Militarizacija Nemačke slabi poziciju Francuske: Berlin najavio strategiju za stvaranje “najmoćnije vojske u Evropi“

Nemačko-francuski projekat (SCAF) za proizvodnju borbenog aviona budućnosti mesecima je u zastoju zbog sporova između nemačkih i francuskih kompanija i političkih tenzija. Pored brojnih razlika, međutim, Francuska i Nemačka imaju zajednički problem: industrije obe zemlje su u teškoćama, radna mesta se masovno zatvaraju pa se - po klasičnoj šemi - jedini izlaz vidi u konverziji civilne industrije u vojnu i opštoj militarizaciji.

Situacija je pogotovu dramatična u automobilskim industrijama jer evropski automobili ne mogu da izdrže konkurenciju kineskih vozila, a uz to su i vrata za izvoz u SAD skoro zatvorena zbog carinskih taksi koje je uvela Trampova administracija.

Gledano sa isključivo ekonomsko-finansijskog aspekta, jedini “spas“ za nemačku i francusku automobilsku industriju je njena konverzija u vojnu industriju što, pojednostavljeno rečeno, znači da proizvodnju putničkih automobila treba zameniti proizvodnjom vojnih vozila i opreme i tome slično. Za ovo su potrebne državne porudžbine, a da bi državne porudžbine bile odobrene – potrebne su političke odluke.

Bitka za vođstvo

Na političkom planu, međutim, stvari nisu tako jednostavne jer i Francuska i Nemačka zagovaraju evropsko zajedništvo sa predumišljajem - svako sebe vidi na poziciji lidera Evrope. Ovo rivalstvo je tim izraženije što su administracije u Francuskoj i Nemačkoj pod pritiskom sve jačih  “patriotskih snaga“ čije su stranke ozbiljni kandidati za dolazak na vlast: Alternativa za Nemačku i Nacionalno okupljanje u Francuskoj.

S druge strane “filozofija“ industrijskih grupa se ograničava na kratkoročne i srednjoročne ciljeve - dobiti porudžbine i tako održati radna mesta i uvećati profit. U tom kontekstu, između militarizacije i  zatvaranja fabrika – krupna industrija u Nemačkoj, ali i u Francuskoj, izabraće militarizaciju kao što je to uostalom bio slučaj uoči Drugog svetskog rata.

U tom kontekstu staro (da ne kažemo večno) francusko – nemačko rivalstvo se vratilo.

To pokazuje i neuspeh nemačko – francuskih pregovora u vezi sa projektom SCAF uoči prošlonedeljnog samita EU na Kipru. Pregovarači, ni posle devet godina od pokretanja projekta, nisu uspeli da pronađu rešenje koje bi omogućilo glavnim izvođačima radova - francuskoj kompaniji Daso aviasion (Dassault Aviation) i nemačkoj kompaniji Er Bas (Airbus Defence) - da nastave sa programom vrednim 100 milijardi evra. Kako su preneli francuski mediji, pregovarači su podneli kontradiktorne izveštaje o pokušaju pregovora, ističući duboke međusobne razlike.

Godinama je SCAF bio u zastoju zbog sukoba između francuskog Dasoa i njegovog nemačkog partnera Erbas, koji takođe zastupa treću stranu, špansku kompaniju Indra. Francuski mediji citiraju eksperte koji kažu da su sporenja “klasična“: podela rada, intelektualna svojina, prava na korišćenje tehnoloških inovacija i, naravno, pitanje ko će imati vodeću ulogu.

“Svaka strana želi da zadrži kontrolu nad projektom, dok zahteva da druga plati račun“, izvestio je pariski Figaro.

Kancelar Fridrih Merc je u februaru izjavio da se francuski i nemački zahtevi razlikuju u pogledu odlika borbenog aviona sledeće generacije (NGF). Francuska je zahtevala avion na nuklearni pogon, sposoban za letenje sa nosača aviona, za razliku od Nemačke, i pretila je da će se povući iz programa.

