ZA TRAMPA RAT SKORO GOTOV, IZRAEL HOĆE PAD REŽIMA
Tramp i Netanjahu u svakodnevnom kontaktu, piše Vol strit džornal. Bombe na podzemne bunkere u Iranu, donosi Dejli telegraf. Vitkof nazire moguću prekretnicu u pregovorima o Ukrajini, objavljuje Ukrinform. Moskva osudila rušenje ruskog kulturnog centra u Libanu, prenosi RT. Naftni zvaničnici upozoravaju na najveću krizu u istoriji, izveštava Arab njuz. Kina povećala budžet za odbranu za 6,9 odsto, stoji u Global tajmsu
(
Predsednik SAD Donald Tramp i izraelski premijer Benjamin Netanjahu razgovaraju gotovo svakodnevno, ponekad i više puta dnevno, dok pokušavaju da usaglase stavove o trenutku za okončanje sukoba sa Iranom. Američki avioni bacili su bombe na podzemne raketne objekte iranskog režima. Specijalni izaslanik SAD Stiv Vitkof izjavio je da već vidi naznake moguće prekretnice u pregovorima o okončanju ruskog rata protiv Ukrajine, jer su obe strane umorne. Moskva je optužila Izrael za neizazvan čin agresije nakon što su izraelske snage pogodile ruski kulturni centar u libanskom gradu Nabatiji, koji u trenutku napada nije bio uključen ni u kakve vojne aktivnosti. Saudijski „Aramko“ upozorio je da bi nastavak rata sa Iranom i blokada moreuza doveli do katastrofalnih posledica po svetska tržišta nafte. Kineski državni budžet za odbranu u 2026. biće uvećan za 6,9 odsto u odnosu na prošlu godinu, čime Peking nastavlja da štiti suverenitet i bezbednosne interese zemlje.
Tramp i Netanjahu u svakodnevnom kontaktu
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da je rat sa Iranom gotovo dobijen, ali Izrael ostaje čvrsto pri svom strateškom cilju – stvaranju uslova za promenu režima u Teheranu. Tramp i premijer Benjamin Netanjahu iz Izraela razgovaraju gotovo svakodnevno, ponekad i više puta dnevno, dok izraelski premijer vodi intenzivne kontakte i sa državnim sekretarom Markom Rubiom i Džaredom Kušnerom, objavljuje Vol strit džornal. Američki i izraelski zvaničnici u realnom vremenu pokušavaju da usaglase stavove o tome kada i pod kojim uslovima treba okončati sukob, jer se dva saveznika trenutno razilaze u proceni trenutka za kraj rata.
Iran izvozi više nafte kroz Ormuški moreuz nego pre rata, pokazuju podaci firme „Kpler“ za praćenje tankera, čime Teheran dokazuje da čvrsto drži kontrolu nad ovim strateškim prolazom, piše Vol strit džornal. Dok proizvođači nafte iz zemalja Zaliva – od Saudijske Arabije do Iraka, smanjuju proizvodnju i traže alternativne puteve kojima zaobilaze moreuz, Iran nastavlja da posluje po uobičajenom ritmu. Takav tok donosi Teheranu finansijski spas usred žestokih napada Sjedinjenih Američkih Država i Izraela.
Bombe na podzemne bunkere u Iranu
Predsednik SAD Donald Tramp pojačao je u utorak napade na Iran, kada su američki avioni B-2 bacili bombe za uništavanje bunkera u podzemnim raketnim objektima iranskog režima, piše Dejli telegraf. Portparolka Bele kuće Karolin Levit saopštila je da su bombarderi pogodili tajne fabrike raketa u Teheranu sa bombama od 2.000 funti. Ministar odbrane Pit Hegset upozorio je da će novi udari na Teheran biti najintenzivniji od početka sukoba 28. februara, iako je Tramp dan ranije tvrdio da je iranska vojska već potpuno uništena.
Šabana Mahmud zabranila je marš „Al Kuds“ u Londonu zbog opasnosti od ozbiljnih nereda, piše Dejli telegraf. Ministarka unutrašnjih poslova Velike Britanije pristala je da odobri zahtev Metropolitan policije i zabrani ovogodišnji godišnji marš i skup planiran za nedelju u Londonu. Komesar Metropolitan policije Mark Rouli procenio je da je rizik od teških poremećaja javnog reda dostigao granicu koja opravdava ovakvu meru. Mahmudova je saopštila da je zabrana neophodna kako bi se sprečili ozbiljni neredi, s obzirom na veličinu protesta, više kontraprotesta i aktuelni sukob na Bliskom istoku.
