Vašington post: Amerikanci su glasanjem za Donalda Trampa izrazili svoju patnju

U utorak, 5. novembra uveče dok su izborni rezultati pristizali, laki izgovori (demokrata) sustizali su jedan drugog. Previše je demokrata koji skoro čitavu deceniju objašnjavaju Trampovu popularnost rasizmom, nedostatkom obrazovanja ili sklonošću njegovih pristalica da poveruju u lažne vesti. Pristalice Donalda Trampa su bile „jadne“, „smeće“, bedne obmanute duše, opčinjene ciničnim demagogom.

Tokom svih ovih godina, previše republikanaca okrenulo je leđa svojim idealima i principima da bi sledili svog lidera koji je van kontrole i koji je  polovinu zemlje nazivao „socijalistima“ i radikalima, spremnim da unište Ameriku i američku porodicu.

Jasna poruka birača iz najrazličitijih sredina 

Kao rezultat toga, pošto je uveče na mapama na ekranima počela da se izoštrava slika pobede republikanaca, birači iz najrazličitijih sredina jasno su poslali još snažniju poruku: „Mi patimo. Ne vidimo budućnost za našu decu. Glasaćemo za svakoga ko digne uzbunu, čak i ako znamo da nije prikladan za taj posao, čak i ako ne možemo da očekujemo da će poboljšati stvari.”

Kako se crvena boja Republikanske partije širila na mapama, mogli ste da vidite kako se produbljuje jaz između mišljenja ljudi o glavnim pitanjima i razlozima njihovog glasačkog izbora.

Amerikanci i dalje podržavaju pravo na abortus, ali su glasali za kandidate za koje je malo verovatno da će ga zaštititi. Amerikanci podržavaju kontrolu oružja, ali su glasali za ljude pod uticajem lobija za oružje.

Tramp i njegovi likovi pokreta Maga (Make America great again) dobro su se snašli u oblastima u kojima kupovina kuće i odlazak u penziju uz malo ušteđevine predstavljaju neostvariv san.

Ovde, u glavnom gradu države, Vašingtonu, gde su cene ludačke, ali su se bogati stanovnici predgrađa prilično dobro snašli u vreme mandata  Trampa i Bajdena, birači su poslali drugačiju poruku: oni žele da budu izabrani razumni kandidati koji će raditi ozbiljno i možda čak biti voljni da sarađuju, prelazeći preko partijskih razlika i linija. Tim Kejn, demokratski senator iz Virdžinije, ponovo je izabran protiv “trampiste” republikanca (Hung Caoa) besnog na sve i potpuno neobaveštenog.

Radosti i tuge demokratije

Ja sam nepokolebljivi pristalica ličnog glasanja. Na dan izbora uživam da idem da glasam. Idem tamo zbog zajednice, zbog katarze, da sve to podelim sa svojim susedima, a ovoga puta takođe i da bih rekao: dobro je da se završila ova grozna izborna kampanja. Dobio sam ono po šta sam došao 5. novembra: na glasačkim mestima dug red nasmejanih, ljubaznih ljudi; uslužni volonteri i, odjednom, eksplozija klicanja.

Ispostavlja se da volonteri na izbornim mestima to rade svaki put kada u kancelariju dođe novi birač. Kakav radostan način da se proslave prava i dužnosti svakog Amerikanca!

Ostatak dana mi je pomračio raspoloženje. Video sam centar Vašingtona pripremljen za borbu: Kapitol, Vrhovni sud, Belu kuću zabarikadirane protiv ljudi kojima je trebalo da služe.

Imali smo teška vremena i ranije, a naše institucije su opstale – pretrpevši štetu ali pokazavši da imaju dovoljno snage da ublaže Trampove ekscese i suprotstave se njegovom neznanju i preziru tokom haotične četiri godine njegovog prvog mandata.

Dalji tok događaja zavisi od nas. U primorskom gradu Virdžinija Bič ove nedelje, žena je postavila znak na svom travnjaku na kojem je pisalo:  „Bez obzira ko pobedi, mi ćemo uvek biti susedi“. Zvuči otrcano, ali to je suštinska poruka pre nego što se uhvatimo u koštac sa ogromnim zadatkom ponovne izgradnje i redefinisanja poverenja.

Izvor: https://www.washingtonpost.com/opinions/2024/11/05/election-day-voting-dc-maryland-virginia/

Objavljeno 6. novembra 2024.