Nemačka vojska

Istovremeno Ministar odbrane Boris Pistorijus, predstavljajući prošle nedelje novu vojnu strategiju Nemačke ponovio je u Berlinu da Bundesver ima za cilj da postane „vodeća konvencionalna vojska u Evropi“. On je eksplicitno identifikovao Rusiju kao pretnju protiv koje se Nemačka mora da se pripremi. Najavio je da će se broj aktivnih vojnika povećati sa današnjih 185.000 na 260.000 do 2035. godine, a da će broj rezervista dostići 200.000.

Rezerva se smatra suštinskom komponentom oružanih snaga u Nemačkoj i ima za cilj da doprinese poboljšanju operativnih sposobnosti nemačke vojske. Prema dokumentu o novoj koncepciji odbrane, kako su preneli francuski i nemački mediji, čak će i neaktivne jedinice biti potpuno opremljene za ovu svrhu. Rezervisti dobijaju osnovnu opremu, uključujući ličnu zaštitnu opremu i pištolj.

S obzirom da administracija u Berlinu smatra da se “povećavaju pretnje“ koje dolaze iz Rusije, nemački poslanik Bastijan Ernst, član Hrišćansko-demokratske unije, predložio je podizanje gornje starosne granice za rezerviste na 70 godina, navodeći povećani životni vek i bolje fizičko stanje starijih Nemaca.

Nova vojna strategija Berlina je predstavljena kao odgovor na ono što administracija u Berlinu definiše kao neprijateljski stav Rusije prema Zapadu, pripisujući Moskvi da pokušava da potkopa jedinstvo NATO-a i da poseje razdor između Sjedinjenih Država i Evrope.

Boris Pistorijus je napisao, u vezi sa Rusijom:

„Kroz svoje naoružavanje, (Rusija) se priprema za vojnu konfrontaciju sa NATO-om i smatra upotrebu vojne sile legitimnim instrumentom za sprovođenje svojih interesa.“

Novi plan nemačke odbrane pripreman je još u vreme vreme administracije socijaldemokratskog kancelara Šolca (2021 – 2025). Tada je osnovan „specijalni fond“ od 100 milijardi evra za vojsku posle čega je sadašnji  kancelar Fridrih Merc sproveo reformu kojom je uvedeno pravilo da dug može da se koristi za finansiranje ponovnog naoružavanja.

Sadašnja vojna strategija Berlina pre svega se odnosi na “kvalitet (…) kapaciteta (Bundesvera) i ulogu koju igramo u ostvarivanju ciljeva NATO-a, kao i naših sopstvenih nacionalnih ciljeva“, rekao je nemački ministar odbrane Pistorius. On je naglasio da će “informacioni suverenitet“, “stabilnost (ili „kapacitet opstajanja“) sopstvenih sistema i umrežavanje biti odlučujući za pobedu ili poraz nemačke vojske“.

Konverzija u vojnu industriju

Naoružavanje Bundesvera uz rekordni budžet od 100 milijardi evra slabi ulogu Francuske trenutno prve evropske vojne sile. Francuski predsednik, međutim, i pored toga insistira na “evropskom jedinstvu“ i “zajedništvu“. Mnogi to objašnjavaju njegovom ambicijom da po isteku predsedničkog mandata dobije visoku (do sada uglavnom formalnu) funkciju predsednika Evropskog saveta (koji okuplja šefove država i vlada EU).

U isto vreme nemački kancelar insistira na onome što je prioritetno za oporavak i razvoj nemačke industrije: konverzija civilne industrije u vojnu i modernizacija vojne tehnologije kroz partnerstvo sa američkim i izraelskim kompanijama.

