RUSI ZAUZELI NALAZIŠTA LITIJUMA U UKRAJINI
Nalazišta sadrže 13,8 miliona tona rude litijuma. Osim litijuma, veoma velika nalazišta imaju i tantal, niob i berilijum, čime bi se, kako se tvrdi, pokrila tražnja sve do 2050. godine, piše Rosijskaja gazeta
(ilustracija, ruska agencija TASS piše o sudbini litijuma na teritoriji Ukrajine, foto, Федеральное государственное унитарное предприятие «Информационное телеграфное агентство России (ИТАР-ТАСС)»)
Ruska vojska ovladala je i drugim (ima ih ukipno četiri) značajnim nalazištem litijuma u Ukrajini, javlja ruska agencija TASS. To, prema analitičarima, može imati posledice na evropsku sirovinsku bezbednost jer nalazišta spadaju, kako se tvrdi, među najveća u Evropi.
Moskva je najpre 11. januara potvrdila da kontroliše selo Ševčenko u Donjeckoj oblasti gde se nalazi najveće u zemlji nalazište ove sirovine za proizvodnju baterija. Ukrajina, inače, prema procenama geologa, ima rezerve od čak 500 hiljada tona ovog "belog zlata", kako litijum sve češće nazivaju, što je jedna od najvećih rezervi u Evropi, ističe veb ojlprajs.com (oilprice.com).
Ekspert za sirovinsku bezbednost Rod Šonover (Schoonover) iz američke kompanije Ekolodžikal fjučers grup (Ecological Futures Group) tvrdí da preuzimanje ukrajinskih nalazišta litijuma nije, ipak, glavni cilj ruskog rata potiv Ukrajine, jer i Rusija ima značajne rezerve litijuma. No, zauzimanjem ukrajinskih teritorija dobija se veći uticaj na globalno tržište litijumom i otežava evropskim zemljama da osiguraju stabilne isporuke ove sirovine.
Geološke strukture, koje pokrivaju veliki deo srednje i južne Ukrajine, osim litijuma, sadrže, takođe, gvožđe i retke metale, čiji značaj u industriji i u vojnoj proizvodnji raste.
„EU nastoji poslednjih godina da se oslobodi zavisnosti od kineske produkcije litijuma i baterija. Upravo Ukrajina bi, kako se tvrdi, mogla da u narednim godinama igra ulogu bitnog isporučioca ovakvih sirovina Evropi“, istakao je Šonover.
Na ruskoj strani ne skriva se zadovoljstvo što je zauzeta teritorija sa velikim rezervama ovog metala od velike budućnosti. Vladin dnevnik Rosijskaja gazeta čak piše o nalazištima koja sadrže 13,8 miliona tona rude litijuma. Osim litijuma, veoma velika nalazišta imaju i tantal, niob i berilijum. Njima bi se, kako se tvrdi pokrila tražnja sve do 2050. godine.
