Džon Koul, američki pregovarač spreman da ublaži sankcije protiv Moskve?

„Drago mi je da objavim da će Džon Koul, izvanredan advokat i moj fenomenalni izaslanik u Belorusiji, biti osoba koju ću imenovati za specijalnog predsedničkog izaslanika za pitanja talaca, u rangu ambasadora“, objavio je Donald Tramp 4. oktobra na svojoj društvenoj mreži, Truth Social – prenosi pariski Kurie enternasional u pregledu međunarodnih medija (https://www.courrierinternational.com/article/diplomatie-john-coale-un-negociateur-americain-pret-a-alleger-les-sanctions-contre-moscou_275621):

U svojoj poruci, koju je citirao ruski portal RBC (https://www.rbc.ru/rbcfreenews/6ac258a70fc771a00691e9f5?utm&utm_referrer=https%3A%2F%2Fwww.courrierinternational.com%2F), američki predsednik ističe Koulove lične zasluge, „čiji je rad već doveo do oslobađanja više od 800 političkih zatvorenika u nekoliko istočnoevropskih zemalja“.

Rezultati u Belorusiji

Džon Koul, 79, pridružio se Trampovoj administraciji u martu 2025. godine kao zamenik Kita Keloga, specijalnog izaslanika SAD za Ukrajinu, podseća ruski veb-sajt u egzilu Eho (https://echofm.online/portret-dnya/portret-dnya-dzhon-koul-speczposlannik-trampa-kotoryj-predlozhil-smyagchat-sankczii-protiv-rossii-v-obmen-na-osvobozhdenie-politzaklyuchyonnyh).

„Međutim, njegov krug delovanja se brzo proširio i van Ukrajine“. Mesec dana nakon stupanja na dužnost, poslat je u Minsk da pregovara o oslobađanju belorusko-američkog državljanina, što se završilo uspešno.

Usledile su druge posete Belorusiji, motivisane istim ciljem: prvo oslobađanje Amerikanaca, a zatim i generalno političkih zatvorenika koji se nalaze u zemlji. Beloruski medij u egzilu Pozirk (https://pozirk.online/ru/news/206176/) navodi: u pet sastanaka sa liderom Aleksandrom Lukašenkom, Džon Koul je obezbedio oslobađanje 464 osobe.

„Koul nije bio profesionalni diplomata; u razgovorima sa Lukašenkom oslanjao se na lični kontakt“, ocenio je Eho. Naravno, ova oslobađanja podležu uslovima: „Svaki put, oslobađanje nije gest dobre volje, već zamena za ukidanje sankcija. Osim, možda, prvog puta koji je poslužio kao test“, primećuje list na ruskom Novaja gazeta (https://novayagazeta.ru/articles/2026/09/24/okno-sluchainykh-vozmozhnostei).

Belorusija, meta međunarodnih ekonomskih sankcija zbog učešća u ratu koji Moskva vodi u Ukrajini, dobila je prošlog marta potpuno ukidanje američkih sankcija za svoju industriju - napominje Novaja gazeta, navodeći zatim ishod Koulove poslednje posete: 25 zatvorenika pušteno je u zamenu za ukidanje sankcija protiv hemijske kompanije „Lakokraska“ i šumarske grupe „Bellesbumprom“.

Prema različitim medijima, američki posrednik bi trebalo ponovo da poseti Belorusiju u oktobru.

„Ako je tako lako trgovati ljudima u zamenu za ukidanje sankcija, Lukašenko sigurno misli da bi bilo šteta da to ne iskoristi“, tumači Novaja gazeta.

Krajem septembra, zvanična beloruska novinska agencija Belta (https://belta.by/world/view/tramp-zajavil-chto-ssha-rabotajut-nad-sdelkoj-po-zakupke-kalijnyh-udobrenij-u-belarusi-802131-2026/) prenela je izjavu Donalda Trampa da Sjedinjene Države pregovaraju o „velikom poslu“ za kupovinu beloruskih đubriva od potaše.

