prenosi francuski Kurie enternasional u međunarodnom pregledu medija  (https://www.courrierinternational.com/article/vu-d-europe-face-aux-violences-en-milieu-scolaire-l-accompagnement-psychologique-est-la-cle_231940)

Ženevski Le Temps (https://www.letemps.ch/societe/attaques-mortelles-dans-des-ecoles-la-suisse-semble-epargnee-mais-la-securite-absolue-n-existe-pas) izveštava o “crnom“ utorku 10 juna. Ujutru, tokom provere torbi koju je sprovela žandarmerija u srednjoj školi Nožan u Gornjoj Marni u Francuskoj, četrnaestogodišnji učenik je smrtno izbo nožem nadzornicu.

“Hiljadu kilometara dalje, gotovo u isto vreme, odjeknuli su pucnji u školi u Gracu, u Austriji“, dodaje švajcarski list. Dvadesetjednogodišnji bivši učenik tamo je ubio deset učenika pre nego što je izvršio samoubistvo.

Smrt i nasilne video igre

Tragedije koje su usledile jedna posle druge otvorile su brojna pitanja u medijima, kako ona koja se tiču dostupnosti oružja maloletnicima, tako i ona o njihovom mentalnom zdravlju.

Španski dnevni list El Pais (https://elpais.com/internacional/2025-06-11/el-joven-que-mato-a-una-monitora-en-un-instituto-en-francia-lo-planeo-dias-antes-y-estaba-fascinado-por-los-videojuegos-violentos.html) pratio je konferenciju za novinare koju je održao tužilac iz Šomona u Francuskoj, dan nakon napada u Gornjoj Marni, tokom koje je predstavljen preliminarni profil navodnog napadača: profil tinejdžera koji „ne pokazuje znake mentalne bolesti, odrastao je u stabilnoj porodici, ali fasciniran smrću i ljubitelj nasilnih video-igara“.

Iako je dotični učenik, tokom policijskog pritvora, „rekao istražiteljima da retko koristi društvene mreže, što su potvrdili i njegovi roditelji“, nije pokazao ni „žaljenje ni saosećanje prema žrtvama“. Nakon što je smešten u pritvor, tužilaštvo je zatražilo da se protiv njega podigne optužnica. Preti mu kazna od najviše dvadeset godina zatvora jer je maloletan.

U Francuskoj su reakcije bile brze, uključujući i reakciju predsednika Republike. Emanuel Makron je najavio nameru da zabrani pristup društvenim mrežama osobama mlađim od 15 godina „uz obrazloženje da povećavaju nasilje i podstiču probleme sa mentalnim zdravljem među mladima“, objašnjavaju španske novine.

Mladi i oružje

Francuski premijer Fransoa Bajru, sa svoje strane, izjavio je da će njegova vlada zabraniti prodaju noževa maloletnicima i razmotriti postavljanje sigurnosnih kapija za automatsko otkrivanje ovog oružja na ulazima u škole.

U Austriji su se pojavile debate o bezbednosti u srednjim školama i kontroli oružja nakon što se saznalo da je ubica legalno kupio oružje i da je u njegovoj kući pronađena bomba domaće izrade.

Gradonačelnica Graca Elke Kar (Komunistička partija Austrije) posebno je pozvala na „potpunu zabranu vatrenog oružja“ za pojedince, izveštava austrijski javni servis Österreichische Rundfunk (https://orf.at/stories/3396468/). Ovu meru je podržao i predsednik Aleksander van der Belen.

„Politička klasa će svakako nastojati da razume kako 21-godišnjak može da nabavi vatreno oružje i municiju i izazove takvu nesreću“, rekao je on.

„Prepoznavanje znakova upozorenja“

Međutim ove reakcije, često praćene kaznenim predlozima, „daleko su od jednoglasnih“, reaguje La Libre Belgique (https://www.lalibre.be/international/europe/2025/06/11/apres-le-meurtre-de-nogent-quelle-reponse-face-a-la-violence-scolaire-BFKHWZSUNBGYLAEDIX5SHUXO2U/). Što se tiče Francuske, ovaj briselski list citira parlamentarni izveštaj poslanice grupe Horizonti Naime Muču o nasilju nožem među mladima.

U ovom izveštaju, prosečna cena postavljanja jedne bezbednosne kapije procenjuje se na 200.000 evra, iako takve kapije „ne otkrivaju sve, i to je upravo problem“. Belgijski dnevnik takođe intervjuiše Lorana Beg-Šenklanda, profesora socijalne psihologije u Grenoblu, koji tvrdi da su „ove mere očigledno opravdane u određenim kontekstima, ali mogu podstaći anksioznu atmosferu koja nije korisna u školama“.

Suprotno predlozima za povećavanje bezbednosti, francuski stručnjak se umesto toga zalaže za „veću podršku učenicima, za pažljivije praćenje njihovih ličnih situacija“.

