NEODRŽIVOST GRČKOG TURISTIČKOG MODELA

Krajem oktobra, britanski magazin "Travel Bulletin" dodelio je nagrade u oblasti turizma, od agencija i prevoza, preko usluga i hotela, sve do zemalja destinacija. Grčka je proglašena najboljom destinacijom za porodično putovanje. U isto vreme, "Food and Travel", takođe britanski magazin, Grčku je proglasio za "destinaciju godine za kratke letove".
Uprkos pozitivnim kritikama posetilaca i profesionalaca, uprkos neprekidnom povećanju broja turista, Grčka pokazuju značajan pad prosečne turističke potrošnje. Posetioci borave kraće, biraju jeftinija rešenja i troše manje novca. Moguće objašnjenje je da se povećanje poseta uglavnom odnosi na kratka putovanja mladih ljudi koji ostaju manje dana i troše manje novca, a nemaju porodice. Neki izvori iz turističke industrije zabrinuti su da zbog opšte ekonomske nesigurnosti opadaju i dolasci posetilaca sa većim prihodima, koji obično troše više novca.

Hidra, jedno od retkih ostrva koje je očuvalo svoj istorijski identitet

Više turista i manje zarade

Zvanični podaci Banke Grčke pokazuju da je broj putnika u 2023. godini porastao na 36 miliona, tako da se zemlja približila psihološkom pragu od 40 miliona turista, odnosno, četiri puta više od stanovništva zemlje. Prihodi od putovanja u 2023. godini iznosili su 21 milijardu evra (iznajmljivanje prostora za boravak), što je povećanje od 16,5 odsto u odnosu na 2022. godinu. To je rezultat povećanja broja nerezidentnih putnika, kao i povećanju prosečne potrošnje po noćenju. Međutim, potrošnja po putovanju pala je sa 592 na 571 evro.
Kako izveštava centralna banka, čak 90 odsto prihoda u 2023. godini ostvarilo je pet od 13 grčkih regiona: Južni Egej (5,3 milijardi evra), Krit (5,2 milijardi evra), Atika (3,8 milijardi evra), Jonska ostrva (2 milijarde evra) i Centralna Makedonija (1,5 milijardi evra).

Tokom 2024. godine, prosečna potrošnja po putovanju posetilaca zemlje pokazala je veliki pad, oko 10 odsto. Iako su dolasci porasli za 4,1 odsto, prihodi su smanjeni za 4,2 odsto. Takođe je došlo do pada prosečne potrošnje po putovanju za 5,7 odsto u poređenju sa 2023. godinom, koja je bila rekordna godina po dolascima i prihodima u grčkom turizmu. Pažljiva analiza ukazuje da su se prihodi sa glavnih grčkih tržišta, Francuske i Nemačke, još više smanjili. Broj posetilaca iz Francuske porastao za 4,3 odsto, ali njihova potrošnja je smanjena za trećinu. Broj građana iz Nemačke povećao se za 12 odsto, ali su prihodi od njih pali za isto toliko procenata.

Skoro je nepotrebno isticati da je turizam ključni sektor grčke ekonomije. Prema podacima Helenskog udruženja turističkih privrednika, u nacionalnom prihodu od 282 milijarde godišnje, turizam (prihodi od svih usluga i robe koje su kupili turisti) učestvuje sa 63 milijarde evra. Mnoga grčka ostrva u potpunosti zavise od njega. Međutim, kritičari kažu da je razvoj izmakao kontroli u nekim oblastima, posebno na ostrvima poput Mikonosa, Santorinija i Parosa, gde su poslednjih godina nikli veliki hotelski kompleksi. Da bi se zadovoljila rastuća potražnja, prema podacima Helenske hotelske komore, na grčkim južnim egejskim ostrvima, od 2020. do 2023. godine otvoren je 461 novi hotel.

Paros, novi raj prekomernog turizma koji nalikuje na atinsko ili solunsko predgrađe

Sa poplavom stranih posetilaca koji podstiču neprekidan razvoj nekada netaknutih grčkih ostrva, lokalni stanovnici i zvaničnici počinju da se bore, preduzimajući mere da obuzdaju talas gradnje koji je počeo da izaziva nestašicu vode i da menja jedinstveni kulturni identitet ostrva. Povećanje broja bazena ozbiljno je opteretilo vodosnabdevanje na kikladskim ostrvima poput Sifnosa i Tinosa, a UNESKO je ukazao da manjim ostrvima u Egejskom moru već treba dvostruko veća količina vode od one koju mogu prirodno da dobiju. Procenjeno je da će se do 2030. godine, da bi se zadovoljila potražnja turista, potrošnja vode na grčkim ostrvima udvostručiti.

Pored dodatnog tereta na oskudne vodne resurse, neumereni turizam ugrožava i krhka priobalna okruženja kroz agresivno širenje primorskih barova na netaknutim ostrvskim plažama. Ostrva, na čelu grčkog turističkog buma, suočavaju se sa sve hitnijim pozivima da očuvaju svoje prirodno i kulturno nasleđe. Zaštitnici prirode i arhitekte predvode napore da se očuva karakter Kiklada, za koje kažu da su u opasnosti da budu uništeni usred homogenizacije turističkih destinacija vođene nekretninama.
Gužva u sezoni i pustinja van sezone
Pre turističke eksplozije, grčka ostrva vrvela su od stanovnika, dece i prodavnica i, može se reći da su bila samodovoljna. Prema svedočenju starijih Grka, nekada su ostrva bila model zajedničkog života. Brodovlasnici, Grci u poseti porodici, ostrvljani i mladi turisti sa rančevima sedeli su jedan pored drugog, pili uzo, recinu i pivo, jeli lokalne mezetluke. Sada, turisti traže luksuz, pa se ugostitelji trude da imaju kvalitetne stolice, posuđe i čaše, stolnjake i vina, vrhunske sirovine, što stvara visoke troškove poslovanja.