Za Aleksandra Klaskovskog, kolumnistu lista Pozirk, režim u Minsku ima svaki interes da se približi Vašingtonu. „Što su veći komercijalni interesi Sjedinjenih Država u Belorusiji, to će Lukašenko imati više sredstava da stvori protivtežu ruskom pritisku“, analizira on. Na domaćem i međunarodnom nivou, Lukašenkova Belorusija izgleda kao nevoljni saveznik Moskve.

Spremnost SAD za kompromise sa Moskvom

Prema informacijama koje je prošle nedelje objavio američki list The Atlantic (https://www.theatlantic.com/national-security/2026/09/trump-russia-putin-ukraine-sanctions/688808/) Džon Koul sada razmatra vođenje sličnih pregovora sa Moskvom. Ruskoj štampi je zatim dozvoljeno da oprezno prenese američki izvor. „Kategorički poričemo postojanje bilo kakvih političkih zatvorenika“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov nezavisnom ruskom mediju Meduza (https://meduza.io/news/2026/09/30/kreml-ne-vedet-peregovory-ob-osvobozhdenii-politzaklyuchennyh-my-kategoricheski-otritsaem-nalichie-kakih-libo-politzaklyuchennyh-zayavil-peskov), efikasno izbegavajući to pitanje.

Dok ruski lideri trenutno negiraju bilo kakve razgovore o potencijalnom ukidanju američkih sankcija, ruski dnevnik Vedomosti (https://www.vedomosti.ru/politics/articles/2026/10/02/1233646-chto-kirill-dmitriev-i-maksim-reshetnikov-delali-v-ssha) pominje nedavne posete Sjedinjenim Državama pregovarača Kirila Dmitrijeva i ministra ekonomskog razvoja Maksima Rešetnjikova.

Iako Trampova administracija tvrdi da ovaj pristup otvara put ka miru, izgledi za takvo zbližavanje stvaraju „ogromne kontroverze“, primećuje novinar Oleg Kašin u ruskim novinama u egzilu Republika (https://republicmag.io/posts/118166).

Bivši politički zatvorenik Ivan Astašin razlikuje Belorusiju od Rusije. „Iako se može raspravljati o stepenu učešća Belorusije u ratu u Ukrajini, situacija je jasna u vezi sa Rusijom: ona je agresor, podstrekač ovog rata, država čije trupe sprovode vojne operacije“, objašnjava on u ruskom mediju Vot Tak (https://vot-tak.tv/95713597/politzakluchennye-v-obmen-na-sankcii-astashin).

Astašin dodaje da se u Belorusiji „glavni talas represije dogodio između 2020. i 2022. godine“, dok u Rusiji „politička represija sada funkcioniše kao proizvodna traka koja je neprestano u pokretu“. I malo je verovatno, smatra on, da će se ova represija usporiti sve dok traje rat u Ukrajini. „Želim da ljudi povrate svoju slobodu. Međutim, (to znači da) će režim dobiti resurse za rat“, dodaje Sergej Davidis, zagovornik političkih zatvorenika iz ruske nevladine organizacije Memorijal, koga je citirao istraživački medij The Insider (https://theins.ru/news/297683)

Ova spremnost SAD da prihvate kompromise sa Moskvom pokazuje želju da se „prekine zastoj u mirovnim sporazumima“ o Ukrajini, tumači beloruski medij u egzilu, Belsat (https://ru.belsat.eu/95713139/zagadka-novogo-naznachenija-dzhona-koula) koji ovo vidi kao veoma značajnu promenu.

„Ako Koul dobije mandat od Senata da pregovara o ublažavanju sankcija, to će predstavljati još veći izazov za Evropsku uniju (EU). EU će tada morati ili da održi svoju politiku sankcija sa povećanom čvrstinom ili da sledi Trampov primer. Ako se sankcije protiv Rusije mogu ukinuti pre kraja rata, cela politika prema Rusiji će biti fundamentalno izmenjena.“