Evropska komisija predstavila predlog rekordno visokog budžeta: manje za poljoprivredu, više za podsticaje industriji i naoružavanje

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nazvala je predloženi budžet EU za period od 2028. do 2034. godine “najambicioznijim koji je ikada predložen“ i budžetom “nove ere“ koji će ojačati “nezavisnost“ EU. Kritike, međutim, stižu sa svih strana.

Zemlje članice EU pregovaraće o ovom predlogu budžeta tokom dve naredne godine. Nezadovoljne su naročito zemlje juga EU kao i istočnoevropske države – članice.

Nezadovljne nove članice, južne države, seljaci

U predlogu Evropske komisije predviđa se spajanje dva do sada odvojena budžeta – onog za poljoprivredu i onog za kohezioni fond iz kojeg se daje novac najkasnije primljenim državama istočne Evrope koje još uvek dobijaju više iz zajedničke evropske kase nego što u nju uplaćuju.

Predlog budžeta ne odgovara ni zemljama juga Evrope jer će njihove poljoprivrede dobiti manje novca iz EU.

Ukupan iznos za ovaj ujedinjeni budžet “poljoprivreda – kohezioni fond“  iznosi 865 milijardi. Prema Evropskoj komisiji 300 milijardi evra biće namenjeno prihodima poljoprivrednika dok je u prethodnom budžetu ta suma iznosila 387 milijardi od čega je 270 milijardi plaćano u vidu direktne pomoći poljoprivrednicima.

Lobi evropskih poljoprivrednika Copa-Cogeca odmah je objavio svoje protivljenje, pred zgradom Komisije u Briselu demonstruralo je nekoliko stotina demonstranata protiv onog što su nazvali “crnom sredom za poljoprivredu“.

Treba znati da evropski poljoprivrednici – ratari dobijaju evropske subvencije čiji iznos se računa po površini koju obrađuju. Reč je o poljoprivrednim proizvođačima u industrijskim razmerama.

Srednja i mala poljoprivredna dobra su već dugo u nestajanju jer ne mogu da izdrže konkurenciju agro-industrije koja je izdašno subvencionisanja.

U EU sada je skoro sasvim isčezao takozvani mali polivalentni poljoprivrednik – seljak koji je proizvodio svu hranu za sebe, bio i ratar i povrtar i stočar, a višak svoje proizvodnje mogao da prodaje i tako bio potpuno nezavisan od bilo kakvih državnih subvencija i kredita.

Ekološki orjentisane organizacije i poljoprivrednici koji gaje organsku hranu zabrinuti su zbog izgleda da novi evropski budžet ne žrtvuje kredite za zaštitu životne sredine zbog ciljeva “nove ere“.

Naoružavanje i pomoć Ukrajini

Drugi stub i novina budućeg budžeta jeste Evropski fond za konkurentnost i inovacije u koji bi ušlo 451 milijardi evra. Smatra se da je to odgovor fon der Lajen na izveštaj Maria Dragog, bivšeg italijanskog premijera i bišeg predsednika Evropske centralne banke, po kome je za zaustavljanje slabljenja EU neophodno da ona postane konkurentnija u odnosu na SAD i Kinu.

Deo ovog budžeta za konkurenciju u iznosu od 131 milijarde rezervisan je za troškove odbrane i naoružavanja.

Treći stub se odnosi na spoljnu politiku. Za njega je odvojeno 200 milijardi od čega polovina za pomoć Ukrajini.

“Reč je o dugoročnom angažamanu za rekonstrukciju Ukrajine“, izjavio je novinarima Pjotr Serafin, evropski komesar za budžet.

Već se protive Nemačka, Holandija i Mađarska

Nemačka, koja srazmerno najviše novca unosi u evropsku kasu, odmah je reagovala, kritikujući povećavanje budžeta.

“Povećanje budžeta EU je neprihvatljivo u trenutku kada su zemlje članice primorane da konsoliduju svoje državne budžete“, izjavio je Stefan Kornelius, portparol nemačke vlade, dodajući da Berlin neće podržati ni dodatno oporezivanje preduzeća kako to predviđa predlog Evropske komisije. Slična je i reakcija Holandije.

Benžamen Hadad (Benjamin Haddad), ministar za evropske poslove Francuske koja, zbog prezaduženosti i nesloge oko državnog budžeta, sve dublje tone u političku krizu, ocenio je da je reč o “ambicioznom projektu“.

Vrlo brzo su stigle kritike iz Budimpešte.

“Ukrajina dobija masivnu finansijsku pomoć dok su evropski poljopruvrednici – gubitnici“, poručio je mađarski premijer Viktor Orban.

Što se tiče Evropskog parlamenta u kojem zasedaju direktno izabrani poslanici iz „’ država članica, njegovi izvestioci za evropski budžet ocenili su da on nije ne samo da nije preterano visok - već da nije dovoljno visok jer treba uzeti u obzir inflaciju i činjenicu da je EU kolektivno podigla kredit za ekonomsku obnovu, a da taj kredit sada treba vraćati.

U Evropskoj komisiji nema mnogo uzbuđenja zbog kritika. Nezvanično, kažu novinarima da će se za dve godine svi sporovi kao i uvek oko budžeta – rešiti “u toku jednog samita“.