Skandal u Savezu slepih Srbije - diskriminisana slepa novinarka Balkanmagazina

Godišnja Skupština Saveza slepih Srbije najavljena je za 18. juni 2021. godine u Beogradu. O nameri da izveštavam sa te sednice obavestila sam dan ranije rukovodioce ove humanitarne nevladine organizacije.

Sa novinarskom legitimacijom ušla sam u salu u kojoj se održavao skup, smatrajući da je za populaciju slepih i slabovidih, a i ostalih građana, od velike važnosti da dobiju pravovremenu i tačnu informaciju o svemu što će se na sednici dešavati. Ima mišljenja da su se izveštaji sa ranijih godišnjih Skupština u SSS znatno razlikovali od realnog stanja stvari i dešavanja tokom sednica.

Predsednik Saveza slepih Srbije (koji je i inicijator svega neprikladnog što me je nateralo da ovde reagujem), obavestio je prisutne da je među njima i - parafraziram sa snimka - predstavnik za štampu Nevena Jovanović koja je, kako je rekao, dan ranije elektronskim putem obavestila rukovodstvo SSS da će izveštavati sa sednice. To je bilo tačno, najavila sam da ću doći, motivisana pričom da postoji tajni pravilnik po kome predsednik Saveza slepih Srbije odlučuje ko sme, a ko ne sme da prisustvuje javnoj sednici u ovoj humanitarnoj organizaciji. Rešila sam da proverim kakav je to pravilnik i - ako postoji - da se suprotstavim tom protivzakonitom pravilniku.

Odmah je predsednik Milan Stošić, koji je inače na čelu SSS oko dvadeset dve godine, obavestio prisutne delegate i jednog gosta da je upravni odbor SSS, pre početka sednice, doneo odluku da se Neveni Jovanović zabrani prisustvo na ovoj skupštinskoj sednici, sa nečuvenim obrazloženjem: Rekao je da "Nevena nije pozvana" i da "ona ne može kao padobranac tu da uleti i da bude prisutna". Na snimku koji posedujem, lepo se čuje da "ona tu može biti samo kada ovaj Savez slepih bude postao Savez ludih".

Kako sam odbila da napustim salu posle prvog pokušaja izbacivanja, glasali su i delegati skupštinskog saziva SSS I, većinom glasova, odlučeno je opet da treba da napustim prostor. U atmosferi pritiska od strane rukovodstva SSS, za izbacivanje je bilo 29 delegata od prisutnih 47. Veoma jasno se čuje da su u odbranu prisustva novinarke ustali i burno reagovali oni koji nisu podlegli samovolji predsednika SSS i, braneći je, iznosili su argumentovane i zakonom utvrđene razloge zašto je neprimereno da se novinarka izbacuje. Uvidom u statut Saveza slepih Srbije ustanovila sam da je zabrana prisustva novinara zaista besprizorni čin u čemu su bili usaglašeni predsednik SSS Milan Stošić, podpredsednik SSS i predsednik Vojvođanskog saveza slepih Velibor Pilić, kao i sekretarka SSS, diplomirana pravnica Jelena Stojanović. Upućujem čitaoce da pročitaju član 3 iz Statuta SSS koji jasno kaže da je rad Saveza javan, a samim tim je i sednica na kojoj sam bila - javna. Postoje utvrđena pravila u kojim situacijama sednica u ovom udruženju građana može biti zatvorenog tipa.

Nakon glasanja delegata, nije prestalo nasilje prema meni, već je pozvana policija. Organi reda su, međutim, veoma brzo zaključili da je reč o lažnoj prijavi jer ja ni u jednom trenutku nisam ometala rad Skupštine niti pravila nered i incidente; takođe ni na koga fizički nisam nasrtala, a to je pokušano da mi se stavi na teret.

Viktor Živojinović, diplomirani pravnik koji je takođe slep, odlično vlada problematikom i zakonima koji se tiču populacije slepih i slabovidih, kaže da je Savez slepih Srbije dužan da sve svoje tajne pravilnike stavi članovima na uvid i da ih usaglasi sa zakonom o udruženjima koji ne prepoznaje ovakav čin nasilja kao nešto što je za podršku.

"Ako se o ovoj i ovakvim temama ne priča javno i u javnom interesu, onda je Stošićevo ponašanje uvod u još veće nasilje i bezumnost. Svakome treba da bude cilj da se može informisati o svemu i ne mora da za to traži bilo kakvo odobrenje. Svi mi, preko projekata ministarstava, finansiramo rad SSS-a i imamo puno pravo, a oni obavezu, da budemo informisani. Bojim se da je ovo uvod u neko veće i teže nasilje u kome se bojim težih posledica po slepe i njihovu slobodu govora. Zaista znam da postoji mnogo organizacija ali ni jedna nema tako nasilne metode prema svojim članovima i članicama kao SSS. Savez slepih Srbije se ponaša kao SS divizija nemačke policije u vreme Drugog svetskog rata. Sramotno i pre svega opasno i strašno ponašanje koje treba da osudi celo društvo, ne prema novinarki, nego prema osobi sa invaliditetom i ženi koja je samo htela da, mirno slušajući, stekne utisak o radu SSS-a, a umalo nije dobila batine, još je kap nedostajala da se psihičko pretvori u fizičko nasilje". Ovaj nasilnički čin nam ukazuje, dodaje Viktor Živojinović, da je predsednik Stošić privatizovao SSS i da je većina delegata zastrašena i ucenjena, jer šira javnost i ne sluti koliko para država daje, kao i kojim kapitalom raspolaže ta neprofitna organizacija ali se delegatima koji su ucenjeni daju informacije na kašičicu u zavisnosti od toga koliko su poslušni.

S obzirom na to da su u ovom slučaju maltretiranja slepe novinarke prekršeni: Ustav Republike Srbije i Zakon o javnom informisanju i medijima, kao i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, najoštrije osuđujem ovakvo bahato ponašanje i pokušaj gušenja informacija koje su pre svega bile namenjene ugroženoj populaciji što su ovoga puta slepi i slabovidi. Pokazana bahatost je neviđena i nepojmljiva u društvima koja bi da se smatraju demokratskim. Verujem da ću i dalje nesmetano moći da informišem slepe i slabovide, sve osobe sa invaliditetom i ostale građane i da će kod svakog do koga dopre informacija o nasilju koje mi se dogodilo u Savezu slepih Srbije - taj čin naići na osudu.

Na kraju, samo želim da ukažem na član 12 Zakona o informisanju i medijima kako bi upotpunili sliku o značaju informisanja za osobe sa invaliditetom: 

"U cilju zaštite interesa osoba sa invaliditetom i obezbeđivanja njihovog ravnopravnog uživanja prava na slobodu mišljenja i izražavanja, Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, preduzima mere kojima im se omogućava da nesmetano primaju informacije namenjene javnosti, u primerenom obliku i primenom odgovarajuće tehnologije, i obezbeđuje deo sredstava ili drugih uslova za rad medija koji objavljuju informacije na znakovnom jeziku ili Brajevom pismu ili na drugi način omogućavaju tim licima da nesmetano ostvaruju prava u javnom informisanju."