Konfuzija posle parlamentarnih izbora u Francuskoj: Šta levica može da ponudi ako je država pezadužena?

Kada je 9. juna video do koje mere je lista krajnje desnice porazila njegovu centrističku listu na evropskim izborima, francuskom predsedniku Makronu bilo je potrebno samo sat vremena da donese odluku o raspuštanju nacionalne skupštine i raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora.

Pravdao je tu odluku potrebom da se stvari u političkom smislu “razjasne“ u Francuskoj.

Dan posle izbora, dok su novoizabrani poslanici popodne ulazili u zgradu Skupštine u Parizu – konfuzija je, opšti je utisak, nikad veća.

Nijedan od tri politička bloka nije osvojio apsolutnu većinu u Parlamentu, potrebnu da bi formirao vladu. Veliko iznenađenje predstavlja prodor levo-zelene koalicije Novi narodni front koja je dobila najveći broj sedišta, iza koje je centristička Makronova grupa Zajedno, a tek na trećem mestu su poslanici krajnje desnog nacionalnog okupljanja.

Sastavljanje vlade – teško rešiv rebus

U opštoj euforiji zbog prodora levog bloka, mnogi su zaboravili da primete da je krajnja desnica uspla da osvoji 143 poslanička mesta dok je 2022. imala 89, a 2017. godine samo 8 sedišta u Nacionalnoj skupštini.

Iz Jelisejske palate je saopšteno da će, pre nego što se obrati javnosti, predsednik Makron sačekati da se uspostavi novi saziv parlamenta. Premijer Atal je juče podneo ostavku, ali je – kako je saopšteno – predsednik Republike zatražio od njega da “za sada“ ostane na ovoj funkciji “kako bi se obezbedila stabilnost zemlje“.

Neizvesno je – za sada - ko bi mogao da formira vladu, ko bi sa kim mogao da uđe u koaliciju i kakvu će odluku doneti predsednik Republike s obzirom da je svaki blok daleko od toga da raspolaže apsolutnom većinom u Parlamentu.  

Sastavljanje vlade deluje kao teško rešiv rebus. Na primer, da bi Makronovi centristi formirali vladu ne bi im bila dovoljna koalicija sa Republikancima sa desnog centra već bi morali da pridobiju i deo levog bloka kome pripada i krajnja levica što je za desni centar ideološki neprihvatljivo.

Iako nema potrebnu većinu, levi blok je najavio da će uskoro predsedniku Republike predložiti svog kandidata za predsednika vlade.  

Kakav (ekonomski) program je moguć?

Lider krajnje levice Žan Lik Melanšon i ostali lideri inače nejedinstvenog levo-zelenog bloka Novi narodni front, najavio je da namerava da sprovede predizborni ekonomski program koji podrazumeva: povlačenje zakona o penzijskom sistemu koji je Makron nametnuo dekretom, blokiranje cena, zatim oporezivanje milijardera, finansijskih transakcija i dividendi kako bi se finansiralo povećanje najnižih zagarantovanih zarada i obnovio javni servis u svim sektorima.

Pitanje koje svi politički tabori uglavnom, za sada, izostavljaju jeste da li je Francuska u situaciji da nametne ovakav ili bilo kakav drugi ekonomski program koji je u mnogim aspektima suprotan pravilima funkcionisanja EU. Ta pravila kažu da: ekonomija mora da bude tržišna, to jest da se tržište samo organizuje i da vlada ne može da se meša ni u ekonomiju, ni u organizovanje cena… što je suprotno programu levog bloka Novi nacionalni blok.

Sa deficitom u državnoj kasi od preko pet odsto i dugom od preko tri hiljade milijardi evra koji čini više od 110 odsto BDP, Francuska je proporcionalno treća po redu najzaduženija zemlja u EU - posle Grčke (161,9%) i Italije (137,3%).

Potražioci francuskih dugova uglavnom su institucionalni investitori (posebno penzioni fondovi i fondovi osiguranja), ali i investicioni fondovi, banke, pa i spekulativni fondovi.