Kada se pogleda poslovanje odbrambene industrije jasnije može da se sagleda da evropska saradnja i ono što se nazivalo “francusko-nemački motor EU“ nisu prioritet Nemačke. Na primer, dogovor o proizvodnji nekih elemenata naoružanja propao je 2017. godine jer je Berlin na kraju odustao, popustivši pred insistiranjem SAD da Nemci kupe analogno američko oružje. Nemački giganti kao Rajnmetal i nemački Erbas potpisali su ugovore o partnerstvu sa američkim i izraelskim kompanijama o zajedničkoj proizvodnji raketa i dronova.  

Za razliku od Francuske, ograničene pogoršanim stanjem javnih finansija (javni dug dostigao skoro tri i po hiljade milijardi), Nemačka ima značajan manevarski prostor. Njen vojni budžet se skoro utrostručio, dostigavši preko 108 milijardi evra u 2026. godini, uključujući 25,5 milijardi evra iz posebnog fonda. Ovo je skoro dvostruko više od francuskog odbrambenog budžeta od 57 milijardi evra ove godine – primećuju francuski analitičari.

Kao i u Francuskoj, i vlada u Nemačkoj mobiliše i odbrambenu i civilnu industriju kako bi oživela industrijsku proizvodnju.

Kakva je situacija najbolje govori podatak industrijskog barometra kompanije EY da je više od 120.000 radnih mesta ukinuto u 2025. godini u nemačkoj industriji, uključujući 50.000 u automobilskom sektoru.

Grupa Folksvagen nada se da će sačuvati radna mesta hiljada zaposlenih kroz konverziju u vojnu industriju. Kako su preneli nemački i francuski mediji, u postrojenjima u Osnabriku (Donja Saksonija), gde je zaposleno 2.300 ljudi, sklapaće se Folksvagenova terenska vozila T-Rok do sredine 2027. godine. Za proizvodnju u vojne svrhe pripremaju se ili su je već počeli i hemijske i metalurške kompanije…

Primer mobilizacije privatnog kapitala dali su i naslednici porodica Porše i Pih, koji su akcionari Folksvagena preko holding kompanije Porsche SE. Krajem marta oni su objavili da su uložili 100 miliona evra u DTCP - odbrambeni fond koji je kreiran sa Dojče Telekomom.

Izgleda da konverzija civilne industrije u odbrambenu nešto sporije napreduje u Francuskoj. Na zahtev vlade, automobilski sektor, uključujući Reno, sada proučava kako da radi za odbranu – preneli su ovdašnji mediji. Aerokosmička industrija takođe.

Nemačka - favorit SAD?

Glavni cilj Makronove administracije je – kako je preneo pariski ekonomski dnevnik Opinion -  da Francuska sustigne zaostatak u vazdušnim i kopnenim dronovima, koji su postali neophodni u modernim sukobima. Vlada se nada da će stvoriti suvereni lanac snabdevanja gde bi kritične komponente obezbeđivale francuske ili evropske kompanije.

Francuskim analitičarima nije promaklo da je cilj američke industrije  “jasan - pozicionirati se na nemačkom tržištu, u početku, pre širenja na druge evropske zemlje.“ Iako SAD ostaju ključni član NATO-a, u političkom i u vojnom smislu, nemačke oružane snage (Bundesver) preuzeće u budućnosti veću ulogu unutar Alijanse“, izvestio je pariski Figaro.  

Iz prošlonedeljne Pistoriusove najave nove nemačke koncepcije odbrane proizilazi da je glavni vojno-strateški prioritet Berlina zapravo koncept “evropske odbrane“ kojom bi rukovodila Nemačka u skladu sa interesima Vašingtona, kupujući od SAD oružje i vojnu opremu, naprednu tehnologiju i tečni gas - bez obzira na cenu.   

Kada se pogledaju osnovne odrednice nove strategije bezbednosti SAD i novog koncepta nemačke odbrane naziru se konture novog bezbednosnog poretka u Evropi: bila bi to Evropa sa Nemačkom na čelu, lojalna SAD i interesima američke industrije, zasnovana na američko-nemačkoj kooperaciji.