ISTRAGA O MINIRANJU „SEVERNOG TOKA“ PODELILA EVROPU
Nemački istražitelji pripisuju krivicu Ukrajini, piše Vol strit džornal. Direktor Bi-Bi-Sija i šefica vesti podneli ostavke zbog otkrivene pristrasnosti, objavljuje Dejli telegraf. Ruski napadi naneli novu štetu ukrajinskoj energetskoj infrastrukturi, prenosi Ukrinform. Rusija će nastaviti nuklearne probe ako to učine druge zemlje, izveštava RT. Hamas odbija predaju u Rafi i traži bezbedan prolaz za borce, donosi Arab njuz. Kina u žiži javnosti na klimatskoj konferenciji zbog liderstva u energetskoj tranziciji, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Predsednik Sirije Ahmed al Šara doputovao je u subotu u Sjedinjene Američke Države u zvaničnu posetu koja predstavlja istorijski događaj, dan pošto ga je Vašington skinuo sa liste terorista, objavljuje Arab njuz)
Nemački detektivi u trogodišnjoj istrazi pripisali su Ukrajini miniranje gasovoda „Severni tok“, što preti da uništi podršku Kijevu i izaziva podele u Evropi. Generalni direktor Bi-Bi-Sija Tim Dejvi i šefica vesti Debora Ternes podneli su ostavke nakon otkrića pristrasnosti u radu te medijske kuće, uključujući i menjanje govora Donalda Trampa. Ruski napadi naneli su novu štetu energetskoj infrastrukturi u više regiona Ukrajine, usled čega se primenjuju ograničenja potrošnje električne energije. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da će Rusija nastaviti sa nuklearnim probama ako to učine druge zemlje, iako Moskva nema nameru da krši međunarodne sporazume. Oružano krilo Hamasa odbilo je predaju boraca u Rafi i pozvalo posrednike da pronađu rešenje za krizu koja ugrožava primirje. Kina se na klimatskoj konferenciji UN u Brazilu nalazi u žiži svetskih medija zbog sve većeg vođstva u globalnoj energetskoj tranziciji i proširenih ciljeva za smanjenje emisija.
Miniranje „Severnog toka“ deli Evropu
Nemački detektivi su se tri godine svakog radnog jutra okupljali oko table u sedištu savezne policije u Potsdamu kod Berlina i gradili slučaj o najvećem činu sabotaže u savremenoj istoriji – miniranju gasovoda „Severni tok“, piše Vol strit džornal. Njihova istraga, koja krivicu pripisuje Ukrajini, sada preti da uništi podršku toj zemlji, jer Poljska odbija da izruči osumnjičenog ukrajinskog veterana Nemačkoj i vidi ga kao heroja koji je uništio ključni izvor prihoda za ratnu mašineriju ruskog predsednika Vladimira Putina. Poljski premijer Donald Tusk, dugogodišnji kritičar nemačke zavisnosti od ruskog gasa, ismejao je istragu rekavši da problem nije što je gasovod raznet, već što je uopšte i sagrađen.
Američki Senat je kasno u nedelju prevazišao ključnu proceduralnu prepreku ka okončanju najdužeg zastoja u radu vlade, pošto su demokrate obezbedile dovoljno glasova za napredovanje predloga o trošenju, objavljuje Vol strit džornal. Glasanje je bilo 60 prema 40 za pokretanje zakona o finansiranju koji je prethodno usvojio Predstavnički dom i koji je zahtevao 60 glasova zbog pravila filibastera u Senatu. Osam demokrata pridružilo se gotovo svim republikancima u podršci, čime je predlog krenuo dalje nakon više od 10 neuspešnih glasanja od septembra.
