Šok na evropskim izborima u Francuskoj: Krajnja desnica pregazila Makrona

Posle objavljivanja istorijske pobede krajnje desnice na izborima u Francuskoj za sedišta u Evropskom parlamentu, predsednik Francuske Republike Emanuel Makron raspustio je Skupštinu i zakazao vanredne izbore za 30. jun i 7. jul kada bi trebalo da bude formirana nova vlada.

Trijumf liste krajnje desnice na izborima za Evropski parlament u Francuskoj je istorijski: lista Nacionalnog okupljanja osvojila je rekordnih 32 %  što je dvostruko više od liste Makronove stranke Rensansa.

Predsednik se naljutio?

Iako je ubedljiva pobeda liste krajnje desnice za evropske izbore u Francuskoj bila očekivana, odluka predsednika Makrona da raspusti nacionalnu skupštinu i raspiše vanredne izbore predstavlja politički šok za zemlju.

Reakcije koje su usledile su brojne: od onih koji - kao krajnja desnica - smatraju da je predsednik Makron postupio demokratski, ostavljajući Francuzima da demokratski odluče, do onih koji – kao krajnja levica - smatraju da je njegova odluka “kukavička“, da otvara vrata “dolasku krajnje desnice na vlast“.

Sa desnog centra političari, kao Fransoa Bajru, koji su bili u savezu sa Makronom smatraju da na predstojećim parlamentarnim izborima cela zemlja treba da se ujedini protiv krajnje desnice.

Onaj deo desnog centra (Republikanci) koji se nikada nije solidarisao sa Makronom tvrdi da predsednik igra “ruski rulet sa sudbinom zemlje“ i da pokušava da nastavi sa svojom politikom zbunjivanja i političke magle.

Konačno neki analitičari u Francuskoj u predsednikovoj odluci da raspusti Skupštinu vide njegovu iracionalnu stranu i naviku da “prevrne sto kada mu se to hoće“. 

Rezultati evropskih izbora u Francuskoj pokazuju da krajnja desnica ima realne šanse da dođe u situaciji da prvi put posle Drugog svetskog rata uđe u vladu ili čak da je formira, ako osvoji većinu mesta u Skupštini. 

Nova vlada bi prema najavljenom kalendaru trebalo da bude formirana 7. jula – dakle, pre početka Olimpijskih igara u Parizu.

Francuzi kaznili vlast

Izlazeći na glasanje u broju većem nego na prethodnim evropskim izborima 2019. godine, Francuzi su očigledno hteli da kazne sadašnju administraciju predsednika Makrona koja je u velikom broju slučajeva izneveravala demokratska načela i (zlo)upotrebljavala član ustava 49-3 da bi bez glasanja u parlamentu legalizovala penzijsku i druge reforme kao i budžet.

Političko kompromitovanje predsednika Makrona dostiglo je vrhunac u vreme protesta poljoprivrednika koji ne mogu da prodaju svoje proizvode zbog nelojalne konkurencije proizvoda uvezenih bez carine koji ne samo da nisu kvalitetni već su gajeni uz pesticide zabranjene u EU. Makron je poljoprivrednicima davao potpuno nerealna obećanja u protivurečnosti sa pravilima EU ustanovljenim u skladu sa interesima agro-industrije, a na račun samostalnih gazdinstava.

U takvom kontekstu krajnjoj desnici nije bilo teško da napravi program koji će odgovarati horizontu očekivanja glasača i preuzme ulogu spasioca suvereniteta Francuske Republike od evropske federalizacije.

Kakva će biti vlast u Francuskoj?

Nosilac liste Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela poručio da je rezultat glasanja na evropskim izborima u Francuskoj izraz volje glasača za promenom orijentacije EU.

Bardela je naglasio da su Francuzi dali podrške Evropskoj uniji nacija, a ne federalnom modelu EU koji zagovara Makron.

“Hoćemo da Francuska preuzme kontrolu nad politikom migracija na svojoj teritoriji, suverenitetom u domenu poljoprivrede, industrije, da prioritet pri zapošljavanju ima domaće stanovništvo“, rekao je on.

Liderka Nacionalnog okupljanja Marin Lepen rekla je da je njena stranka spremna da preuzme vlast i “uspravi Francusku“.

Da je kranja desnica pred vratima vlasti u Francuskoj govori i činjenica da je lista “krajnje desnice na kranjoj desnici“ koju vode nećaka Lepenove Marion Marešal i bivši novinar Erik Zemur - dobila pet odsto glasova na glasanju za sedišta u Evropskom parlamentu.