IRAN GAĐA TANKERE U ORMUŠKOM MOREUZU, „NEĆE PROĆI NI LITAR NAFTE“
Iranska garda gađala tri broda, piše Vol strit džornal. Starmer imenovao ambasadora uprkos vezama sa Epstajnom, donosi Dejli telegraf. Američki i ruski izaslanici razgovarali na Floridi o saradnji, prenosi Ukrinform. Peskov: Napad na Brjansk ne bi bio moguć bez Britanaca, objavljuje RT. Iran preti da će svako neprijateljsko plovilo biti meta, izveštava Arab njuz. Pentаgon s razlogom premešta sisteme odbrane iz Južne Koreje na Bliski istok, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Neumorni iranski napadi na brodski saobraćaj i energetsku infrastrukturu ponovo su gurnuli cenu nafte iznad 100 dolara za barel, dok američki i izraelski udari nemilosrdno gađaju Islamsku Republiku bez ikakvog znaka da se rat bliži kraju, piše Arab njuz)
Iranska revolucionarna garda izvela je napade na tri tankera u Ormuškom moreuzu, uz pretnju da će svaki drugi brod koji pokuša da prođe biti meta. Britanski premijer Kir Starmer nije se obazirao na upozorenja saradnika o bliskim vezama lorda Mendelsona sa osuđenim pedofilom Džefrijem Epstajnom pre nego što ga je imenovao za ambasadora u SAD. Specijalni izaslanik SAD Stiv Vitkof sastao se na Floridi sa ruskim predstavnikom Kirilom Dmitrijevim, što je drugi takav susret u poslednja dva meseca. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da ukrajinski napad na Brjansk raketama britanske proizvodnje, ne bi bio moguć bez neposrednog učešća britanskih vojnih specijalista. Iranska vojska saopštila je da će svaki brod koji kroz Ormuški moreuz prevozi naftu ili pripada SAD, Izraelu ili njihovim saveznicima biti smatran legitimnom metom. Pentagon premešta delove sistema protivraketne odbrane iz Južne Koreje na Bliski istok, što kineski stručnjaci ocenjuju kao znak nemoći postojećih sistema u regionu da zaštite bilo vojne baze SAD ili njihove saveznike.
Iran gađao tri teretna broda u moreuzu
Iranska revolucionarna garda izvela je napade na tri teretna broda u Ormuškom moreuzu u sredu, uz upozorenje da će svaki drugi brod koji pokuša da prođe – biti meta, piše Vol strit džornal uz fotografiju tajlanskog broda koji gori. Sjedinjene Države za sada odustaju od slanja mornaričkih pratnji za naftne tankere, što sve više umanjuje izglede za brzo obnavljanje prometa kroz moreuz. Time se ozbiljno pojačava opasnost od dugotrajnog zatvaranja ovog ključnog svetskog energetskog prolaza i ugrožavanja izvoza nafte iz Persijskog zaliva.
Međunarodna agencija za energiju saopštila je da će zemlje članice pustiti na tržište 400 miliona barela nafte iz svojih strateških rezervi, što predstavlja najveće takvo oslobađanje u istoriji, poseća Vol strit džornal. Ova odluka doneta je kako bi se sprečila ozbiljna nestašica snabdevanja i obuzdala cena sirove nafte koja je naglo porasla usled rata sa Iranom. Time će se više nego udvostručiti dosadašnji rekord od 182 miliona barela, koliko su članice međunarodne agencije stavile na tržište 2022. nakon ruskog napada na Ukrajinu.
Starmer se nije obazirao na upozorenja
Britanski premijer Kir Starmer nije se obazirao na upozorenja najbližih saradnika o veoma bliskim vezama lorda Pitera Mendelsona sa osuđenim pedofilom Džefrijem Epstajnom pre nego što ga je imenovao za ambasadora Velike Britanije u SAD, piše Dejli telegraf. Prvi deo takozvanih „Mandelsonovih dosijea“ koji su u sredu objavljeni, sadrži izveštaj Kabineta o proveri podobnosti, u kom se navodi da bi takvo imenovanje predstavljalo „reputacioni rizik“ upravo zbog te „posebno bliske veze“. Dokument je zvanično dostavljen premijeru pre konačne odluke o postavljenju.
FBI je upozorio da Iran može da izvede napad dronovima na Kaliforniju kao odmazdu za eventualne američke udare na režim u Teheranu. Policijska uprava na zapadnoj obali SAD stavljena je u stanje pripravnosti jer postoje obaveštajni podaci da bi Teheran mogao da lansira bespilotne letelice sa nekog broda u Tihom okeanu, prenosi Dejli telegraf. U obaveštenju koje je raspodeljeno još prošlog meseca, pre izbijanja sukoba, navodi se da je Iran početkom februara 2026. navodno planirao iznenadni napad bespilotnim letelicama na neodređene ciljeve u Kaliforniji ukoliko SAD izvrše napade na iransku teritoriju.
Vitkof na Floridi sa Dmitrijevim
Američki i ruski izaslanici razgovarali su na Floridi o daljoj saradnji, piše Ukrinform. Specijalni izaslanik SAD Stiv Vitkof i Džared Kušner, zet predsednika SAD, sastali su se u sredu na Floridi sa ruskim predstavnikom Kirilom Dmitrijevim i njegovom delegacijom. Vitkof je saopštio da su timovi razgovarali o više tema i dogovorili se da ostanu u kontaktu a sastanku je prisustvovao i viši savetnik Bele kuće Džoš Grinbaum. Reč je o drugom ovakvom susretu na Floridi u poslednja dva meseca, prethodni je održan krajem januara.