Moguća prekretnica u pregovorima
Američki specijalni izaslanik Stiv Vitkof izjavio je da već vidi naznake moguće prekretnice u pregovorima o okončanju ruskog rata protiv Ukrajine, jer su obe strane umorne i iscrpljene, piše Ukrinform. On je naglasio da su Ukrajinci sami rekli kako je u poslednjih nekoliko meseci postignut veći napredak nego u prethodne četiri godine, te da pregovori teku svrsishodno. Vitkof je izrazio nadu da bi strane mogle da se približe mirovnom sporazumu još ove godine, jer obe pokazuju znake zamora koji bi mogao da označi početak te prekretnice.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je da bi aktuelni oružani sukob na Bliskom istoku, ukoliko se hitno ne zaustavi, mogao da preraste u globalni rat. Zelenski je rekao da je svet već veoma blizu novog svetskog rata i da ne vidi kratke operacije u Iranu, već ozbiljne globalne izazove koji dolaze. Prema njegovoj oceni, kako prenosi Ukrinform, ako se rat ne obustavi pre jeseni, nastaviće se dugo a Rusija bi pre ili kasnije mogla da pošalje svoje jedinice u pomoć Iranu, dok svet, a posebno Evropa, tehnički nije spremna za takve izazove.
Moskva osudila rušenje ruskog centra u Libanu
Moskva je optužila Izrael za neizazvan čin agresije nakon što su izraelske snage pogodile ruski kulturni centar u libanskom gradu Nabatiji, piše RT. Direktor centra Asad Dija saopštio je da je zgrada u trenutku napada bila prazna a ruska agencija za međunarodnu humanitarnu saradnju „Rosotrudničestvo“ je naglasila da objekat nije bio uključen ni u kakve vojne aktivnosti. Agencija ističe da je napad neopravdan i da njeni saradnici nastavljaju da pružaju pomoć civilima pogođenim sukobima u Libanu.
Da li SAD ponavljaju avganistansku grešku u ratu protiv Irana, pita RT. Sjedinjene Države su pre skoro četvrt veka napale daleku zemlju čiju su vlast optužile da štiti teroriste i odbija da ispuni zahteve Vašingtona – baš kao što sada čine prema Teheranu. Posle dve decenije, potrošenih više od dva biliona dolara i 2.400 poginulih američkih vojnika, trupe SAD su napustile Avganistan, ostavivši na vlasti isti talibanski pokret koji su 2001. godine svrgli. RT ukazuje na upečatljive paralele između najdužeg američkog vojnog angažmana u inostranstvu i aktuelnog pokušaja da se Iran primora na pokornost američkoj volji.
Najveća naftna kriza ikada
Saudijski „Aramko“, najveći svetski izvoznik nafte, upozorio je u utorak da bi nastavak rata sa Iranom i blokada moreuza doveli do katastrofalnih posledica po svetska tržišta nafte, prenosi Arab njuz. Naftni transport kroz ovu ključnu arteriju kojom, inače, prolazi oko 20 odsto dnevne svetske nafte, uveliko je obustavljen, a iranska revolucionarna garda je saopštila da neće dozvoliti ni litar nafte da izađe sa Bliskog istoka dok traju američki i izraelski napadi. Izvršni direktor kompanije Amin Naser izjavio je da je ovo najveća kriza koju je naftna i gasna industrija regiona ikada doživela i da bi duže ometanje izazvalo sve drastičnije posledice po globalnu ekonomiju.
Sjedinjene Države i Izrael razmenili su pretnje sa Iranom u utorak, dok su se udari nastavili u Zalivu već 11. dan zaredom, izveštava Arab njuz. Predsednik SAD Donald Tramp opisao je konflikt kao „kratak izlet“ i naznačio da je rat „efikasno dobijen“. Uprkos činjenici da je Iran bukvalno zatvorio Ormuški moreuz, Tramp je napisao na društvenim mrežama sledeće: „Ako Iran učini bilo šta što bi zaustavilo protok nafte kroz Ormuški kanal, Sjedinjene Države će ih napasti 20 puta jače nego do sada.“ Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je kazao da napad na Iran „još nije gotov“, ali da nema sumnje da mu dosadašnjim akcijama „lomimo kosti“. Iran je sa svoje strane poručio da se ne boji „praznih američkih pretnji“.
Kineski budžet za odbranu veći za sedam odsto
Kineski državni budžet za odbranu u 2026. godini iznosiće 1,94 biliona juana (281 milijardu dolara), što predstavlja rast od 6,9 odsto u odnosu na prošlu godinu, saopštio je u utorak Džang Sjaogang, portparol delegacije Narodnooslobodilačke armije i Narodne naoružane policije na četvrtom zasedanju 14. Narodnog kongresa. Kako prenosi Global tajms, Centralna vlada će izdvojiti 1,91 bilion juana (276 milijardi dolara), što je povećanje od sedam odsto. Kineska vlada i dalje dosledno usklađuje razvoj odbrane sa ekonomskim razvojem, održava umeren i stabilan rast vojnih izdataka kako bi zaštitila suverenitet, bezbednost i razvojne interese zemlje.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov razgovarao je u utorak telefonom sa iranskim šefom diplomatije Sejedom Abasom Aragčijem o aktuelnoj situaciji na Bliskom istoku, piše Global tajms. Dvojica ministara razmenili su stavove o naglo pogoršanom regionalnom stanju nakon neizazvane agresije Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova. Lavrov je ponovio principijelni stav Rusije da je neophodno hitno smirivanje tenzija i povratak političkom i diplomatskom rešenju, uz spremnost Moskve da pomogne u tim naporima uz uvažavanje bezbednosnih interesa Irana i njegovih suseda.
