GRENLANDSKI PREMIJER IZJASNIO SE ZA NEZAVISNOST OSTRVA
Nije precirao kada bi se glasanje o nezavisnosti sprovelo ali najkasnije u aprilu teba da se održe parlamentarni izbori
(Nuk, glavni grad Grenlanda, Аутор: Oliver Schauf - Сопствено дело, Јавно власништво, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=10001052)
Pokret za nezavisnost Grenlanda u poslednje vreme insistira na tome da sa "Danskom nije uspelo da se stvori puna ravnopravnost". A onda je grenlandski premijer Mote Bourup Egede, u novogodišnjem istupanju, otvoreno saopštio da će ubuduće insistirati na nezavisnosti prema Danskoj. Prema Rojtersu, ovo znači ključnu promenu koja se tiče budućnosti ovog arktičkog ostrva, inače, najvećeg na svetu. "Istorija i sadašnje stanje ukazuju da nam nije uspelo da u saradnji s Kraljevinom Danskom ostvarimo potpunu ravnopravnost", nastavio je Egede. "Došlo je vreme da naša zemlja učini dalji korak. Isto kao i sve zemlje sveta moramo da radimo na odstranjivanju prepreka koje možemo označiti za kolonijalne okove, i pomeriti se koji korak napred", istakao je premijer ove samoupravne oblasti i zaključio "da je na žiteljima Grenlanda da odluče o nezavisnosti".
Nije, međutim, precirao kada bi se glasanje o nezavisnosti sprovelo. Inače, najkasnije u aprilu teba da se održe parlamentarni izbori.
Grenland je do 1953. bio danska kolonija ali je sada samoupravna teritorija Danskog Kraljevstva, slično kao i Farska ostrva. Grenlandska vlada ima kontrolu nad svim lokalnim poslovima, dok se vlada Danske u Kopenhagenu stara za spoljnu politiku i bezbednost.
Grenland, osnovni podaci: Površina iznosi 2,17 miliona kvadratnih kilometara, pa je to najveće ostrvo na svetu. Geografski je bliži S. Americi ali politički, istorijski i kulturno - Evropi. Ima oko 56 hiljada žitelja, do toga je 20 hiljada u glavnom gradu Nuuku na jugozapadu ostrva. Većina ljudi koristi gronski jezik, koji je blizak sa inuitskim jezikom, raširenim u Kanadi, ali su rašireni danski i engleski jezik.
Od 10. stoleća ostrvo su kontrolisale Norveška i Danska, a do 1953. je danska kolonija, potom integralni deo Danske, 1979. je dobilo samoupravu, ali dve trećine troškova se pokrivaju dotacijom iz Kopenhagena koji se stara i o spoljnoj politici i bezbednosti.
Grenland je 1985. istupio, zbog neslaganja s ribarskom politikom, iz Evropske ekonomske zajednice, ni sada nije član EU iako ima neke povoljnosti koje imaju samo članice.
Tokom Drugog svetskog rata ostrvo su okupirale SAD a i sprečili invaziju nacističke Nemačke, i dan-danas Vašington smatra Grenland za strateški važnu teritoriju i na njemu ima vojnu bazu.