U Nemačkoj, neke škole obučavaju svoje nastavnike da „prepoznaju znake upozorenja“ na nasilje i intervenišu ako je potrebno, objasnio je stručnjak za prevenciju rizika Gvido Šenk nemačkim novinama Di Cajt (https://www.zeit.de/familie/2025-06/amoklauf-grazer-schule-oesterreich-praevention-guido-schenk).

„Cilj je da se ovim ljudima pruži pažnja – u pozitivnom smislu te reči.“

Psihološka podrška – neophodna i nemoguća

Iako je psihološka podrška „ključna“ u školskom okruženju, nastavlja La Libre Belgique, ona je „nemoguća bez medicinskih sestara i psihologa, dve profesije za koje Fransoa Bajru priznaje da u Francuskoj 'okrutno nedostaju'“.

Francuska nije izolovan slučaj. U Austriji, politički lideri često pokušavaju da spreče potencijalno nasilje u školama „kroz međusektorski pristup: zakonima o policijskoj akciji, merama psihološke prevencije i povećanim praćenjem“, napominje Kurier (https://kurier.at/politik/ausland/graz-amoklauf-school-shooting-waffenverbot-gewalt/403049175). Ipak ova strategija ne uzima u obzir „nedostatak školskih psihologa“ i opterećenje stručnjaka u praksi, žali se austrijski list.

Za učenike, pitanje mentalnog zdravlja se javlja i nakon epizoda nasilja, što može biti traumatično. Apsolutno je neophodno obezbediti im pristup zdravstvenoj podršci i stvoriti prostore za razgovor, uverava nemački medij Vestdojčer Rundfunk Keln (WDR) (https://www1.wdr.de/nachrichten/amoklauf-graz-schueler-psychologie-wie-rede-ich-mit-meinem-kind-100.html). To je potrebno ne samo da bi im se pomoglo da prevaziđu šok, već i da bi se „izbegli mogući naknadni potresi“.

„(Nastavnici i psiholozi) moraju pokazati da rešenja postoje“, smatra  stručnjak za kriminalnu psihologiju Karoline Rošdi, koju je intervjuisao WDR. „Za ove mlade ljude koji počine nasilje, nasilje izgleda kao jedino moguće rešenje, ali uvek postoje i druge opcije“, kaže ona.

Nakon pucnjave u Gracu, austrijske vlasti su pokrenule poseban program za podršku mladima u gradu. Nastava je otkazana, ispiti odloženi, a formirana je „jedinica za psihološku podršku učenicima, roditeljima i nastavnicima“ „kako bi se svima omogućilo da prerade tragediju i pronađu utehu“, izveštavaju bečke novine Der Standard (https://www.derstandard.at/consent/tcf/story/3000000273528/ler-wie-es-in-den-grazer-schulen-nun-weitergeht). Nakon toga, nastava će „biti u velikoj meri posvećena smanjivanju traume i upravljanju krizama“, uz podršku zdravstvenih stručnjaka.

Počinioci nasilja sve mlađi

Ove mere su korisne. Ali one ne prekidaju uvek ciklus nasilja. Prema austrijskim novinama Kleine Zeitung  (https://www.pressreader.com/austria/kleine-zeitung-steiermark/20250611/page/13), napadi u školama „ostaju retki u Evropi“ u poređenju sa Sjedinjenim Državama. „Međutim, poslednjih godina se dogodilo nekoliko tragedija“. Švedska, Srbija, Češka i Nemačka su među pogođenim zemljama. U Saveznoj Republici Nemačkoj ovo pitanje je čak ponovo pokrenulo političke debate o starosnoj granici krivične odgovornosti, jer su počinioci takvog nasilja „sve mlađi“, napominje berlinski Berliner Zeitung (https://www.berliner-zeitung.de/politik-gesellschaft/gewalt-an-schulen-aus-jugendlichen-messerstechern-werden-nicht-selten-hochgefaehrliche-erwachsene-li.2331948?id=e8b9882aaf5f475ab80444fd4bf8b20f).

U Ženevi, Le Temps napominje da, iako ovoj zemlji nije „sasvim nepoznato nasilje u školama“, Švajcarska je do sada „izbegla katastrofalne ishode kakvi su kao u ove dve tragedije“ u Francuskoj i Austriji.

„Sreća ili efikasna prevencija?“, pita se švajcarski novinar. To što je Švajcarska Konfederacija relativni izuzetak moglo bi se delimično povezati sa „oblikom 'društvene kontrole'“, sugeriše Dirk Bajer, profesor kriminologije na Univerzitetu primenjenih nauka u Cirihu. Zaista, zbog svoje veličine, raspodele stanovništva u manje gusto naseljenim gradovima i zbog niže stope društvene nejednakosti, Švajcarska je manje izložena opasnostima marginalizacije delova stanovništva.