Evropski sud po drugi put osudio predsednicu Evropske komisije zbog skrivanja prepiske sa direktorom “Fajzera”

Sud Evropske unije, sa sedištem u Luksemburgu, doneo je presudu po kojoj je Evropska komisija prekršila zakone EU, odbijajući da dozvoli pristup javnosti SMS porukama razmenjenim između Ursule fon der Lajen i Alberta Burle, generalnog direktora proizvođača vakcina “Fajzer“. Poruke su razmenjivane tokom pregovora o kupovini vakcina za države - članice Evropske unije, posle čega je sklopljen kupoprodajni ugovor između EU i Fajzera vredan više milijardi evra.

Sumnja se na krađu

Novinari – uključujući i članove briselske kancelarije njujorškog dnevnika Njujork tajms  – zatražili su 2021. godine pristup ovim porukama, što je Komisija odbila, uz obrazloženje da ih ne poseduje. Ovaj američki dnevni list i jedna njegova novinarka podneli su tužbu zbog kršenja evropskih propisa o dostupnosti dokumenata od javnog interesa i obavezi osoblja Evropske komisije da arhivira svaki dokument koji sadrži značajne informacije.

Po objavljivanju presude, Evropska komisija je saopštila da će se angoažovati da pruži detaljnija objašnjenja za tvrdnju da ne poseduje tražene sms-poruke.

Podnosioci tužbe sumnjaju da je fon der Lajen kao predsednica Komisije naručila “Fajzerove” vakcine bez prolaska kroz uobičajene procedure (konkurs za javne nabavke), a da je rezultat toga bio da ih je Evropska komisija, novcem poreskih obveznika, kupila po previsokoj ceni.

Stare presude i odbacivanja

Iako međunarodni mediji uglavnom govore da će ova afera imati značajne posledice po evropsku politiku transparentnosti, to nije nimalo izvesno.

Naime, isti Evropski sud pravde već je po tužbi evropskih poslanika u junu 2024. godine osudio Evropsku komisiju i njenu predsednicu zbog odbijanja da objavi sadržaj prepiske sa direktorom “Fajzera”, ali je Fon der Lejen samo dva dana posle toga u Evropskom parlamentu dobila svoj drugi mandat za presedavanje Komisijom.

Većina evropskih poslanika (uključujući italijansku krajnju desnicu) dala joj je tada glasove za drugi mandat. Presuda Evropskog suda po tužbi grupe evropskih poslanika ostala je tako u senci njenog reizbora, kao da nije bila dovoljno “fotogenična“ u ondašnjoj međunarodnoj političkoj konstelaciji  kada se još verovalo da će Bajdenova administracija dobiti izbore u SAD.

Osim toga, Fon der Lajen je, zbog odbijanja EK da objavi sadržaj sms-poruka, već bila meta tužbe u Belgiji zbog „uništavanja javnih dokumenata“ i „korupcije“ kojoj su se pridružile Poljska i Mađarska. Apelacioni sud u Liježu je u januaru proglasio ovu tužbu neprihvatljivom.

Bitka evropskih poslanika i novinara

Aferu “Fajzergejt” otvorili su, pre svih, poslanici u Evropskom parlamentu koji su već u vreme pregovora o kupovini vakcina od 2021. godine tražili da im Evropska komisija dozvoli uvid u sadržaj pregovora jer će vakcine biti plaćene javnim novcem. Odgovarano je da to nije u interesu EU kao kupca, da bi se u međuvremenu otkrilo da je, paradoksalno, pregovarač u ime EU bio bivši dugogodišnji lobista za farmaceutsku industriju u Briselu.

Na zahtev evropskih poslanika da dobiju pristup sadržaju pregovora i tekstovima ugovora – Evropska komisija je poslala primerke dokumenata u kojima je sve što je bitno bilo zatamnjeno. Poslanici su na plenarnom zasedanjima u Strazburu pokazivali te zatamnjene listove dokumenata uz opšte negodovanje, ali u javnosti zemalja članica EU o tome se nije previše govorilo u medijima.

Sadržaj sms-poruka koje su razmenjivali predsednica EK i direktor “Fajzera” prvo je tražio Aleksander Fanta, novinar nemačkog istraživačkog sajta Netzpolitik.org, (https://netzpolitik.org/2023/sms-mit-dem-pfizer-chef-new-york-times-verklagt-die-eu-kommission/), pozivajući se na pravo evropskih građana da imaju pristup zvaničnim dokumentima Evropske unije, kako to piše u Povelji EU o osnovnim pravima. U tekstu ove povelje na engleskom jeziku (koji se smatra merodavnim), precizirano je da je reč o zvaničnim dokumentima EU “bilo koji da je medij u pitanju“.

Novinar Aleksander Fanta dobio je od Evropske komisije odgovor da nijedan službeni dokument nije pronađen “s obzirom da sms-poruke predstavljaju nevažne razgovore koji se ne mogu smatrati dokumentima“. 

Fantin zahtev zainteresovao je američki Njujork tajms koji je u aprilu 2021. godine preuzeo ovu temu i objavio tekst u kome se navodi da je u periodu od 1. januara 2021. godine do 11. maja 2022. godine predsednica Evropske komisije lično razmenjivala sms poruke i vodila telefonske razgovore sa generalnim direktorom “Fajzera” u vreme pregovora o isporuci 1,8 milijardi doza vakcina.

Evropska poslanica iz Francuske Mišel Rivazi (foto: Club de la presse / A. Brisson)

EK komisija odbila i revizorski sud

Evropska posrednica za zaštitu ljudskih prava (ombudsman) Emili O'Rajli zatražila je da joj Evropska komisija dostavi na uvid sadržaj sms-poruka.