Direktor Bi-Bi-Sija i šefica vesti podneli ostavke
Bi-Bi-Si se suočava sa najvećom krizom u poslednjih više od decenije pošto su generalni direktor Tim Dejvi i šefica vesti Debora Ternes podneli ostavke zbog otkrića Dejli telegrafa o pristrasnosti u radu te medijske kuće, objavljuje ovaj list. Oni su u nedelju uveče napustili položaje usled „ozbiljnih i sistemskih“ problema koje je otkrio unutrašnji uzbunjivač, među kojima je i menjanje govora Donalda Trampa. Istaknuti poslanici zahtevaju korenitu reformu Bi-Bi-Si-ja a Dejvijev naslednik moraće da vrati poverenje u korporaciju koje je nestalo tokom njegovog mandata, dok su pod pritiskom da odu i drugi visoki rukovodioci, poput Džonatana Manroa, globalnog šefa sadržaja vesti.
Britanski ministri razmatraju plan prema kojem bi tražioci azila dobijali 100 funti nedeljno kako bi napustili hotele koje plaćaju poreski obveznici, piše Dejli telegraf. Službenici Ministarstva unutrašnjih poslova predlažu da migranti tim novcem plaćaju boravak kod porodice ili poznanika koje već imaju, u okviru napora premijera Kira Starmera da što pre zatvori azilantske hotele. Taj dodatak od 100 funti nedeljno dolazio bi uz već postojeću podršku od 49,18 funti za troškove života a proba bi počela 2026. godine i mogla bi da smanji troškove smeštaja na sedminu sadašnjih, pošto je u junu 2025. više od 32.000 migranata boravilo u 200 hotela po prosečnoj ceni od 145 funti po noći, odnosno 1.015 funti nedeljno, naspram 23,25 funti za smeštaj u lokalnim zajednicama.
Nova šteta na energetskoj infrastrukturi
Zbog ruskih napada naneta je nova šteta energetskoj infrastrukturi u više regiona Ukrajine, dok se u većini oblasti do kraja dana primenjuju ograničenja potrošnje. Prema izveštaju „NPC Ukrenergo“ koji prenosi novinska agencija Ukrinform, energetski radnici ulažu sve napore da što pre poprave oštećenu opremu i otklone posledice prethodnih masovnih raketnih i napada dronovima. U većini regiona u ponedeljak važe rasporedi ograničenja snage za industrijske potrošače i satni planovi isključenja od dva do četiri stepena, dok potrošnja struje u Ukrajini ostaje visoka.
Neidentifikovana vozila napala su grad Tuapse na crnomorskoj obali Rusije i oštetila jedno od pristaništa u nedelju na ponedeljak, piše Ukrinform. Stanovnici su prijavili eksplozije u gradu a pretnja je trajala skoro osam sati. Šef opštine Tuapse u Krasnodarskom kraju Sergej Bojko saopštio je da je opasnost od napada plovilima i dronovima prošla tek u osam sati po moskovskom vremenu. Rusko Ministarstvo odbrane prvo je javilo da je oboreno sedam letelica bez posade iznad Crnog mora a Operativni štab kasnije da su neutralisana četiri plovila u moru kod Tuapsea, pri čemu je jedno eksplodiralo blizu obale, oštetivši prozore na drugom spratu dvospratnice, garažu i hangar za čamce, bez ljudskih žrtava.
Rusija nastavlja sa probama ako to učine drugi
Rusija nema nameru da krši obaveze iz međunarodnih sporazuma o zabrani nuklearnih proba, ali će nastaviti sa testiranjima ako to učine druge zemlje, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov a objavljuje ruska mreža RT. Peskov je reagovao na polemiku izazvanu naredbom američkog predsednika Donalda Trampa prošle nedelje da Pentagon pripremi nastavak nuklearnih proba, pri čemu je Tramp optužio Rusiju i Kinu za izvođenje „tajnih“ testova, što su obe zemlje odbacile. Predsednik Vladimir Putin je kasnije potvrdio posvećenost Rusije Sveobuhvatnom sporazumu o zabrani nuklearnih proba, ali je upozorio da će Moskva preduzeti „odgovarajuće mere odmazde“ ako SAD ili drugi nastave sa probama, dok su neki zapadni mediji pogrešno protumačili njegove reči kao naredbu za pripremu testova.
