Mediji o karbonskoj neutralnosti: Evropske banke finansiraju sektor fosilnih goriva
„Banke, uključujući neke od najvećih evropskih zajmodavaca, pomogle su kompanijama za fosilna goriva da prikupe više od hiljadu milijardi evra na globalnim tržištima obveznica od Pariskog sporazuma o klimi“ 2016. godine, rezimira The Guardian u kampanji protiv proizvodnje nafte i gasa
(ilustracija, platforma za vadjenje nafte i gasa iz mora)
Najveće banke u Evropi nikada nisu prestale da finansiraju razvoj fosilnih goriva. Istraga koju je sprovelo oko deset evropskih medija detaljno je proučila način na koji banke stiču dobit na tržištu obveznica zagađujućih industrija – prenosi francuski Kurie Enternasional u pregledu štampe:
Uprkos tome što su posvećene klimatskim promenama, najveće evropske bankarske ustanove nastavljaju da podržavaju fosilna goriva, kaže se u međunarodnom istraživanju.
Manje kredita, više obveznica
„Banke, uključujući neke od najvećih evropskih zajmodavaca, pomogle su kompanijama za fosilna goriva da prikupe više od hiljadu milijardi evra na globalnim tržištima obveznica od Pariskog sporazuma o klimi“ 2016. godine, rezimira The Guardian, jedan od medija koji sprovode istragu.
Deutsche Bank, HSBC, Barclays, le Credit agricole i BNP Paribas „nastavili su da stiču korist od ekspanzije nafte, gasa i uglja, podržavajući prodaju obveznica za fosilna goriva“. Svaka od ovih banaka pomogla je kompanijama u sektoru da prikupe više od 295 milijardi evra u obveznicama, prema nalazima istrage Fossil Finance https://www.ftm.eu/fossil-finance, koju su sprovele holandske platforme za istraživačko novinarstvo Investico i Follow the Money i devet evropskih medija.
Ova podrška opstaje iako su banke pod „sve većim pritiskom da ograniče svoju finansijsku podršku“ naftnoj i gasnoj industriji koje spadaju u najveće emitere gasova staklene bašte, podseća britanski dnevnik.
Emitovanje obveznica omogućava kompanijama da prikupe sredstva. Banke, koje služe kao posrednici u upravljanju pretplatom i prodajom, ili koje savetuju kompanije emitere, dobijaju provizije.
Petrobras i Rosnjeft
Istraga je ispitala 1.700 emitovanih obveznica. Ograničavajući se samo na hartije od vrednosti koje su izdale energetske kompanije koje su od 2016. godine, od dana stupanja na snagu Pariskog sporazuma, „javno objavile ciljeve rasta svoje proizvodnje fosilnih goriva“, ukupan iznos premašuje 1.000 milijardi evra.
„Među najvećim primaocima zajmova su brazilska naftna kompanija Petrobras i ruska državna kompanija Rosnjeft“, piše londonski list.
Kako bi finansirale ovaj razvoj, banke su postepeno prešle sa tradicionalnih kredita na diskretnije oblike podrške, navodi se u istraživanju. Prema zagovornicima borbe protiv klimatskih promena, „globalna tržišta obveznica su se nametnula velikim zagađivačima kao skriveni način finansiranja njihovih projekata, jer im je sve teže da dobiju direktno bankarsko finansiranje“.
Dojče banka, koja je omogućila sektoru fosilnih goriva da prikupi 432 milijarde evra u obliku obveznica, ipak se obavezala da će „smaniti svoje finansirane emisije gasova staklene bašte za sektor nafte i gasa za 23% do 2030. i 90. % do 2050.“, dok Credit Agricole obećava da će ih smanjiti „na nulu do 2050. godine“.
