Velika očekivanja francuskih poljoprivrednika od samita EU: Brisel nudi polu-rešenja

Kontrast je sinoć bio upadljiv: u pregledu vesti predsednik francuske Republike Emanuel Makron u fraku sa svetloplavom lentom i njegova supruga Brižit u dugoj haljini krem boje na gala večeri u Stokholmu kod švedskog kraljevskog para i, u isto vreme, francuski poljoprivrednici koji, umorni i ogorčeni, okupljeni oko vatre, peku kobasice, spremajući se da treću zimsku noć provedu u traktorima.  

Napetost je sinoć porasla kada su snage reda na jugu pariske oblasti intervenisale i privele 91 poljoprivrednika jer su uspeli da uđu na najveću velikoprodajnu pijacu Renžis, uprkos jakom obezbeđenju policije i žandarmerije.

Ministarstvo unutrašnjih poslova poslalo je zatim dodatnih 20 jedinica policije kako bi obezbeđivale okolinu glavnog grada Francuske. Osam autoputeva koji vode u Pariz i dalje je blokirano, kao i putevi i autoputevi širom zemlje.

Paris, 31.01.2024 - tokom novog protesta na obodu glavnog grada, francuski farmeri poručili su na plakatu „Pariz, pusti naše poljoprivrednike da prođu“ pred policijskim snagama koje im brane da uđu u prestonicu

Očekivanje rešenja iz Brisela

Napetost je počela da raste u ponedeljak uveče zbog nezadovoljstva govorom novog premijera Gabrijela Atala u Parlamentu u kome je on izložio glavne pravce programa svoje vlade.

Istina, od premijera Atala niko nije mogao realno ni da očekuje rešenje za dva ključna zahteva poljoprivrednika: prvi je ukidanje nelojalne konkurencije, na osnovu ugovora o slobodnoj razmeni koje je sklopila EU, što dovodi do uvoza jeftinih i nekvalitetnih proizvoda proizvedenih bez poštovanja strogih evropskih normi; drugi je -  omogućiti poljoprivrednicima da zarade dovoljno i žive od svog rada.

Očigledno, ovo su pitanja o kojima se odluke donose u Briselu, na nivou EU, dok se u Parizu i drugim evropskim prestonicama – sprovode.

U Francuskoj javnosti zato je veliko je očekivanje od današnjeg samita šefova država i vlada EU u Briselu.

Predsednik Makron je najavio suspenziju pregovora o ugovoru Merkosur - o bescarinskoj razmeni sa zemljama Latinske Amerike.

On je rekao da će Francuska tražiti da u ugovor budu uključene takozvane “klauzule – ogledalo“ koje bi obavezale proizvođače u Latinskoj Americi da poštuju stroge evropske norme – iste one koje moraju da poštuju proizvođači iz država Unije kako bi se onemogućila nelojalna konkurencija na evropskom tržištu i obaranje cena francuskih i drugih evropskih proizvođača.

Stockholm, 31.01.2024 - francuski predsednik Emanuel Makron govori na švedsko - francuskom biznis forumu

Mogućnost zabrane uvoza

Neizvesno je da li će francuske poljoprivrednike umiriti dva predloga koji su uoči današnjeg samita šefova država i vlada EU, stigli iz Brisela.

Prvi predlog se tiče odluke Evropske komisije da se za još godinu dana produži bez-carinski uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine pri čemu ukrajinski proizvođač i dalje neće morati da poštuje stroge evropske poljoprivredne norme koje se tiču upotrebe pesticida i uslova gajenja kultura.

Pošto je ova odluka potpuno suprotna onome što traže francuski poljoprivrednici - koji zahtevaju zaštitu od nelojalne konkurencije proizvoda ne samo iz Ukrajine nego i drugih zemalja i regiona van EU (u koje spada i Zapadni Balkan), Evropska komisija je dodala i jednu ponudu koja se predstavlja kao “kompromis“ i sažeto glasi: svaka zemlja ima pravo da odredi ograničenje količine “osetljivih poljoprivrednih proizvoda“ koje će uvesti iz Ukrajine, kao što su piletina, jaja, šećer, med. Ograničenja, međutim, neće važiti za kukuruz i pšenicu iz Ukrajine koji nisu svrstani pod etiketu “najosteljiviji proizvodi“.

