Strahovanja u Hong Kongu: Ako Tramp anektira Grenland, Kina će neizbežno hteti da vrati Tajvan
Kinesko ekonomsko usporavanje bi verovatno „ublažilo strahove Vašingtona“, dok bi Peking to podstaklo da zauzme realističniji stav - smatra Ning Rong Liu profesor iz Hong Konga - prenosi Kurie Enternasional
(ilustracija, logo hongkoškog dnevnog lista Ming Pao, osnovan 1959. godine, sa izdanjima u Vankuveru i Torontu, foto By 王植波 - Extracted from http://www.mingpao.com, Public Domain, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=29069326)
U hongkonškim novinama Ming Pao, dekan osnivač Kineske poslovne škole na Univerzitetu u Hong Kongu, Ning Rong Liu secira potencijalni razvoj kinesko-američkih odnosa u eri Trampa - prenosi pariski Kurie Enternasional u pregledu medija:
Tajvan za Grenland?
Donald Tramp je poznat po svojoj odlučnosti da brani „američku hegemoniju“, primećuje Ning Rong Liu u hongkonškim novinama Ming Pao. Prema rečima dekana osnivača Kineske poslovne škole na Univerzitetu u Hong Kongu, ako bi pretnje domaćina Bele kuće da će anektirati Grenland bile ostvarene, to bi moglo „Kini da pruži priliku da promoviše mirno ujedinjenje u ovom promenljivom globalnom pejzažu”. ”Drugim rečima, američko prisvajanje arktičke teritorije moglo bi da stvori presedan, ohrabrujući Peking da započne vraćanje Tajvana”.
Ovo ostrvo, koje se nalazi na jugoistoku Kine, Peking smatra jednom od svojih provincija. Njena vezanost za kontinent je suštinska komponenta „kineskog sna“, koncepta koji je pokrenuo predsednik Si Đinping po dolasku na vlast 2012.
Usporavanje Kine – umirenje za Ameriku
Autor jasno povlači paralelu između vizije Si Đinpinga i ambicija Donalda Trampa, koje se ogledaju u njegovom sloganu „Učinite Ameriku ponovo velikom“ (Maga). On ipak primećuje da na ekonomskom nivou Kina nije sposobna da zaseni Sjedinjene Države u kratkom roku. Dok se dva giganta takmiče za status „vodećih svetskih sila“, Liu primećuje da se čini da se razlika u bogatstvu poslednjih godina povećava u korist Sjedinjenih Država.
Godine 2017, tokom prvog mandata Donalda Trampa, kineski BDP je bio 63 odsto američkog. Jaz se čak smanjio u narednim godinama, dostigavši 75% u 2021.godini. Ali tri godine kasnije, razlika u bogatstvu se vratila na nivo iz 2017.
Neki istraživački centri, kao što je Centar za ekonomska i poslovna istraživanja (CEBR), revidiraju svoje prognoze, odlažući trenutak kada će Kina preteći SAD kao vodeća svetska ekonomska sila.
„Pre dve godine smo mislili da će Kina prestići Sjedinjene Države 2028. godine, prošle godine smo odložili tu prognozu za 2030. Sada mislimo da će to biti 2036. godine. Održavanje ove razlike moglo bi da ima stabilizujući efekat na kinesko-američke odnose, ohrabrujući obe strane da prepoznaju važnost mirne koegzistencije i zdrave konkurencije“, smatra autor. Zaista, kinesko ekonomsko usporavanje bi verovatno „ublažilo strahove Vašingtona“, dok bi Peking to podstaklo da zauzme realističniji stav.
Opasnost od trgovinskih ratova
Konačno, prema profesoru iz Hong Konga, „dinamička interakcija“ između Donalda Trampa i biznismena Ilona Maska označila bi nastup ere u kojoj će Sjedinjene Države biti nosilac četvrte industrijske revolucije, fokusirane na veštačku inteligenciju (AI).
Dok gospodin Liu veruje da je Trampov povratak na vlast „stvorio snažan podsticaj za povećanje investicija u veštačku inteligenciju“, on upozorava na protekcionističke ciljeve američkog predsednika: podizanje carina na kineski uvoz i tehnološki napredak Kine „mogli bi pogoršati trgovinske i tehnološke ratove, dovodeći u pitanje ostvarenje cilja - 'Maga'."
S druge strane, čini se da Ning Rong Liu pozitivno gleda na “Teslin” uspeh u Kini. Američki proizvođač, na čelu sa Elonom Maskom, osnovao je superfabriku u Šangaju, odakle dolazi skoro polovina vozila ove marke. Ovo je "novi pristup saradnji" u kontekstu kinesko-američkog takmičenja, ocenjuje ekspert u Ming Paou.
