GRČKA NA UDARU MASOVNOG TURIZMA I GLOBALNIH STEREOTIPA

Magneti za frižider sa "starogrčkim" motivima, giros i suvlaki, ples na Akropolju, smena straže na Sintagmi, ludi taksisti, zalazak sunca na Santoriniju, Zorbin filmski sirtaki, mlinovi, bele kuće, plava drvenarija... Grci nisu spremni da se oslobode ovih stereotipa i da turistima ponude autentičnije lice naroda i zemlje. Opredeljenost za masovni turizam okamenjuje stereotipne poglede, a stranci vole stereotipe. Grci, videvši šta se od njih očekuje, turistima nude nacionalni kič, osmišljen da privuče i zabavi strane posetioce. Postavlja se pitanje koliko je, društveno i kulturno, održiva prodaja brzih i očekivanih emocija novim generacijama putnika.

U sezoni, Akropolj poseti 20 000 turista dnevno 

"Kafe ekonomija"

Poslednjih godina, zemlja i njena ekonomija su se postepeno pretvorile u beskrajnu pozornicu za protok turista. Ova promena je daleko prevazišla težnje i povremene političke uzlete ka promeni turističkog modela. Međutim, istina je neosporna – turizam je jedini sektor u Grčkoj koji galopira punom brzinom. O tome svedoče strane i domaće privatne investicije od kojih skoro polovina ide u turizam, hotele, nekretnine i kratkoročni zakup, dok sektori poput industrije, energetike, tehnologije i poljoprivrede privlače neuporedivo manje pažnje. Turizam je postao dominantna snaga u ekonomiji, preoblikujući samu njenu strukturu.

I politička kretanja odražavaju ovu zamrznutu sliku. Planovi o proširivanju grčke privrede u potpunosti su nestali, a od evropskih izbora, vlada je ušla u razdoblje dugotrajne erozije. Razjedinjena opozicija nije u stanju da predstavi ozbiljnu alternativu Novoj demokratiji i Kirijakosu Micotakisu, ukazujući da ovakva neravnoteža snaga vodi ka političkim problemima i opterećivanju već ionako usporene ekonomije.

Uprkos velikoj grčkoj izloženosti spoljnim potresima, Micotakisova "turistifikacija" nacionalne ekonomije produbljuje zavisnost od stranih zemalja. Ekonomsko usporavanje ili kriza u Evropi, glavnom turističkom izvoru zemlje, mogli bi odmah da potkopaju rast, potrošnju i zaposlenost. Analitičari upozoravaju da je "turistifikovana" grčka ekonomija ranjiva, jer joj nedostaju snažni pokretači izvan sektora putovanja.

Najnovija studija Helenske opservatorije Londonske škole ekonomije, nazvana "Kafe ekonomija", potvrđuje ove analize. Studija detaljno opisuje kako se sektor, vezan za turizam, putovanja, zabavu i kratkoročni zakup, toliko proširio da je počeo da dominira ekonomijom. Autori istraživanja ističu da često ponavljana obećanja o velikim investicijama i promeni modela privrednog razvoja nisu nikada ostvarena, te je grčki model privrednog rasta ostao na "glinenim nogama".

U međuvremenu, "turistifikovana" grčka privreda pretvorena u kratkoročnu "kafe ekonomiju", u zemlju privlači 40 miliona turista i u nacionalnom bruto prihodu učestvuje sa više od 20 odsto. Šta turiste dovodi u Grčku?

Trg Monastaraki je raskrsnica koja vodi prema najvažnijim turističkim atrakcijama Atine

Zabava, zabava, zabava

Pre dva veka, Lord Bajron oko sebe je okupio engleske helenofile u pokušaju davanja značaja grčkom ustanku protiv Turaka. Došavši u Grčku, zapadnjaci su očekivali klasičnu Atinu i antičku kulturu, a naišli su na turske kasabe, nepismen i osiromašen narod. Za mnoge turiste, ideja "čiste" klasične antike, Akropolja, Olimpije, Delfa i Epidaura, i danas, dvesta godina posle Bajrona, jedna je od dominantnih slika Grčke.

Žorž Prevelakis, profesor geopolitike na Sorboni u Parizu, tvrdi da je rođenje moderne Grčke uglavnom zasnovano na stranom pogledu na grčki identitet.

