EU u 2023. godini: Planove za mir niko nije ni spominjao

U 2023. godini, pitanje migracija vratilo se u središte samita Evropske unije. Najavljivano je pooštravanje kriterijuma za prijem azilanata i zatvaranje evropskih vrata, tim pre što se u 2024. godini održavaju izbori za poslanike u Evropskom parlamentu. Prema analizama raspoloženja birača, krajnja desnica dodatno je ojačala koristeći uglavnom kartu zaštitnika od migranata.

Krajem 2023. godine u Holandiji, ekstremno desna Partija slobode Gerta Vildersa (PVV) bila je prva na parlamentarnim izborima. Na ulasku u 2024. godinu stranke krajnje desnice predstavljaju drugu političku snagu u trećini evropskih zemalja. Njihovo jačanje ubrzava strah od migranata i islama.

Zatvori za migrante

Kako sprečiti krajnju desnicu da dođe na vlast u EU kojom trenutno dominiraju stranke desnog centra i konzervativci okupljeni u Evropskoj narodnoj partiji ?

Ima nagoveštaja da bi, tražeći odgovor na ovo pitanje političke snage desnog centra mogle da usvoje načelo “protiv koga ne možeš, udruži se sa njim“. O tom udruživanju desnog centra i konzervativaca sa krajnjom desnicom  – kao rešenju – nezvanično se uveliko govori u Evropskom parlamentu.

Nije zato čudo što je u Francuskoj u decembru, upravo s podrškom krajnje desnice, izglasan novi zakon o imigraciji koji je predložila vlada. Po novom zakonu stranci će biti lakše proterivani po diskrecionoj odluci prefekta, a predviđeno je i takozvano duplo kažnjavanje.

Za isti delikt Francuz izdržava samo kaznu, a stranac izdržava kaznu i bude proteran. Marin Lepen, liderka krajnje desnice proglasila je ovaj zakon svojom “ideološkom pobedom“.

Dan nakon usvajanja novog zakona u Francuskoj, ambasadori zemalja članica EU na sastanku u sredu 20. decembra u Briselu, postigli su dogovor o ključnom tekstu reforme evropskog migracionog sistema.

Na spoljnoj granici Unije na prelazima i uz aerodrome biće postavljeni “zatvoreni centri“ – zapravo zatvori -  u kojima će biti, kako je rečeno, “zadržavani“ – a zapravo zatvarani – migranti, uključujući i porodice sa decom mlađom od 12 godina.

Ne pominje se ni pravna procedura, ni optužnica, ni pravo na advokata zbog čega mnoge NVO protestuju. Države članice Unije biće obavezne da prime određenu kvotu tražilaca azila, a ako to odbiju moraće da plaćaju nadokandu od 20 hiljada evra za svakog neprihvaćenog migranta.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen rekla je:

“Sada će Evropljani, a ne trgovci ljudima, odlučivati ko može da stigne, a ko može da ostane u EU.” I nazvala dogovor o migrantima “istorijskim“.

Jasno je, međutim, da stvari stoje upravo obrnuto. Da bi izbegli zatvaranje i deportaciju, migranti će se u još većem broju okrenuti mafijaškim lancima?

Ostaje pitanje bez odgovora zašto zemlje EU već deceniju dopuštaju da monopol na migrantske tokove ima – mafija? Zašto EU sama ne organizuje profesionalnu obuku i dolazak radno potrebnih migranata kako to, na primer, uspešno već čini ostrvo Korzika?

Proširenje Unije ali kakve

Prema većini procena, Evropi će do 2050. godine nedostajati oko 44 miliona radnika samo da bi održala svoju ekonomiju! U EU politička elita, međutim, i dalje održava atmosferu straha kako od migranata tako i od proširenja Evropske unije.

Uprkos tome, pre svega iz geopolitičkih razloga – kako je i naglasio predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel -  i zbog interesa da se umanji uticaj Rusije, šefovi država i vlada EU okupljeni u Evropskom savetu na samitu u Briselu u decembru su odlučili da „otvore pregovore o prijemu” sa Ukrajinom i sa Moldavijom. Gruziji je dat status kandidata za članstvo.

Lideri EU zatražili su od Evropske komisije da za mart iduće godine pripremi izveštaj o Bosni i Hercegovini kako bi i sa ovom zemljom mogli biti otvoreni pregovori. Oni su potvrdili evropsku perspektivu za zemlje zapadnog Balkana uključujući i Srbiju.

Ipak nije još ni približno jasno kakva će biti EU sa 35 zemalja - članica. Jasno je, novih devet država neće biti primljene u Uniju kakva je sada jer njena sadašnja arhitektura to ne bi mogla da izdrži. O reformama svi govore, sećajući se Makronovog plana Evrope u više krugova, ali niko još precizno ne zna kako promeniti Uniju pošto prema pravilima svaka promena i najmanjeg zareza u tekstu o funkcionisanju EU traži jednoglasnu odluku.

Ratovi u Ukrajini i Gazi

U 2023. godini, uprkos otvaranju pregovora o prijemu sa EU, uprkos govorima i izjavama, počela je da jenjava podrška EU Ukrajini. Kontraofanziva ukrajinskih snaga nije uspela.

Prvih dana oktobra u Kijevu su se sastali zapadni proizvođači oružja koji su dogovorili da u Ukrajini proizvode oružje.

U 2023. godini govorilo se samo o ratu i ratovanju, a planove za mir niko nije ni spominjao, ni pravio.

Rat u Ukrajini dospeo je u senku novog ratnog žarišta kada je 7. oktobra teroristička islamistička organizacija Hamas napala Izrael, ubivši u jednom danu skoro hiljadu i po ljudi, žena i dece. Jedan deo žrtava pripadnici Hamasa odveli su u Gazu kao taoce.

Izrael je uzvratio “sravnjivanjem“ Gaze sa zemljom ispod koje se nalaze 500 km dugi tuneli koje je Hamas sagradio i opremio ih kao bazu za napad na Izrael. Posle prizora masakriranih Izraelaca, svet su užasnule slike stradanja civila u bombardovanoj Gazi – procenjuje se da je do sada ubijeno oko 30.000 palestinskih civila.

Jedinstvo na spoljnolitičkom planu koje je EU pokazala u odnosu na rat u Ukrajini, nije moglo da se održi kada je u pitanju Bliski istok. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen izazvala je opšte nezadovoljstvo jer je na Bliski Istok došla u ime zemalja EU iako je niko nikada nije izabrao da bi to legitimno činila jer spoljna politika ne spada u njen domen već je suvereni domen svake države članice.

Evropska krajnja desnica je iskoristila rat Hamasa i Izraela kao priliku da se predstavi kao najbolji prijatelj jevrejske zajednice što je svojevrsni paradoks ako se setimo drugog svetskog rata.

Krajnjoj desnici, međutim, rat na Bliskom istoku poslužio je kao prilika da politički uspešnije govori o opasnosti od muslimanske imigracije. Levičarski izraelski list „Haarec” analizira ovaj fenomen u Francuskoj i Nemačkoj, zaključujući da ovakvo držanje krajnje desnice u Evropi neće dugo trajati.