Da bi bili finansijski održivi tokom meseci kada su otvoreni, oni moraju da održe visok promet posetilaca. Dešava se da u takvim restoranima nema uobičajene grčke kuhinje sa obiljem povrća, nego samo jela sa ribom i mesom da bi mogle da se održe visoke cene, neophodne za rad restorana. U prošlosti, moglo je da se ruča za 15 evra po osobi u maloj taverni u kojoj je vlasnik bio u kuhinji čitavog dana. Danas su te narodske taverne pretvorene u barove gde se koktel pripremljen za nekoliko minuta naplaćuje isto koliko je nekada bio ručak.

Veći broj ugostiteljskih objekata su u vlasništvu ljudi koji nisu lokalno stanovništvo i kojima nije stalo do toga da radnje ostanu otvorene van turističke sezone. Posle oktobra, teško da se može naći otvorena taverna. Mnogi od njih razmišljaju samo o brzoj zaradi i oči su im uperene u Mikonos, zavide mu, ali ne uče iz njegovog trenutnog stanja i ne shvataju da seku granu na kojoj sede.

Sve češće se dešava da starosedeoci prodaju svoje nekretnine i sele se na ostrva koja su mirnija. Kupci njihove kuće pretvaraju u turističke objekte ili ih sređuju i preprodaju strancima, što dovodi do poskupljenja stanarina i zaposlenima – vatrogascima, policajcima, nastavnicima, zanatlijama – onemogućava pronalaženje odgovarajućeg smeštaja. Nažalost, dobar deo tih kuća, čiji su vlasnici stranci i Atinjani, zatvoren je veći deo godine.
Investitori svesno previđaju jedinstvene karakteristike Kiklada i tretiraju ih kao gradska predgrađa. Nekada je na ostrvima bilo seoskih kuća, kamenih zidova, postojala je harmonija u pejzažu, a sada se samo vide asfaltni putevi, hotelski kompleksi, kolosalne građevine, betonski zidovi...

Olga Kefalojani, grčka ministarka turizma, tvrdi da će novi zakoni braniti održivi turizam

Vlasti ne žele održivi turizam

Poslednjih godina, prekomerni turizam je izazvao proteste i Grci su se zabrinuli da će Kikladska ostrva, za nekoliko narednih godina, izgubiti svoju posebnost. Oni smatraju da preveliki broj posetilaca šteti životnoj sredini i lokalnim ekonomijama, posebno zato što kratkoročni zakup za smeštaj poput Airbnb-a povećava troškove stanovanja i tera ljude da napuste ostrva. Paradoksalno, što su ostrva razvijenija, to će biti manje privlačna za posetioce.
Grčka ministarka turizma, Olga Kefalojani, obećala je da neometan rast više neće prolaziti nekontrolisano. Ona je naglasila da će se, u budućnosti, veći naglasak staviti na zaštitu prirodnog okruženja i kulturnog identiteta pojedinačnih destinacija, a pripremaju se i zakoni koji će podržati taj napor.
Međutim, svi oni koji se bave održivim turizmom smatraju da vlasti neprekidno govore o održivom razvoju, ali sve što zapravo rade jeste suprotno – odobravaju svaku novu investiciju. Poznat je slučaj ostrva Serifosa čiji su se stanovnici žalili najvišem grčkom sudu zbog projekta hotelskog kompleksa sa pet zvezdica i marine za superjahte. Sud je odobrio izgradnju, smanjivši malo veličinu marine.
Marija Nadali, gradonačelnica ostrva Sifnosa koje se nalazi između Serifosa i Parosa, pozvala je grčku vladu da zaustavi vrtoglavi razvoj masovnog turizma, uključujući zabranu izgradnje novih privatnih bazena i "pećinskih kuća" ugrađenih u planinske padine, trend za koji je rekla da menja morfologiju i jedinstvenu arhitektonsku fizionomiju ostrva.

Serifos, vila-pećina koja se iznajmljuje 1 800 € dnevno

U borbu za održivi turizam uključio se i atinski muzej kikladskih umetnosti.

"Pokušavamo da im pomognemo da zaštite svoje nasleđe“, rekla je Kasandra Marinopulu, izvršna direktorka i predsednica muzeja, navodeći kao ključne pretnje povećani turizam, napuštanje lokalnih tradicija i ekološke posledice.

"Ne želimo da kikladska hrana nestane, jer mlađe generacije prodaju porodičnu tavernu i ona postaje suši bar. Ono što posetioci žele jeste autentičnost, a ne ono što su već videli na Ibici."
Prekomerni turizam i potpuna uniformizacija ponude, nadahnuli su neka preduzeća koja su počela da organizuju "spora putovanja" kao alternativni model koji ne potiskuje, nego podržava lokalne zajednice. Mnogi stanovnici Kikladskih ostrva kažu da je potrebna potpuna promena nacionalnog turističkog modela, jer ovaj današnji vodi grčku turističku ponudu u propast.