“PORAZ ZAPADA“ EMANUELA TODA (2)

Emanuel Tod (73), francuski antropolog, sociolog i istoričar, u svetu poznat po svojim višedisciplinarnim analizama, upravo je kod pariskog izdavača Galimar 11. januara ove godina objavio knjigu “Poraz Zapada“. Tod obrazlaže tezu da je “izvesno“ da je Zapad poražen u Ukrajini i to “pre zbog toga što Zapad sam sebe uništava nego zbog toga što ga Rusija napada“.  

U više nastavaka objavljujemo odlomke iz ove knjige (međunaslovi redakcijski):

Emanuel Tod

„Iznenađujuće - naše iznenađenje“

Već 3. marta 2022. godine, ni nedelju dana nakon početka rata, Džon Miršajmer (John Mearsheimer), profesor geopolitike na Univerzitetu u Čikagu, predstavio je analizu događaja u videu koji je obišao svet. Njegova analiza bila je izuzetna po svojoj kompatibilnosti sa vizijom Vladimira Putina i po tome što je prihvatala aksiom da je ruska misao inteligentna i razumljiva. Miršajmer je ono što u geopolitici nazivamo „realistom“, član škole mišljenja koja na međunarodne odnose gleda kao na kombinaciju sebične borbe za moć između nacionalnih država. Sažeto, njegova analiza glasi: Rusija nam već dugi niz godina govori da neće tolerisati ulazak Ukrajine u NATO. Međutim, Ukrajina, čiju su vojsku preuzeli američki, britanski i poljski vojni savetnici iz Alijanse, bila je u procesu da de fakto postane članica NATO-a. Tako da su Rusi uradili ono što su i rekli - ušli su u rat. U suštini ono što je iznenađujuće jeste naše iznenađenje.

Miršajmer je dodao da će Rusija pobediti u ratu, jer je Ukrajina za nju egzistencijalno pitanje, ali – podrazumevajući pri tom da ona nije egzistencijalno pitanje i za Sjedinjene Države; sa udaljenosti od osam hiljada kilometara Vašington je igrao samo na marginalne dobitke. Miršajmer je zaključio da bismo pogrešili ako bismo se obradovali ukoliko Rusi naiđu na vojne poteškoće jer bi ih to neizbežno navelo da više ulažu u rat. Budući da su ulozi za jedne egzistencijalni, a za druge ne, Rusija je ta koja pobeđuje.

Možemo samo da se divimo intelektualnoj i socijalnoj hrabrosti Miršajmera (on je Amerikanac). Njegovo bistro tumačenje, kroz koje razvija ideju iznesenu u svojim knjigama ili u vreme aneksije Krima 2014. godine, međutim, ima jednu veliku manu: omogućava nam jedino da shvatimo ponašanje Rusa. Poput naših TV-besednika, koji u Putinovom stavu nisu videli ništa osim ubilačkog ludila, Miršajmer ne vidi ništa osim racionalnosti i neodgovornosti u delovanju NATO-a -  Amerikanaca, Britanaca i Ukrajinaca. Slažem se sa njim, ali to je ipak malo šturo. Treba objasniti ovu zapadnjačku iracionalnost. Tim pre što Miršajmer nije razumeo da su vojni nastupi Ukrajine, paradoksalno, doveli Sjedinjene Države u zamku. Sada i SAD imaju problem opstanka, koji daleko prevazilazi moguće marginalne dobitke, imaju opasnu situaciju koja ih je navela da stalno reinvestiraju u rat. Pada mi na pamet slika pokeraša kojeg prijatelj navodi da stalno povećava ulog i koji na kraju završi sa parom dvojki. Ispred njega - igrač koji je zbunjen, ali pobeđuje.

 Naslovna strana knjige "Poraz Zapada" Emanuela Toda

Ko je lud?

U ovoj knjizi opisaću i pokušaću da razumem šta se dešava u Ukrajini, i izneću hipoteze o tome šta bi moglo da se dogoditi ne samo u Evropi već i u svetu. Takođe želim da razotkrijem osnovnu misteriju koju predstavlja međusobno nerazumevanje dvojice protagonista: s jedne strane, zapadni tabor koji misli da je Putin lud, i Rusija zajedno sa njim, a s druge: Rusija ili jedan Miršajmer koji duboko u sebi misli da su zapadnjaci ludi.

Putin i Mirshajmer ne pripadaju istom taboru i nesumnjivo bi imali poteškoća da se dogovore oko zajedničkih vrednosti. Njihove su vizije ipak kompatibilne i to zato što im je u osnovi zajednička ideja o svetu sastavljenom od država-nacija. Ove države-nacije, koje iznutra imaju monopol na legitimno nasilje, osiguravaju svoj unutrašnji građanski mir. Možemo ovde da govorimo o državama u smislu Veberove (Weber) definicije. Na planu spoljnih odnosa međutim, pošto opstaju u okruženju gde je važan samo odnos snaga, ove države se ponašaju u skladu sa Hobsovom (Hobbes) definicijom. (Veber definiše državu kao monopol na legitimno nasilje; Hobs predstavlja prirodnu državu kao rat svih protiv svih).