"Mi naplaćujemo anuitet iz ove slike poslednja dva veka. Druge zemlje su imale naftu, a mi smo imali ovu sliku, koja je u suštini način na koji su nas stranci videli i stoga se ona smatra vrednom."

Istovremeno, neprekidne političke i ekonomske krize, odvele su jedan deo posetilaca da Grčku vide manje kao "mediteransku", a više kao "balkansku" zemlju, što se ne dopada svim Grcima. Za Romanosa Gerodimosa, profesora međunarodne politike i novinarstva na univerzitetu u Bornmutu u Velikoj Britaniji, briga o tome kako vas drugi doživljavaju znak je nesigurnosti.

"Nikada nećete čuti Italijana, Španca ili Portugalca da se pitaju kako stranci vide njihovu zemlju. Verujem, duboko u sebi, da javna diskusija o imidžu zemlje u inostranstvu označava nesigurnost", kaže on.

Okamenjenost imidža Grčke u inostranstvu donekle pogoduje turističkoj ponudi, ali često i dovodi do nesporazuma. Strane kompanije koje dolaze u Atinu na radne seminare, uobičajeno, za članove svojih ekipa žele časove sirtakija ili provod u taverni gde se uz zvuke buzukija razbijaju tanjiri. Kada od grčkih partnera saznaju da se tanjiri više ne lome, a da su taverne koje imaju takve spektakle često jeftini noćni klubovi sumnjive reputacije u kojima se svira muzika zvana "skiladiko" (skilos – pas; skiladiko – pseće zavijanje), stranci to primaju sa nevericom.

Slično je i sa grčkom kuhinjom o kojoj su turisti stvorili vrlo bezličan kliše. Mikaela Liarucos, grčko-francuska vlasnica dva restorana u Parizu, jedna je od kuvara koji žele da sofisticiranom evropskom ukusu predstavi moderniju, rafiniraniju i eklektičniju verziju grčke kuhinje od one koje   ljudi poznaju.

"Čak i oni koji deluju otvoreno za nova iskustva ponekad će insistirati da im pružite isto iskustvo koje su imali na letnjem odmoru. Čak i ako nisu imali mnogo sreće sa onim što su probali u Grčkoj, čini se da postoji nepobediva emocionalna veza između hrane i ideje praznika, što znači da ono što smatrate staromodnim, dosadnim ili kičem može biti nepokolebljiva referentna tačka za Francuza", kaže ona.

Grčki turistički vodiči kažu da su se prilike promenile zadnjih godina. Nekadašnji turisti bili su bolje obavešteni o grčkoj kulturi, spomenicima i muzejima. Međutim, otkada je broj turista eksponencijalno porastao, većina njih je dobro obaveštena samo o mestima gde mogu da se naprave najbolje fotografije.

"Ako im, za njihove fotografije, ne pokažete gde su tri plave kupole na Santoriniju, kao da nikada nisu ni bili tamo", napisao je jedan turistički vodič, dodajući da turisti "polude" kada im kaže da postoji i četvrta kupola.

Drugi vodiči to potvrđuju, naglašavajući da je sada sve pojednostavljeno. Zahtevni programi koje su imali do pre nekoliko godina promenili su se, jer ljudi žele manje. Amerikanci, prema njihovom svedočenju, žele da se "zabave, zabave, zabave", a nekad i da vide neku znamenitost, pod uslovom da se to uradi brzo.

Organizovana noćna zabava "Atinska pijana tura – Puzanje po kafanama"

Nedolično ponašanje, misticizam, materijalne štete, krađe...

Otkako se broj posetilaca naglo povećao, povećao se i broj slučajeva nedoličnog ponašanja turista koji nisu svesni prirode mesta koje posećuju. Nedavno je na mreži viđena fotografija jednog turiste kako pozira u Apolonovom hramu na Naksosu "herkulovski", držeći iznad glave mermernu ploču uzetu sa strukture građevine. Objavljena fotografija dovela je do postavljanja žičane ograde i čuvara kako bi se sprečile neželjene radnje.

Dešava se da posetioci viču i da se guraju unutar arheoloških nalazišta da bi zauzeli bolje mesto za fotografisanje. Često se penju na prazne postamente da bi se slikali oponašajući statue ili pokušavaju da uđu u drevne hramove obučeni samo u kupaće kostime. Neki put mora da se umeša i policija što se desilo na Peloponezu. Jedna mlada žena skinula se gola i pozirala za fotografiju ispred mikenske Lavlje kapije na glavnom ulazu u tvrđavu iz bronzanog doba.

