Novosti i politika

Nameće se pitanje “Ko stvarno ima vlast u Francuskoj“ - legitimno izabrani predsednik Republike ili predsednica Evropske komisije koju niko nikada nije izbrao već je imenovana nakon političko-kuloarskih pregovora i kombinacija u kojima se ne zna tačno ko sve vuče konce

Američka agencija Blumberg, iz neimenovanih izvora, tvrdi da ruski predsednik nudi sporazum o okončanju rata u Ukrajini ali Kijev, navodno, to odbija, zvaničnici SAD nisu želeli da ovo potvrde a iz Kremlja demantuju bilo kakve ponude

Farmeri u Francuskoj i u drugim zemljama EU pobunili su se zbog ukidanja subvencija za gorivo, obaveze da se smanji upotreba pesticida za koje još ne postoji zamena, obaveze da se ograniči emitovanje ugljen dioksida koje propisuju odluke EU, ali i zbog bescarinskog uvoza jeftinih poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine

Ruske vlasti su odbijale da predaju njega i druge osobe osuđene zbog obaranja 2014. godine malezijskog aviona na istoku Ukrajine kada je poginulo 298 ljudi

“Gde su naše zemlje? Sve je nestalo. Gde su ljudska prava za palestince?“, pitao je Muhamed Hegaz, dok je izraelski poslanik opisao debatu kao “sramotnu“, bez imalo empatije za izraelske žrtve, poručujući da “oni koji nisu shvatili da su Hamasovci današnji nacisti – ništa nisu shvatili“

Jedino je nemački socijalista Josip Juratović izričito tražio da se izbori ponove, uz ocenu da se predsednik Srbije i vlast plaše opozicije

“Godine 1983. formulisao sam hipotezu o vezi između komunizma i seljačke porodične zadruge, koja se može videti, ne samo u Rusiji, već i u Kini, Srbiji, Toskani, Vijetnamu, Letoniji, Estoniji ili u 14 unutrašnjih regiona Finske. Ovaj tip porodice je patrilinearni (po muškoj liniji); okupljajući oca i njegove oženjene sinove na poljoprivrednom imanju, on je prenosio vrednosti autoriteta (oca nad sinovima) i egalitarnosti (međusobna jednakost braće)“, piše Emanuel Tod (73), francuski antropolog, sociolog i istoričar koji je upravo je kod pariskog izdavača Galimar objavio knjigu “Poraz Zapada“
(ilustracija, naslovna strana knjige Poraz Zapada Emanuela Toda)

“Putinov režim zaslužuje pažnju pre svega zbog nekoliko odlika koje same po sebi označavaju radikalan raskid sa autoritarizmom sovjetskog stila. Prva je, kako je podsetio Džejms Galbrajt, snažna privrženost tržišnoj ekonomiji, uprkos centralnoj ulozi države. Ova privrženost je vrlo razumljiva za one koji su iskusili monumentalni neuspeh dirigovane privrede. Štaviše, Putin je efikasno doveo u red visoku elitu Moskve i Petrograda, ali posvećuje i izuzetnu pažnju zahtevima radnika, stalno nastojeći da ojača podršku svom režimu u narodu. Shvatam da se na ovo danas loše gleda širom Zapada jer Zapad u načelu prezire narod”, piše Emanuel Tod (73), francuski antropolog, sociolog i istoričar koji je upravo je kod pariskog izdavača Galimar objavio knjigu “Poraz Zapada“
(ilustracija, Emanuel Tod)

Učestvovaće sve zemlje - članice ovog zapadnog vojnog saveza i Švedska, simuliraće kopneni rat s Rusijom i izvodiće se u Nemačkoj, Poljskoj i tri baltičke zemlje

„Rusija je 2012. proizvela 37 miliona tona pšenice, a 2022. - 80 miliona, što je više nego dvostruko u periodu od jedne decenije. Kada je Regan 1980. godine došao na vlast, američka proizvodnja pšenice iznosila je 65 miliona tona, a 2022. bilo je samo 47 miliona tona“, piše Emanuel Tod (73), francuski antropolog, sociolog i istoričar koji je upravo je kod pariskog izdavača Galimar objavio knjigu “Poraz Zapada“
(Emanuel Tod i naslovna strana njegove knjige "Poraz Zapada", izvor: YouTube Sud Radio)