Ono što najbolje definiše rusku koncepciju države-nacije je pojam suvereniteta shvaćen, kako tumači Tatjana Kastoueva-Žan (Tatiana Kastouéva – Jean), „kao sposobnost države da samostalno definiše svoju unutrašnju i spoljnu politiku bez ikakvog spoljnog mešanja ili uticaja”. Ovaj pojam „dobio je sasvim posebnu vrednost tokom uzastopnih mandata Vladimira Putina“. On se „pominje u više dokumenata i zvaničnih govora kao najdragocenije bogatstvo koje jedna zemlja poseduje bez obzira na njen režim i političku orijentaciju“. Suverenitet je „retko dobro dostupno samo nekolicini država“, među kojima su pre svega Sjedinjene Države, Kina i sama Rusija. S druge strane, najzvaničniji spisi i govori pominju sa prezirom “vazalski odnos “ zemalja Evropske unije prema Vašingtonu ili opisuju Ukrajinu kao protektorat SAD“.

Na Zapadu država-nacija više ne postoji

U The Great Delusion koja datira iz 2018, Miršajmer takođe rezonuje preko termina država-nacija i suverenitet. Za njega država-nacija nije samo država ili nacija opisana na apstraktan način. To su država i nacija koje su usidrene u jednoj kulturi i poseduju zajedničke vrednosti. Ova u osnovi tradicionalna vizija, koja uzima u obzir antropološku i istorijsku dimenziju sveta, u ovoj knjizi predstavljena je - i mogao bih da kažem – uzdignuta je, u obliku aksioma.

Karakteristika aksioma, ili postulata, je da iz njega možemo izvesti teoreme, ali da on sam nije dokaziv. On predstavlja takav stepen uverljivosti da ga uzimamo kao evidentan i ne dokazujemo. Uzmimo peti Euklidov postulat: kroz tačku van prave može se povući samo jedna paralelna prava. Ovo nije dokazivo, a posteuklidska matematika, sa Rimanom (Riemann) i Lobačevskim, polazi od drugačijeg aksioma. Svejedno, za zdrav razum Euklidov peti postulat je veoma ubedljiv. Isto tako, tvrdnja da postoje države-nacije, ukorenjena u različitim kulturama, predstavlja aksiom koji, čak i ako se ponavlja na donekle dogmatičan način kao što to čini Mirshajmer, predstavlja visok stepen uverljivosti. Na kraju krajeva, svet koji je rezultat velikih talasa dekolonizacije u drugoj polovini 20. veka, organizovao se kroz države koje nisu mogle da zamisle ništa drugo osim da pokušaja da postanu nacije. Treba samo pogledati sastav UN da biste se u to uverili.

Ovaj aksiom je problematičan: on zaslepljuje Miršajmera kao što zaslepljuje Ruse. Stavlja Ruse uporedo sa zapadnim vladama, u poziciju nerazumevanja koja je simetrična onoj koju zapadnjaci imaju u odnosu na Rusiju. U svom uvodnom govoru 24. februara 2022, Putin je opisao Ameriku i njene saveznike kao imperiju laži, što je termin veoma udaljen od strateškog realizma, termin koji (Zapadu) pre bi se reklo govori da je neprijatelj prilično izgubljen u nekom nedefinisanom psihičkom stanju. Što se tiče Miršajmera, setimo se naziva njegove knjige: The Great Delusion. Jače od iluzije, gubljenje iluzije (delusion) može da se odnosi na psihozu ili neurozu. Podnaslov knjige je Liberal Dreams and International Realities (Liberalni snovi i međunarodna stvarnost). Američki projekat „liberalne“ ekspanzije predstavljen je kao san i pred tim snom, stoji realnost čiji bi mandator bio Miršajmer. Na isti način na koji mi psihijatrizujemo Putina, Miršajmer psihijatrizuje neokonzervativce koji su uspeli da zavladaju američkim geopolitičkim establišmentom.

Ono što Putin, praktičar međunarodnih odnosa, naslućuje ali ne uspeva u potpunosti da definiše kroz izraz „imperija laži“, kao i ono što Miršajmer, teoretičar međunarodnih odnosa, odbija da vidi, zapravo je jednostavna istina: na Zapadu država-nacija više ne postoji.

U ovoj knjizi predložiću, tako da kažem, posteuklidovsko tumačenje globalne geopolitike. To tumačenje neće uzeti kao evidentan aksiom o svetu država-nacija. Naprotiv, koristeći hipotezu o njihovom nestanku na Zapadu, to će tumačenje učiniti ponašanje zapadnjaka razumljivim.

Sutra: Evropska unija i prevazilaženje države – nacije