Hospodarske novini (Prag): Evropljani zaista zaslužuju Trampovu pobedu

Ukrajinska vlada očajnički traži od Bele kuće dozvolu da koristi američke i britanske rakete za gađanje ciljeva unutar Rusije kako bi se smanjilo rusko bombardovanje ukrajinskih gradova. Koliko god bio legitiman, ovaj zahtev je takođe, a možda čak i prvenstveno, posledica uznemirujuće nesposobnosti cele Evrope da proizvodi oružje za sopstvenu odbranu koje bi moglo da prođe i bez američkih tehnologija. U ovom slučaju reč je o sistemima za navođenje. Kada je Evropa za to sposobna, kao u slučaju nemačke rakete taurus, ona se plaši da je upotrebi.

Iako su evropskim političkim liderima puna usta strateške nezavisnosti i geopolitike, imao sam još jednu potvrdu o stepenu zavisnosti Evrope od Sjedinjenih Država tokom Varšavskog bezbednosnog foruma, velike međunarodne bezbednosne konferencije održane u glavnom gradu Poljske početkom oktobra. Bilo u javnosti, na podijumu ili iza kulisa, nijedna diskusija se nije odvijala bez osvrta na američke predsedničke izbore i potrebu da se sačeka ishod pre donošenja fundamentalnijih odluka.

Međutim, postoje mnogi stručnjaci koji potvrđuju - i ne samo na ovoj konferenciji - da, srazmerno opadanju američkog uticaja u svetu, izolacionizam Sjedinjenih Država, čiji je krajnji izraz republikanski kandidat Donald Tramp, tokom poslednjih nekoliko decenija nastavlja da raste. U Evropi međutim, kao da te činjenice niko zaista ne uzima u obzir.

Budućnost Ukrajine i NATO-a

Dovoljno je podsetiti se nekoliko elemenata da bismo postali svesni ove zavisnosti i veličine šoka koji bi nam bio potreban, upravo možda u vidu povratka Trampa na vlast, da bismo je se rešili.

Pošto Evropljani nisu u stanju da pošalju dovoljno novca i oružja Ukrajini da bi joj omogućili da preživi rusku invaziju, njena budućnost zavisi od američke pomoći, a sa njom i budućnost Severnoatlantskog saveza (NATO) koji bi mogao da postane talac novog američkog predsednika (ma ko on bio) u njegovim pregovorima sa Evropljanima.

Tokom istog Foruma u ​​Varšavi, razni američki predstavnici su više puta rekli da, kako na globalnom, tako i na strateškom planu, Vašington odnose sa Kinom smatra mnogo važnijim od odnosa sa Evropom. Ovo nije ništa novo, ali, mesec dana pre tako važnih izbora, ovo podsećanje je odjeknulo u ušima Evropljana jednako glasno kao i protivvazdušne upozoravajuće sirene koje svakodnevno pozivaju stotine hiljada Ukrajinaca da beže u skloništa. Ili bi bar tako trebalo da bude.

Evropljani regulišu, Amerikanci prodaju

Evropljani, na primer, imaju mnogo rezervisaniji stav prema Kini od Amerikanaca. Rezultat ovog evropskog opreza su visoke carine koje je Evropska komisija uvela na električne automobile proizvedene u Kini. Način na koji se pristupa ovom pitanju prilično dobro ilustruje razliku među stavovoma koje Evropljani i Amerikanci nameravaju da zauzmu na globalnom nivou u budućnosti. Tamo gde Evropljani regulišu i oslanjaju se uglavnom na snagu sopstvenog tržišta, Amerikanci stavljaju naglasak na obnavljanje svoje industrijske, a samim tim i političke i vojne moći.

To se ogleda i u činjenici da Evropljani povećavaju zavisnost od američkog naoružanja. U diskusionim forumima, kao što je Varšavska bezbednosna konferencija, oni se žale na fragmentaciju i nerazvijenost evropske odbrambene industrije, ali istovremeno štite svoje nacionalne proizvođače oružja. Što se tiče isporuka tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Sjedinjenih Država, Evropa se sprema da provede svoju treću zimu zavisnosti. Ovde nema smisla precizirati kolike značajne profite Sjedinjene Države ostvaruju od sve ove prodaje oružja i LNG-a.

Naprotiv, evropsku borbu protiv ruskih i kineskih dezinformacija spasava ništa drugo do američki novac. Programi koji se sprovode u ovoj oblasti u raznim zemljama istočnog krila NATO-a zavise od podrške američkih fondacija. Ako Donald Tramp pobedi, ovaj resurs bi lako mogao da presuši.

O Bliskom istoku da i ne govorimo

Situacija je postala takva da sam bio svedok veoma ozbiljnog razmišljanja o nominaciji kandidata poljske vlade za predsedničke izbore koji će se održati sledeće godine. Navodi se da bi, ako bi Tramp pobedio u Sjedinjenim Državama, premijer Donald Tusk tada imenovao aktuelnog ministra spoljnih poslova Radoslava Sikorskog. Nasuprot tome, ukoliko bi Kamala Haris pobedila, šanse sadašnjeg favorita - gradonačelnika Varšave Rafala Tržaskovskog da bude izabran za šefa države, bile bi još veće.

Ako svemu tome dodamo i razvoj situacije na Bliskom istoku, kristalno je jasno da Evropa, za razliku od Amerike, nema uticaj čak ni u sopstvenom susedstvu.

Ovo evropsko očekivanje izbornog čuda u Sjedinjenim Državama gotovo bi navelo nekoga da poželi da Tramp zaista bude izabran i ostavi Evropljane okupane u sosu sopstvene nesposobnosti da utiču na svoju budućnost. Ali pred našim vratima je rat. Pa čak i dva. Pitanje je, dakle, da li imamo dovoljno vremena, prostora, energije i novca da sebi dozvolimo da sprovodimo ovakve eksperimente.

ilustraciju: https://archiv.hn.cz/c1-67408970-proc-si-evropane-zaslouzi-aby-v-americe-vyhral-donald-trump