Drugi predlog Evropske komisije odnosi se na obavezu svih proizvođača u EU da četiri odsto zemljišta koje obrađuju drže u stanju “mirovanja“, samo pod kulturama koje omogućavaju njegovu mineralizaciju. Komisija sada najavljuje da je spremna da pristane na izuzeće: na zemljištu koje “miruje“ mogu da se seju neke prehrambene kulture, ali ne sme žito.

Pet organizacija proizvođača hrane iz EU zatražilo je još u prvoj polovini januara od evropskog komesara za poljoprivredu Januša Vojčehovskog da EU usvoji mehanizam za ograničavanje uvoza poljoprivrednih roba iz Ukrajine kako bi se evropsko tržište stabilizovalo. Poljoprivredna udruženja smatraju da je teret pomoći Ukrajini „trenutno raspoređen neravnopravno“ i da “poljoprivredni sektor nosi neproporcionalan i neizdrživ teret“.

Podrška Ukrajini „biće dovedena u pitanje“ ako se sadašnje mere ne promene, a proizvođači hrane „ne žele da budu izvor razdora“, piše u saopštenju poljoprivrednih udruženja zemalja EU iz prve polovine januara.

Zahtevi poljoprivrednika i načela Evropske unije

Ukrajinski proizvodi, kao i dobar deo poljoprivrednih proizvoda iz ostalih desetak regiona i država sveta (Kanada, Vijetnam, Latinska Amerika, Novi Zeland, Zapadni Balkan i drugi) sa kojima EU ima ugovore o bescarinskoj razmeni, predstavljaju nelojalnu konkurenciju za francuske proizvođače, obaraju cenu njihovih proizvoda do mere da više ne mogu da opstanu.  Ipak, i drugi pregovori su u toku, na primer sa Tajlandom i Australijom.

Ostaje pitanje koliko su sada realna očekivanja poljoprivrednika od Evropske unije čije je funkcionisanje zasnovano na neoliberalnim načelima “tržište se samo organizuje“ i “država se ne meša u tržište“. Upravo je francuski predsednik Makron jedan je od najvećih zagovornika neoliberalne doktrine, a članovi njegove političke grupe u Evropskom parlamentu u novembru su svi glasali za sporazum o slobodnoj trgovinskoj razmeni sa Novim Zelandom.

Nezamislivo je da Evropskoj komisiji, koja umnožava ugovore o slobodnoj bescarinskoj razmeni, nije unapred bilo jasno kakve će razorne posledice to imati po domaću poljoprivredu država EU. 

Masovni uvoz jeftinih proizvoda iz Ukrajine, čiji su proizvođači uostalom delom bazirani u inostranstvu, dodatno je destabilizovao evropsko tržište do mere koja je dovela do eksplozije nezadovoljstva.

Ono što poljoprivrednici u Francuskoj sada traže kako bi opstali jeste zaštita od nelojalne konkurencije čija je radna snaga jeftina, a norme sumnjive. Uoči samita Brisel im je, kako smo videli, ponudio samo polu-rešenja.

U suštini poljoprivrednici traže zaštitu i regulaciju, a to su reči koje se u rečniku neoliberalne doktrine smatraju gotovo psovkom. Njihovi protesti sada dovode u pitanje logiku funkcionisanja Evropske unije čiji je prioritet zaštita interesa krupne industrije i dividendi.

U Briselu danas protestuju poljoprivrednici iz Belgije i još bar osam drugih država EU: Poljske, Nemačke, Italije, Španije, Portugalije, Rumunije, Bugarske, Grčke…