INVESTITORI SVE VIŠE ULAŽU U ZLATO I BITKOIN
Trgovci zabrinuti za budućnost američke i drugih valuta, piše Vol strit džornal. Cena zlata premašila 4.000 dolara usred zabrinutosti za inflaciju, objavljuje Dejli telegraf. Rusija sprema teren za mogući rat sa NATO, prenosi Ukrinform. Kremlj optužuje Bajdena za izazivanje sukoba u Ukrajini, izveštava RT. Katar i Turska pridružuju se pregovorima o primirju u Gazi, stoji u Arab njuzu. Devizne rezerve Kine dostigle najviši nivo u poslednjoj deceniji, navodi Čajna dejli
(ilustracija, Donald Tramp je izjavio da postoji stvarna šansa za postizanje sporazuma, naglasivši da SAD čine sve kako bi se osiguralo poštovanje dogovora ukoliko Hamas i Izrael pristanu na primirje, objavljuje Arab njuz)
Zabrinutost za budućnost dolara podstakla je investitore na masovno ulaganje u zlato i bitkoin kao alternativnu imovinu. Cena zlata po prvi put je premašila 4.000 dolara po unci usred straha od inflacije podstaknutih kolapsom francuske vlade. Rusija ubrzava pripreme za potencijalni rat sa NATO kroz informativne i psihološke operacije. Savetnik Kremlja optužio je Džoa Bajdena da je izazvao sukob u Ukrajini kako bi prikrio korupcionaške poslove svoje porodice. Pregovori o okončanju rata u Gazi nastavljaju se uz učešće visokih zvaničnika Katara, Turske i SAD. Kina je zabeležila rekordan nivo deviznih rezervi, što potvrđuje otpornost njenе ekonomije na globalne izazove.
Trgovci zabrinuti za budućnost dolara
Investitori zabrinuti za budućnost dolara i drugih glavnih valuta ulažu velike svote u zlato, bitkoin i drugu alternativnu imovinu, što je na Vol Stritu poznato kao trgovina devalvacijom, piše Vol strit džornal. Trgovci masovno kupuju zlato otkako je predsednik američkih Federalnih rezervi Džerom Pauel u avgustu najavio da će centralna banka početi da smanjuje kamatne stope uprkos niskoj nezaposlenosti i inflaciji iznad ciljanog nivoa. Najaktivnije trgovanje fjučersima zlata u utorak je prvi put premašilo cenu od 4.000 dolara po troj unci.
Britanska vlada se suočava sa dilemom kako da upravlja skoro svakodnevnim propalestinskim protestima nakon terorističkog napada na sinagogu u Mančesteru prošle nedelje, jer zvaničnici tvrde da su ti skupovi podstakli rast antisemitizma i ostavili mnoge Jevreje u Britaniji da se osećaju otuđenim u svojoj zemlji, piše Vol strit džornal. Na drugu godišnjicu napada od 7. oktobra 2023. godine koji je označio najveći gubitak jevrejskog života od Holokausta, održani su propalestinski protesti u univerzitetskim kampusima širom zemlje, uprkos neobičnom zahtevu premijera Kira Starmera da se oni otkažu zbog godišnjice. Vlada je time uhvaćena između odbrane slobode govora i potrebe da umiri jevrejsku zajednicu.
Kolaps francuske vlade povećao cenu zlata
Cene zlata prvi put su premašile 4.000 dolara usred zabrinutosti da bi nekontrolisana državna potrošnja mogla da podstakne inflaciju, piše Dejli telegraf. Spot cene zlata porasle su za jedan odsto na 4.021,22 dolara po unci tokom noći, čime su ovogodišnji dobici premašili 50 odsto. Najnoviji skok cena zlata usledio je nakon kolapsa francuske vlade, što je izazvalo zabrinutost zbog rastućeg tereta duga, dok Japan planira da imenuje novog premijera koji će verovatno povećati potrošnju kako bi podstakao ekonomiju.
Evropska unija preti britanskoj industriji čelika carinama do 50 odsto, što može da ugrozi napore premijera Kira Starmera da popravi odnose sa Briselom, piše još Dejli telegraf. Brisel je juče objavio planove za uvođenje visokih poreza na sav uvoz u blok, zbog straha da jeftini čelik iz Kine i drugih azijskih zemalja ugrožava domaću industriju na kontinentu. Britanski proizvođači čelika takođe će biti pogođeni ovim merama, što predstavlja potencijalno koban udar za mnoge kompanije, s obzirom na to da gotovo 80 odsto britanskog izvoza čelika odlazi u EU.
Rusija se sprema za rat sa NATO
Rusija izgleda ubrzava napore da stvori informativne i psihološke uslove za buduću kampanju koja bi pripremila teren za mogući rat sa NATO, navodi se u novom izveštaju američkog Instituta za proučavanje rata koji objavljuje novinska agencija Ukrinform. Služba spoljno-obaveštajnih poslova Rusije optužila je 6. oktobra Veliku Britaniju da planira napad grupe proukrajinskih Rusa koji se bore za Ukrajinu na ukrajinski ratni brod ili strani civilni brod u evropskoj luci, tvrdeći da će saboteri tvrditi da su delovali po naređenjima Moskve, uz korišćenje kineske podvodne opreme kako bi se krivica svalila na Kinu. Analitičari instituta primećuju da ova izjava sledi slične lažne optužbe Rusije usmerene na evropske zemlje poput Poljske, Moldavije i Srbije, uz napomenu da Rusija u poslednje vreme sve češće izvodi ovakve aktivnosti kao deo priprema za potencijalne ratne okolnosti.