Američka vojna operacija u Iranu nije dobro osmišljena a Bela kuća nema ni strategiju ni jasnu predstavu o tome kako će se sukob završiti, ocenio je politički naučnik sa Univerziteta Kolumbija Linkoln Mičel u komentaru za Ukrinform. On je istakao da iranski režim, iako brutalan prema sopstvenom narodu – gde je samo ove godine ubijeno između 30.000 i 35.000 demonstranata, što je otprilike polovina civilnih žrtava u čitavom ratu u Gazi – nije poražen, te da niko ne treba da tuguje za njegovim padom, ali da to ne opravdava nedostatak plana. Mičel je zaključio da takav pristup bez dogovora sa saveznicima, bez ideje šta će biti sutra ili prekosutra i bez ikakvog smisla za završetak rata, nije način da se vodi spoljna politika, iako režim čini zla dela.
Britanci učestvovali u napadu na Brjansk
Ukrajinski napad na ruski grad Brjansk, izveden dugometnim raketama „storm šedou“ britanske proizvodnje, bio bi nemoguć bez neposrednog učešća britanskih vojnih specijalista, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov a prenosi RT. Guverner Brjanske oblasti Aleksandar Bogomaz saopštio je da je u utorak u napadu poginulo šest a ranjeno 42 ljudi, da bi u sredu broj poginulih porastao na sedam, uz potvrdu da su korišćene upravo pomenute rakete. Peskov je naglasio da ovi udari još jednom pokazuju neophodnost nastavka ruske vojne operacije, jer će samo njen uspeh omogućiti da se Kijev liši mogućnosti da izvodi ovakve „varvarske napade“.
Bela kuća trenutno ne razmatra kopnenu operaciju u Iranu, saopštio je predsednik SAD Donald Tramp i naglasio da nije spreman da šalje američke specijalne snage u Isfahan, gde se nalazi jedno od ključnih iranskih nuklearnih postrojenja. Tek nekoliko dana ranije nije isključivao takvu mogućnost, ali sada, kako se sukob sa Teheranom pojačava, analitičari sve češće traže istorijske paralele. Najbliži presedan nije invazija na Irak 2003. niti intervencije u Avganistanu i Libiji, već NATO vazdušna kampanja protiv Jugoslavije 1999, jer se i tu sukob svodi uglavnom na bombardovanje bez značajnijih kopnenih snaga Zapada na terenu, piše u jednoj od analiza RT-a.
Svako neprijateljsko plovilo legitimna meta
Iranska vojska saopštila je u sredu da će svaki brod koji prolazi kroz strateški Ormuški moreuz a čiji teret nafte ili samo plovilo pripadaju Sjedinjenim Američkim Državama, cionističkom režimu ili njihovim neprijateljskim saveznicima, biti smatran legitimnom metom, izveštava Arab njuz. Centralna operativna komanda Hatam al Anbija upozorila je da oružane snage Irana neće dopustiti da kroz moreuz prođe ni jedan litar nafte, ističući da je eventualno zatvaranje prolaza posledica uslova koje su nametnule SAD i Izrael. Ova pretnja dolazi nakon izraelsko-američkih udara 28. februara, kada su ubijeni iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei i započet rat koji se proširio na Bliski istok, na šta je Iran uzvratio napadima na Izrael, američke interese i zemlje Zaliva.
Neumorni iranski napadi na brodski saobraćaj i energetsku infrastrukturu ponovo su gurnuli cenu nafte iznad 100 dolara za barel, dok američki i izraelski udari nemilosrdno gađaju Islamsku Republiku bez ikakvog znaka da se rat bliži kraju, piše Arab njuz uz upozorenja da globalne avio-kompanije otkazuju letove ka Bliskom istoku. Iran je pogodio kontejnerski brod kod obale Dubaija, izazvao požar u blizini međunarodnog aerodroma u Bahreinu, dronom napao veliko saudijsko naftno polje i naterao Irak da obustavi rad svih naftnih terminala posle napada na luku Basra u Persijskom zalivu. Teheran time otvoreno prkosi novoj rezoluciji Saveta bezbednosti UN, kojom se zahteva da Iran prekine udare na susede u Zalivu, jer su novi napadi prijavljeni i u Kuvajtu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Premeštanje sistema kao dokaz slabosti
Pentagon premešta delove sistema protivraketne odbrane „thaad“ iz Južne Koreje na Bliski istok, prenosi Global tajms pisanje američke štampe koja se poziva na dva američka zvaničnika, jer je u prva dva dana vojnog napada na Iran potrošeno municije u vrednosti 5,6 milijardi dolara usled pojačanog rata. Kineski vojni stručnjak ocenjuje da ovaj potez otkriva nemoć postojećih „thaad“ sistema u regionu koji više ne mogu valjano da štite američke baze a kamoli saveznike. Premeštanje delova sistema usledilo je samo desetak dana nakon eskalacije tenzija na Bliskom istoku.
Američko-izraelski vojni udari na Iran ušli su u 12. dan, uz sve veći broj civilnih žrtava, visoke cene nafte na svetskom tržištu i rastući rizik od punog regionalnog sukoba. Dok se sukob oteže i preti da postane „beskonačni rat“, administracija u Vašingtonu suočava se sa sve glasnijim neslaganjima unutar zemlje a predsednik Donald Tramp ponovo je poručio da će se rat sa Iranom završiti „uskoro“. U međuvremenu, kako piše Global tajms, Kina je pojačala diplomatske napore za trenutni prekid vatre i političko rešenje, pa je ministar spoljnih poslova Vang Ji u utorak razgovarao telefonom sa katarskim premijerom i ministrom spoljnih poslova Šeikom Mohamedom bin Abdulrahmanom al Tanijem i pakistanskim zamenikom premijera i ministrom spoljnih poslova Mohamadom Isakom Darom.