Uostalom, i predsednik Makron je u dva navrata u toku predizborne kampanje, u dramatičnom tonu, upozorio na moguće reakcije finansijskih tržišta u slučaju pobede, kako je govorio “ekstremista“, što su za njega u istom rangu - i krajnja desnica i krajnja levica, upozoravajući da bi eventualno podizanja kamata Francuskoj moglo da dovede u pitanje i plate i penzije i vrednosti nekretnina.

Dugovi iznad svega

Pre vanrednih izbora vlada je bila najavila da će smanjiti državni defict tako što će uvesti štednju u javnom sektoru. Predsednik Revizorskog suda Pjer Moskovici, opisao je kao “spektakularno“ povećanje duga, zbog povećanja sume koju treba odvojiti za plaćanje kamata. 

Naime, između 2021. i 2023, kamatne stope su skočile – sa skoro nule na više od 3% za desetogodišnji zajam. Godinu 2022. takođe je obeležila značajna inflacija koja je uticala na kredite sa varijabilnom kamatnom stopom (oko 10% duga).

Prema prognozama ministarstva finansija, teret duga bi 2027. godine postao najveća stavka rashoda Francuske, ispred prosvete ili vojske.

Francuska se stalno zadužuje da bi finansirala javne operativne i investicione rashode. Ona se zadužuje, plaća kamatu, otplaćuje po dospeću i uzima nove kredite.

Levi blok koji je sada dobio najviše poslaničkih mesta - iako ne i apsolutnu većinu u Parlamentu - u načelu se slaže sa Makronovim centristima i desnim centrom da treba smanjiti deficit u državnom budžetu.

Otplata duga od novca bogataša ili…?

Razlika je među njima, ipak, suštinska.

Centristi i Makron, koji je došao iz finansijskih krugova (iz „Rotšild banke“), smatraju normalnim da se dugovi otplaćuju tako što će se smanjiti budžeti za javne servise i socijalnu politiku i to je bila orijentacija njegove administracije do sada.

Levi blok, međutim, precizira da će se dugovi otplaćivati tako što će najbogatija manjina (milijarderi) konačno početi da plaća poreze u Francuskoj i što će biti uvedeni i porezi na finansijske transakcije i dividende.

Prema podacima NVO Oksfam, najveće banke i korporacije iznesu oko 100 milijardi evra godišnje iz zemlje umesto da ih uplate u poresku kasu. Uz to, uz prećutnu podršku svih vlada u poslednjih bar deset godina, one to čine legalno jer primenjuju takozvanu optimizaciju, odnosno „pravnička podešavanja“ kako bi izbegle oporezivanje za dobit ostvarenu u Francuskoj.

Ukoliko bi u bilo kojoj varijanti ovaj levi scenario prošao nema sumnje da bi odgovor došao sa berzi i sa tržišta novcem i dugovima, kao i od tri najvažnije agencije za ocenjivanje finansijskog kapaciteta država da vraćaju dugove: to su dve američke grupe Standard & Poor's i Moody's i Fitch, filiala grupe Fimalac sa francuskim kapitalom.

Sve ove agencije su privatne sa kapitalom koji je delom anoniman, među čijim akcionarima su i –francuski potražioci. Njihovi odgovori mogli bi da destabilizuju Francusku i da dovedu do dramatičnog zaoštravanja situacije u budućnosti.

I Nacionalno okupljanje u svom predizbornom programu obećalo je povećanje kupovne moći građana i obnavljanje javnih servisa novcem koji će preuzeti iz budžeta namenjenog za imigraciju i socijalna davanja strancima.

Ukoliko bi obećanja levog bloka bila izneverena, već 2027. na sledećim redovnim predsedničkim izborima otvorio bi se širok put za Marin Lepen, kandidatkinju kraj nje desnice.

Jedan ugledni poslanik sa levice juče je zato upozorio:

“Ako ovu šansu ne iskoristimo, sledeću nećemo imati“.

Lider krajnje desnog Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela podsetio je da je osvajanje čak 143 sedišta u Parlamentu istorijski rekord za njegovu partiju i poručio:

“Ovo nije kraj, ovo je početak“.

Bardela je dodao da je “pobeda samo odložena“.