Ruske snage ponovo su napale energetski objekat u Nižinskom okrugu Černigovske oblasti, ostavljajući bez struje više od 4.500 potrošača, prenosi Ukrinform pozivajući se na saopštenje kompanije „Černigovoblenergo“. Obnavljanje snabdevanja električnom energijom je u toku, uverava kompanija. Prethodni izveštaji ukazuju da su ruski napadi otežali kretanje vozova u pravcu Nižina.
Bajdenov rat da zataška poslove porodice
Kiril Dmitrijev, savetnik za investicije u Kremlju, izjavio je u utorak da je bivši američki predsednik Džo Bajden izazvao sukob u Ukrajini kako bi prikrio korupcionaške poslove svoje porodice, piše ruska mreža RT. Komentar je usledio nakon što je direktor CIA Džon Retklif ranije tog dana objavio deklasifikovane dokumente, u kojima mejl otkriva da je Bajden 2016. godine, kao potpredsednik, tražio od CIA da zataška izveštaj o navodnim poslovnim mahinacijama njegove porodice u Ukrajini. Dmitrijev je dodao da „istina izlazi na videlo i da pravda mora uslediti“, dok se porodica bivšeg predsednika već dugo povezuje sa ukrajinskom gasnom kompanijom „Burisma“, gde je Bajdenov sin Hanter, osuđeni prestupnik, dobijao milione za mesto u upravnom odboru tokom očevog mandata potpredsednika.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova odbacila je kao „očiglednu laž“ tvrdnje finske šefice diplomatije Eline Valtonen da je Moskva prekršila principe Helsinškog završnog akta, optužujući zapadne zemlje za višedecenijske povrede tog sporazuma, piše RT. Zaharova je navela niz zapadnih prekršaja, uključujući grčku intervenciju na Kipru 1974, NATO bombardovanje Jugoslavije 1999. bez odobrenja UN i priznanje nezavisnosti Kosova 2008, smatrajući ih kršenjem suvereniteta i principa nemešanja. Takođe je istakla da je nemačko priznanje Slovenije i Hrvatske 1991. narušilo teritorijalni integritet podsticanjem raspada Jugoslavije, dok su Operacija Oluja Hrvatske 1995. i podrška zapada Majdanskom puču u Ukrajini 2014. prekršili principe mirnog rešavanja sporova i nemešanja.
Katar i Turska se pridružuju pregovorima
Premijer Katara šeik Mohamed bin Abdulrahman al Tani, zajedno sa visokim zvaničnicima iz Sjedinjenih Država i Turske, pridružiće se pregovaračima Hamasa i Izraela na trećem danu razgovora u Egiptu čiji je cilj okončanje rata u Gazi, izveštava Arab njuz. Pregovorima će prisustvovati šef turske obaveštajne službe Ibrahim Kalin, specijalni izaslanik SAD za Bliski istok Stiv Vitkof i zet američkog predsednika Džared Kušner, dok je Donald Tramp je izjavio da postoji stvarna šansa za postizanje sporazuma, naglasivši da SAD čine sve kako bi se osiguralo poštovanje dogovora ukoliko Hamas i Izrael pristanu na primirje. Razgovori se odvijaju dok je Izrael juče obeležavao drugu godišnjicu napada Hamasa od 7. oktobra 2023. koji je izazvao rat.
Papa Lav XIV posetiće Tursku i Liban sledećeg meseca na svom prvom inostranom putovanju kao poglavar Katoličke crkve, saopštio je Vatikan u utorak a prenosi Arab njuz. Ovo putovanje predstavlja simbolično važan gest za hrišćane i muslimane, jer obuhvata hodočašće u dve zemlje koje je planirao da poseti njegov prethodnik, papa Franjo. Prema planu, papa će boraviti u Turskoj od 27. do 30. novembra, gde će u Izniku obeležiti 1.700 godina od Nikejskog sabora, prvog ekumenskog sabora hrišćanstva, a zatim će od 30. novembra do 2. decembra posetiti Liban.
Rekordne devizne rezerve Kine za 10 godina
Devizne rezerve Kine dostigle su u septembru najviši nivo u poslednjoj deceniji, što potvrđuje sve veću ekonomsku otpornost zemlje na spoljašnje šokove, pokazali su zvanični podaci objavljeni u utorak koje objavljuje Čajna dejli. Istovremeno, zlatne rezerve porasle su jedanaesti mesec zaredom a stručnjaci smatraju da će se taj trend nastaviti jer Kina optimizuje strukturu rezervi usled slabljenja poverenja u američki dolar. Prema podacima Državne uprave za devize, devizne rezerve porasle su u septembru za 0,5 odsto ili 16,5 milijardi dolara, dostigavši 3,3387 triliona dolara, što je najviši nivo od novembra 2015. godine.
Premijer Li Ćang otputovaće u četvrtak u Pjongjang na zvaničnu posetu dobre volje Demokratskoj Narodnoj Republici Koreji i prisustvovaće proslavi 80. godišnjice Radničke partije Koreje, prenosi Čajna dejli. Poseta, kojom će predvoditi delegaciju Komunističke partije i vlade, ima za cilj dalje učvršćivanje i produbljivanje visokih razmena između vladajućih partija i vlada dve zemlje. Trodnevni boravak predstavlja posetu najvišeg kineskog zvaničnika ovoj susednoj zemlji od 2019. godine.