Bivši generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da alijansa neće slati trupe u Ukrajinu, jer bi to moglo dovesti do direktnog sukoba sa Rusijom. Ruski predsednik upozorio je još u septembru da će Moskva smatrati svako neovlašćeno zapadno vojno osoblje u Ukrajini legitimnim metama, naglašavajući da je uvlačenje Ukrajine u NATO jedan od uzroka sukoba između Moskve i Kijeva, podseća RT. U intervjuu u subotu, Stoltenberg je podsetio da su članice NATO na sastanku u Briselu posle eskalacije sukoba u Ukrajini februara 2022. donele dve ključne odluke – da pojačaju podršku Ukrajini, što su i uradile, i da učine sve kako rat ne bi prerastao u punopravni sukob između Rusije i NATO, citirajući tadašnjeg američkog predsednika koji je rekao da neće rizikovati treći svetski rat zbog Ukrajine.
Hamas odbacio predaju, traži prolaz
Oružano krilo Hamasa, Brigade Al Kasam, saopštilo je u nedelju da se borci ukopani u delu Rafe pod izraelskom kontrolom neće predati Izraelu i pozvalo je posrednike da pronađu rešenje za krizu koja ugrožava primirje doneto pre gotovo mesec dana, izveštava Arab njuz. Izvori bliski medijatorima rekli su da bi borci mogli da predaju oružje u zamenu za prolaz ka drugim delovima pojasa Gaze prema predlogu za razrešenje zastoja u pregovorima. Egipatski posrednici predložili su da borci u Rafi predaju oružje Egiptu i otkriju podatke o tunelima radi njihovog uništenja u zamenu za bezbedan prolaz, izjavio je jedan egipatski bezbednosni zvaničnik.
Predsednik Sirije Ahmed al Šara doputovao je u subotu u Sjedinjene Američke Države u zvaničnu posetu koja predstavlja istorijski događaj, piše Arab njuz, dan pošto ga je Vašington skinuo sa liste terorista. Al Šara, čije su snage svrgle dugogodišnjeg vladara Bašara Asada krajem prošle godine, sastaje se u ponedeljak sa predsednikom SAD Donaldom Trampom u Beloj kući a to je prva takva poseta sirijskog predsednika od sticanja nezavisnosti 1946. godine. Privremeni lider se prvi put sreo sa Trampom u Rijadu tokom majske regionalne turneje američkog predsednika, dok je izaslanik Vašingtona za Siriju Tom Barak ranije ovog meseca izjavio da Al Šara treba da potpiše sporazum o pridruživanju međunarodnoj koaliciji predvođenoj SAD protiv grupe „Islamska država“.
Kina u žiži javnosti na konferenciji o klimi
Kina se na ovogodišnjoj klimatskoj konferenciji UN u Brazilu nalazi u žiži svetskih medija zbog sve većeg vođstva u globalnoj energetskoj tranziciji. Peking istovremeno brani međunarodnu saradnju u borbi protiv klimatskih promena i blisko sarađuje sa drugim zemljama na zajedničkim akcijama, piše Global tajms. Ministar ekologije i životne sredine Huang Runkiu saopštio je da su kineski nacionalno utvrđeni doprinosi za 2035. godinu prvi put prošireni na celu privredu i sve gasove „staklene bašte“, sa apsolutnim ciljem smanjenja ukupnih emisija, što pokazuje najjaču odlučnost i posvećenost dosad.
Predsednik Kine Si Đinping proglasio je u nedelju otvorenim 15. nacionalne igre. Si koji je ujedno generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Kine i predsednik Centralne vojne komisije, prisustvovao je svečanosti otvaranja u Guangdžou, glavnom gradu provincije Guangdong. Pre otvaranja, Si se sastao sa predstavnicima nacionalnih uzornih jedinica i pojedinaca iz masovnog i takmičarskog sporta, čestitao im na priznanjima i podstakao ih da pomeraju granice, teže novim visinama i daju nove doprinose izgradnji Kine u sportsku velesilu.
