Skandal u senci epidemije: bivši lobista farmaceutske industrije postao član tima EU za kupovinu vakcina?

Ričard Bergstrem (Richard Bergström) bio je jedan od članova tima eksperata koji je EU angažovala da pregovara o sklapanju ugovora za kupovinu vakcina sa velikim farmaceutskim grupama kao GSK, Džonson i Džonson (Johnson & Johnson), Sanofi i Astra Zeneka (AstraZeneca).

Isti Ričard Bergstrem bio je, međutim, tokom pet godina (od 2011. do 2016.) šef EFPIA, najvećeg lobija farmaceutske industrije. I to nije sve: u vreme kada se od lobiste “preobratio” u evropskog pregovarača – bio je (i sada je) suvlasnik Pharma CCX – preduzeća aktivnog u farmaceutskoj industriji.

Mark Botenga, belgijski poslanik u Evropskom parlamentu iz grupe Ujedinjene levice, tražio je krajem avgusta u pismenoj predstavci, da Evropska komisija objasni kakva je njena uloga u sastavljanju pregovaračke ekipe?

Takođe, s obzirom da je u slučaju Bergstrema reč o očiglednom sukobu interesa, poslanik je pitao na koji način je EK proveravala da li je on govorio istinu kada je potpisao svoju izjavu u kojoj potvrđuje da je neutralan. Botenga je još pitao i da li komisija može da objavi imena ostalih pregovarača koji su, prema pisanju belgijske štampe, poreklom iz Francuske, Holandije, Španije, Nemačke, Italije i Poljske.

Mark Botenga, evroposlanik iz Belgije

Ko kupuje a ko plaća?

Puna tri meseca su prošla dok nije stigao odgovor sročen birokratskim jezikom u kome razaznajemo da, prema pravilniku tom i tom, član taj i taj, imena pregovarača EU ostaju tajna jer je to u interesu uspešnog ispunjavanja „njihove pregovaračke dužnosti“. Evropska komisija ništa nije rekla o proveravanju deklaracija pregovarača, ali je naglasila da su sve članove tima imenovale njihove države.

Mark Botenga je smatrao da je “sa Ričardom Bergstremom, farmaceutski lobi ušao u evropsku pregovaračku ekipu“.

Po njemu, postoji realna opasnost da građani u stvari, vakcine plaćaju tri puta. Prvi put kada su milioni evra novca evropskih poreskih obveznika prebačeni na račune farmaceutskih grupa kako bi se podstakla naučna istraživanja razvoja vakcina.

Drugi put građani plaćaju kada države njihovim novcem kupuju vakcine po ceni koju određuju farmaceutske multinacionale iako su finansirane novcem građana.

Treći put građani plaćaju odštetu u slučaju da vakcine prouzrokuju neželjene afekte.

„Ugovori, izgleda, sadrže klauzulu po kojoj su, u slučaju neželjenih efekata, farmaceutske grupe oslobođene finansijske odgovornosti i plaćanja odštete“, rekao je Botenga, dodajući da „ljudi imaju pravo da znaju o čemu se pregovara u njihovo ime i sa njihovim novcem, tim pre što je reč o temi od suštinskog značaja za javno zdravlje“.

„Pokažite nam ugovore, dajte nam imena!“, rekao je on.

Evropska komisija krije cene vakcina 

Pokrenuta je evropska peticija http://www.right2cure.eu/fr_be kojom se traži da vakcine postanu javno dobro, ali je link za nju izgleda „izbačen“ sa interneta.

„Ne možemo da dozvolimo farmaceutskim multinacionalama da stiču profit od pandemije“, smatra Botenga.

Protestovala je i Mišel Rivazi, francuska poslanica iz grupe Zelenih, veteran u Evropskom parlamentu. Tražila je od Evropske komisije da joj, kao članici parlamentarnog odobra za budžetsku kontrolu, dozvoli pristup pregovaračkim dokumentima. Dobila je odgovor da će to biti moguće tek kada se pregovori okončaju i ugovori sklope.