Georgija Kondili, predsednica Panhelenskog saveza čuvara starina, podseća da su pre nekoliko godina u arheološkom muzeju u Peli, u severnoj Grčkoj, neki turisti markerima pisali po statuama, dok su drugi posetioci na statue kačili torbe i čaše.

"Fotografisanje sebe sa podignutim bluzama i razgolićenim grudima, unutar arheološkog nalazišta, ukazuje na nedostatak poštovanja. Takve pojave su se umnožile poslednjih godina, zbog potrebe za zanimljivim snimcima koji će skupiti lajkove na društvenim mrežama", kaže ona.

Sa kruzera na ostrvo Santorini dnevno se iskrca 17 000 turista

Pored nedoličnog ponašanja, turisti neki put počine i materijalnu štetu. Poznat je slučaj jedne turističke vodičkinje koja je trčala padinom atinskog Akropolja da sustigne turistkinju koja je u šal umotala komad mermera iz Partenona. Pošto turistkinja nije htela da vrati mermer, oduzeli su joj ga čuvari, mada je ona protestovala govoreći da nigde ne piše da je zabranjeno uzimanje kamenja sa Akropolja. Takođe, dešavalo se da pijani posetioci ne poštuju oznake, pa upadnu u iskopine, oštete predmete i pri tome se povrede.

Pored vandalski nastrojenih turista, postoje i oni okrenuti mistici. Često se susreću bosonogi turisti na Akropolju koji žele tako da prime energiju lokaliteta, a neki od njih su obučeni kao karijatide. Bilo je i slučajeva da su posetioci muzeja vizantijske i hrišćanske umetnosti mazali ulje po ikonama, navodno prateći neki svoj običaj. Prošle godine u Nacionalnom arheološkom muzeju, između jedne statue i njenog postolja, pronađene su skrivene dlake iz kose zajedno sa fotografijom.

"Problem je nedostatak obrazovanja i želja nekih ljudi da impresioniraju. Nije stvar u prekomernom turizmu već u ponašanju i nedostatku poštovanja prema spomenicima", prokomentarisala je ministarka kulture Lina Mendoni, ističući da je nepoželjno i nemoguće preduzeti preventivne mere na svim spomenicima otvorenim za javnost.

Mikonos, najskuplje grčko letovalište gubi klijentelu zbog preteranog broja turista

Homogenizacija potrošačkih navika

Prema istraživanju "NielsenIQ" o potrošačkom ponašanju turista u Grčkoj, sprovedenog letos, saznalo se da oni najviše novca troše na ručavanje u restoranima i suvenire. Navike kupovine variraju u zavisnosti od tipa putnika i potreba. U prodavnicama, mahom velikim samoposlugama, oni najradije kupuju grčku flaširanu vodu, bezalkoholna pića, pivo i grickalice, što čini oko 40 odsto njihove potrošnje. Pekare privlače posetioce koji traže sveže, lokalne proizvode, a većina turista ono što kupi konzumira ili u svom smeštaju ili u pokretu. Skoro polovina ispitanih turista (48 %) prvi put je posetila Grčku, a 18 odsto drugi put.

Nove posetioce, apostole masovnog turizma, ne zanima Grčka, njena kultura i posebnosti, nego samo overavanje još jednog popularnog mesta sa društvenih mreža. Homogenizacija ponašanja, načina života i potrošačkih navika, donesene globalizacijom, udaljavaju posetioci od turističke ponude zasnovane na autentičnosti, lokalnosti i personalizovanom iskustvu.

A, bilo bi dovoljno samo da pogledaju oko sebe...

Na ostrvu Hidri, u selu Kaminiju, na obali koja vodi ka Vlihosu, na drvenoj klupi sede tri prijatelja u poodmaklim godinama i nemo posmatraju luku, more i zalazak sunca. Teško je reći o čemu razmišljaju, ali sigurno su zadovoljni što mogu da uživaju u miru i skladu trenutka za koji drugi plaćaju stotine evra da bi ga doživeli samo nakratko i u prolazu. To je nešto što Grčka daje velikodušno i demokratski i, nadamo se, da će to nastaviti da čini, uprkos bezličnom turizmu koji je zavladao.