Novosti i politika

"Većina od njih bila je u zarobljeništvu od 2022. i sada su konačno kući. Od početka ruske invazije uspelo nam je da vratimo kućama više od 7.000 naših ljudi”, izjavio je ukrajinski predsednik

Zemlje EU ne mogu da se dogovore o ključnim pitanjima: ni o evropskoj odbrani, ni o upotrebi zamrznute ruske imovine, ni o evropskoj integraciji Ukrajine, ni o ulozi koju Evropska komisija treba da ima u vezi sa naoružavanjem država EU
(Kopenhagen, 01.10.2025 - lideri država i vlada članica Evropske unije (EU) okupili su se danas u Kopenhagenu kako bi na neformalnom samitu Evropskog saveta razgovarali o načinima za jačanje zajedničke odbrane Evrope i nastavku podrške Ukrajini, FoNet/AP)

Svi govornici, bez izuzetka, podržali su predlog ove rezolucije koja vrlo oštro osuđuje Rusiju, ali je već sastav liste govornika ukazao na postepenu promenu atmosfere: Samo četiri poslanika iz zapadnoevropskih zemalja u debati
(Ilustracija, rumunski poslanik Julijan Bulai, izvestilac o temi “Rusija: nove pretnje evropskoj demokratiji“, u u Savetu Evrope, Foto Council of Europe)

Uz nekoliko oštrijih istupa poslanika iz Bosne i Hercegovine i iz opozicionih stranaka iz Srbije, debata je protekla u tonu umerene kritike i načelnih poziva vladi Srbije i svim političkim akterima u zemlji na dijalog, na oslobađanje zatvorenih učesnika protesta uz osudu prekomerne upotrebe sile od strane države
(ilustracija, Bez rezolucije i izveštaja, ova rasprava je pre svega ilustracija političke atmosfere, ne samo u Srbiji već i u široj Evropi 46 država članica Saveta Evrope, foto EP)

Američki ministar odbrane Pit Hegset kritikovao "debele generale"

Prema navodima nemačkih medija čitava grupa diverzanata se sastojala od sedam ljudi, a svi su građani Ukrajine

To bi trebalo da stranci predsednice Moldavije osigura 54 od 101 mesta u novom parlamentu
(Kišinjev/Chisinau, 28.09.2025 - Glasanje na parlamentarnim izborima u Moldaviji, Maja Sandu predsednica države, FoNet/AP)

Prema agenciji DPA, radilo se o dosad najvećim demonstracijama u Nemačkoj protiv načina vođenja rata u Pojasu Gaze
(Berlin, 27.09.2025 - Masovne demonstracije u Berlinu u znak podrške narodu Palestine pod nazivom "All Eyes on Gaza", FoNet/AP)

Generalna skupština UN usvojila 25. septembra deklaraciju kojom se ponovo potvrđuje „rešenje dve države“ kao jedini održivi izlaz iz višedecenijskog bliskoistočnog sukoba. Za deklaraciju glasala većina članica, uz protivljenje Izraela i SAD, dok su brojne evropske zemlje – uključujući i Veliku Britaniju – prvi put jasno priznale Palestinu. Ovaj trenutak mnogi vide kao istorijski, ali pitanje „dve države“ ima duboko ukorenjenu i komplikovanu prošlost
(ilustracija, https://www.saluteinternazionale.info/2024/01/gaza-prevenire-un-genocidio/)

Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska i Nemačka pokrenule su krajem avgusta mehanizam koji omogućava da se do 30 dana obnove sankcije, ukinute 2015. na osnovu nuklearnog spoorazuma sa Iranom
(ilustracija, Postrojenje za proizvodnju teške vode u blizini Araka, za koje Iran tvrdi da ne služi za proizvodnju nuklearnog oružja, foto By Nanking2012 - Own work, CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=21905873)