„Evropska komisija nam kaže da ćemo imati pravo pristupa dokumentima čim ugovori budu potpisani, ali da će to biti u izolovanoj prostoriji… to neće biti omogućeno svima već nevladinim organizacijama, nezavisnim ekspertima, političkim funkcionerima… Reklo bi se da je ovde reč o privatnom tržištu iako je reč o javnom tržištu. Sav novac za naučno istraživanje je javni novac. S kojim pravom nam onda farmaceutske grupe - i to uz saučesništvo Evropske komisije - brane pristup ugovorima? Ovo je stvar koja se tiče našeg zdravlja ali i novčanika svakog evropskog građanina”, rekla je Mišel Rivazi.

Krajem decembra, tajna sadržaja ugovora je delimično otkrivena. Eva De Bleeker, belgijska ministarka, izazvala je bes Evropske komisije jer je na tviteru objavila cene koje će EU platiti novcem građana. Tako je javnost saznala da jedna vakcina klasičnog tipa švedsko-britanske grupe Astra Zeneka košta 1,78 evra dok RNK vakcina američkokog proizvođača Moderna košta 18 dolara odnosno skoro 15 evra.

„Zašto nije prednost data najjeftinijoj vakcini?“, pitao je poslanik Mark Botenga, sumnjajući da Evropska komisija donosi odluke korist milijardera, a ne građana.

„Otkrijmo konačno karte! Koliko je javnog novca je EU dala? Koliko tačno koštaju vakcine?“, protestovala je francuska poslanica iz grupe „zelenih“ u Evropskom parlamentu Mišel Rivazi i dodala: „Zar treba iz tviter-poruke belgijske ministarke da saznamo koliko koštaju vakcine? Od nas prave budale!“.

Mišel Rivazi, poslanica u Rvropskom parlamentu iz Francuske

Dalje urušavanje ugleda evropskih institucija

Prema zvaničnim podacima, Evropska komisija je odvojila 2,15 milijardi evra za hitno finansiranje naučnih istraživanja u cilju razvoja vakcine protiv virusa kovid19. 

EU je izabrala ulogu mecene koji finansira projekte privatnih farmaceutskih preduzeća. Novac evropskih građana stavljen je na raspolaganje laboratorijama čiji su istraživački programi ocenjeni kao ubedljivi i perspektivni.

Zauzvrat, te privatne farmaceutske grupe su preuzele obavezu da će, kada „pronađu“ vakcinu, priorotetno biti snabdevanje EU.

A šta će biti sa evropskim novcem investiranim u projekte koji nisu dali očekivane rezultate? Ništa. Te investicije će biti zavedene kao propale.

Pošto Evropska komisija finansira naučna istraživanja privatnih farmaceutskih grupa, zemlje članice EU moraju, logično, da kupe vakcine koje su rezultat tih istraživanja, a ne neke druge.

Evropska komisija ne odlučuje sama o tome sa kojima će farmaceutskim grupama pregovarati. Ona predsedava jednim upravnim komitetom u kome sede predstavnici država članica EU. Uloga tog komiteta je da savetuje Evropsku komisiju.

Ti, takozvani, paneli stučnjaka koji savetuju Evropsku komisiju već decenijama su predmet sporenja zbog toga što njihovi članovi veoma često imaju ugovore sa industrijom čije proizvode treba da ocenjuju i o njima izdaju preporuku.

Saučesništvo Evropske komisije sa farmaceutskom industrijom i njenom lobističkom mašinerijom - o kome govore evropski poslanici – doprineće daljem urušavanju ugleda evropskih institucija i Evropske unije u „starim“ demokratijama zapadne Evrope. 

Političke posledice mogu da budu nesagledive jer kompromitovanje ideje Evropske unije otvara vrata raznim vrstama političkih „higijeničara“ i spasilaca, od ultradesnih nacionalista do fanatičnih ekologa, levičara i verskih radikala.

Nesagledive mogu da budu i zdravstvene posledice. Činjenica da farmaceutske grupe stiču kolosalne zarade, samo će povećati nepoverenje u vakcine.