Komisija je prvo odgovorila da je to lična prepiska. Kada je O’Rajli upozorila da sms-poruke, zbog funkcije Fon der Lajenove i poznatog konteksta, predstavljaju evropske dokumente, Komisija je odgovorila da sms-poruke o kojima je reč nisu sačuvane. Komisija je obrazložila da pravila transparentnosti evropskih institucija - koja datiraju iz 2001. godine - ne uključuju sms-poruke ili instant poruke.

“Ovakav način delovanja ne ispunjava očekivanja u pogledu transparentnosti. (...). Ove poruke obuhvaćene su evropskim zakonodavstvom o pristupu...”, izjavila je O’Rajli.

I to nije sve. Prema izveštaju Evropskog revizorskog suda iz 2022. godine, Evropska komisija je odbila da dozvoli revizorima da otkriju detalje o ličnoj ulozi predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen u razgovorima koji su doveli do zaključenja ugovora o kupovini vakcina u Evropskoj uniji.

Evropski revizori objasnili su da su tražili od Komisije da im dostavi informacije o preliminarnim pregovorima o ovom sporazumu (ko su konsultovani naučni stručnjaci i kakva su dobijena mišljenja, raspored razgovora, zapisnici sa sastanaka i detalji o dogovorenim uslovima).

Prvi put se ovako nešto dogodilo - da zahtev evropskog revizora prosto bude odbijen. Po pravilu, Evropska komisija uvek daje pristup informacijama koje traži Revizorski sud, čak i kada druge institucije na to nemaju pravo. Ovo je prvi put da je Evropska komisija odbila da pošalje tražene izveštaje.

Na čelu bitke protiv predsednice Evropske komisije, koja se ponašala kao da milijarde evra javnog novca njoj lično pripadaju, nalazila se evropska poslanica iz Francuske Mišel Rivazi, doajen Evropskog parlamenta, briljantna pravnica koja je u međuvremenu preminula, ne dočekavši tako da vidi rezultat svojih napora. U svojim brojnim istupanjima kao predsednica ad hoc poslaničkog odbora za kovid-19, ona je upozoravala da ne isključuje da je Evropska komisija odbila da odgovori Revizorskom sudu zato što “možda računi (o kupovini vakcina) jednostavno ne postoje”.

“Od aprila 2021. znamo da je najveći ugovor o vakcini u Evropskoj uniji, od 1,8 milijardi doza, dogovoren razmenom tekstualnih poruka između predsednika Evropske komisije i generalnog direktora kompanije “Fajzer”, van svake prakse koju je ustanovila ova institucija”, napisala je Rivazi 2022. godine u svom saopštenju podeljenom novinarima.

“Ova saga ne može više da traje. Umesto da poštuje evropsko pravo i evropska pravila, Ursula fon der Lajen je odmetnik. Evropsko javno tužilaštvo mora da preuzme ovaj slučaj kako bi hitno vratilo poverenje građana u evropske institucije”, govorila je Mišel Rivazi.

Sklandalozna biografija Fon der Lajen

Afera “Fajzergejt” ne iznenađuje one koji su imali detaljniji uvid u biografiju Ursule fon der Lajen kojoj ovo nije prvi put da je osumnjičena za sukob interesa i za korišćenje javni novac na nedozvoljen način.

Dok je bila ministar odbrane u vladi Angele Merkel, sadašnja predsednica Evropske komisije u drugom mandatu bila je pod istragom odbora  Bundestaga zbog konsultativnih ugovora koje je njeno ministarstvo platilo u iznosu od 200 miliona evra, bez prolaska kroz proceduru javnih nabavki.

Nemački nedeljnik Špigl sugerisao je da je fon der Lajen 2019. godine “prebačena“ na funkciju predsednice Evropske komisije da bi izbegla svoju odgovornost u državnom skandalu.

„Afera konsultanata“ otkrivena 2018. godine – pre nego što je potvrđena u junu 2020. u istražnom izveštaju koji su vodili poslanici iz tadašnje opozicije (SPD-Liberali-Zeleni). Rezultat jednogodišnjeg rada, ovaj izveštaj je istakao katastrofalno upravljanje Ursule fon der Lajen u bivšim ministarstvima koje je vodila, posebno u ministarstvu odbrane. 

Nemački mediji su preneli da je demohrišćanska većina tadašnje kancelarke Angele Merkel konačno spasila Fon der Lajen, objavljivanjem još jednog izveštaja koji ju je oslobodio optužbi.

Uprkos istragama koje su bile u toku, fondacija milijardera Bila Gejtsa je nagradila je 2023. godine Ursulu fon der Lajen za “odlučnost koju je pokazala u upravljanja krizom tokom pandemije kovida-19 u EU”  (https://www.gatesfoundation.org/ideas/media-center/press-releases/2022/09/gates-foundation-goalkeepers-honors-award-winners-un-sustainable-development-goals). Prethodno, kao predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je 2021. godine dobila nagradu i od Atlanstkog saveta sa sedištem u Vašingtonu (https://www.atlanticcouncil.org/blogs/new-atlanticist/the-2021-distinguished-leadership-awards-dua-lipa-ursula-von-der-leyen/) kao priznanje za njenu “posvechenost jačanju preko-atlantskih veza”, dok su izvršni direktor kompanije “Fajzer” Albert Burla, zajedno sa suosnivačima “Bajonteka”, Ozlemom Turecijem i Ugurom Sahinom, nagrađeni jer su “pokazali su najbolje od onoga što biznis može da ponudi društvu”.