U Ankari o Ukrajini i izdacima na odbranu
Očekuje se da će samit NATO usvojiti princip "jače Evrope u jačem NATO" i popraviti odnose sa SAD
(Ankara, 08.07.2026 - Sastanak predsednika SAD Donalda Trampa sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, na marginama NATO samita, FoNet/AP)
Kretanja odbrambenih izdataka zemalja Severnotlantske alijanse i dalja pomoć Ukrajini koja se brani od ruske agresije, biće među temama današnjeg zaključnog dana samita NATO u Ankari.
Završni sastanak transatlantske alijanse, šefova država i vlada 32 zemlje članice, mogao bi da donese poglede na budućnost odnosa između predsednika Donalda Trampa, Sjedinjenih Država i ostalih savezničkh država.
Prema agenciji Reuters, koja je imala pristup predlogu zaključnog proglasa samita, zemlje članice treba da se saglase da obezbede vojnu pomoć od 70 milijardi dolara u ovoj godini, a najmanje istu sumu i u idućoj godini. U te sume su uključene u već postojeće obaveze.
Očekuje se da će u tekstu proglasa Alijanse biti princip "jače Evrope u jačem NATO".
Evopske zemlje i Kanada izložene su ponovljenoj kritici američkog predsednika Trampa da imaju niske izdatke za odbranu. Generalni sekretar NATO Mark Rute, ipak, ističe da su se izdaci na odbranu Alijanse u 2025, međugodišnje povisile za oko petinu i počele da se približavaju Sjedinjenim Državama.
Posle neformalne jučerašnje večere, današnje zasedanje NATO biće nova mogućnost za razgovore o odnosima između članica, koji su od lanjskog samita obeleženi napetostima. Evropski saveznici reagovali su odbojno i šokirano zbog Trampovih razmatranja o tome da li bi Grenland, koji je autonomna teritorija Danske, trebalo da bude pod kontrolom Sjedinjenih Država, a Tramp je izjavio da su ga saveznici razočarali zbog male podrške SAD-u prilikom rata protiv Irana.
Američki predsednik, osim prisustva zasedanju NATO, sastao se s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i sirijskim predsednikom Ahmadom Šarou.
