Novi evropski dogovor o migracijama: U centrima na granici EU bespravno će biti zadržavana čak i deca

Dan nakon usvajanja novog zakona o migrantima u Francuskoj, ambasadori zemalja članica EU na sastanku u sredu u Briselu, postigli su dogovor o ključnom tekstu reforme evropskog migracionog sistema.

U atmosferi euforije posle dugih pregovora, predsednica Evropske komisije proglasila je postignuti sporazum “istorijskim“ iako će još biti potrebno da ga odobre šefovi država i vlada zemalja članica i Evropski parlament. 

Ubrzano vraćanje u zemlje porekla ili „sigurne zemlje“

Novi evropski sporazum doneće pojačanu kontrolu ulaska migranata u EU. Biće ustanovljen obavezujući mehanizam solidarnosti između zemalja članica. U slučaju da pritisak postane preveliki na mediteranske zemlje, ostale države članice Unije biće obavezne da prime određenu kvotu tražilaca azila ili – ako to odbiju da učine - da plate nadokandu od 20 hiljada evra za svakog neprihvaćenog migranta.

Za sada ostaje na snazi takozvano “pravilo iz Dablina“ prema kojem je prva zemlja EU u koju je tražilac azila ušao, odgovorna za njegov dosije. Planira se da najmanje 30.000 tražilaca azila godišnje bude raspoređeno iz mediteranskih zemalja (Italija, Grčka i Španija pre svega) u druge zemlje EU.

Migranti će biti smeštani u “zatvorene centre“ u blizini granica i aerodroma. Cilj je da oni koji nemaju pravo na azil što brže mogu da budu vraćeni bilo u zemlje porekla, bilo u zemlje kroz koje su prošli.

Ukoliko je tražilac azila prošao kroz zemlju koja je na spisku sigurnih trećih zemalja on će moći tamo da bude vraćen da tu traži azil. Ipak napominje se da mora da postoji dovoljna „veza“ između dotične osobe i ove treće zemlje.

Bespravni pritvor ili zadržavanje zbog procedure

Reforma predviđa „filtriranje“ migranata po dolasku i „graničnu proceduru“ za one za koje je statistički najmanje verovatno da će dobiti azil. Ova procedura će se odnositi na državljane zemalja kao što su Maroko, Tunis, Bangladeš za koje je stopa priznavanja statusa izbeglice u proseku u EU manja od 20 odsto. Države članice planiraju da na nivou EU bude otvoreno oko 30.000 mesta u ovim centrima, kako bi  – prema predviđanjima  – bilo primljeno do 120.000 migranata godišnje.

Nevladine organizacije i brojni kritičari primećuju da ova procedura “zadržavanja“ nije ništa drugo do bespravni pritvor, uskraćivanje slobode kretanja i zatvaranja lica bez pravne procedure – bez prava na advokata, optužinicu i odbranu.

Ova procedura podseća na aferu sa bespravnim hapšenjima, izručenjima i zatvaranjima koje su u planetarnim razmerama, u ime borbe protiv terorizma, sporovodile SAD u saradnji sa zemljama EU kako zapadnim tako i tada budućim istočnim članicama Unije poput Bugarske, Rumunije i Poljske u periodu posle atentata 11. septembra 2001. godine. Najpoznatiji simbol bespravnih izručenja poznatih kao afera “tajni letovi i zatvori CIA“ je zatvor u američkoj bazi Gvantanamo. 

Zanimljivo je da je Savet EU - koji je u sredu zasedao na nivou ambasadora država članica - insistirao da ova procedura “zadržavanja“ migranata u “centrima“ bude primenjena čak i na porodice sa decom mlađom od 12 godina.

Mađarska najavljuje odbijanje

Kao vrline ovog sistema navode se mogućnost dužeg zadržavanja migranta na spoljnim granicama EU i brža i pojednostavljena procedura za razmatranje zahteva za azil. Navodi se da će ovakav sistem moći da se primeni i u situacijama takozvane „instrumentalizacije“, odnosno u slučajevima u kojima treća država koristi migraciju da destabilizuje neku zemlju EU. Ovo je aluzija na Poljsku koja je optuživala Belorusiju da hoće da je destabilizuje “uvozeći“ migrante iz Turske.

Ovaj tekst reforme migranstke politike EU, Nemačka je tokom više meseci odbijala iz humanitarnih razloga. Kada ga je Berlin konačno u septembru prihvatio, kritike su stigle iz Rima koji je optužio Berlin da finansira nekoliko humanitarnih nevladinih organizacija na Mediteranu, od kojih neke rade pod nemačkom zastavom.

Predsednica italijanske vlade Đorđa Meloni zatražila je prošle nedelje da ove nevladine organizacije iskrcaju migrante u zemljama pod čijim zastavama plove njihovi brodovi. Kompromisni tekst usvojen u sredu konačno je dobio podršku i Italije i Nemačke.

Međutim, mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto već je najavio da će njegova zemlja odbaciti ovaj pakt s „najvećom odlučnošću (…). Niko nama ne može da nameće koga da primimo“, rekao je. Očigledno, uoči definitivnog odobravanja dogovora o migrantskoj politici, mađarsko protivljenje ponovo će se naći u središtu medijske i političke pažnje.

Čija je pobeda

Predsednica Evropske komisije fon der Lejen je patetično proglasila novu pobedu (još jednu ?!) i konstatovala da ovaj najnoviji dogovor o reformi migrantske politike „štiti one kojima je potreban“. 

“Sada će Evropljani, a ne trgovci ljudima, odlučivati ko može da stigne, a ko može da ostane u EU.”, dodala je fon der Lejen.

Kada se, međutim, malo pažljivije pogleda tekst dogovora o reformi migranstske politike, vidimo da stvari stoje upravo obrnuto i da upravo organizovani kriminal i trgovci ljudima imaju najviše razloga da nazdravljaju pobedu.

Posle najave da ih na graničnim prelazima u EU čeka “zatvoreni centar“ to jest zatvor u kome će provesti neodređeno vreme, migranti će se logično u još većem broju nego do sada okrenuti ilegalnim prelazima i kriminalcima. Ovo je lako razumeti – dovoljno je da na pet sekundi zamislite da ste na mestu nekog migranta.

Ostaje pitanje bez odgovora, zašto zemlje EU već deceniju dopuštaju da monopol na migrantske tokove ima – mafija ?

S obzirom da manjak mladih ljudi i radne snage preti da uspori evropsku ekonomiju i s obzirom da će rezervoar radnika iz istočnoevropskih država i sa Balkana uskoro biti iscrpljen, nije jasno zašto EU sama ne organizuje migracije i to u skladu sa  svojim potrebama. Ovo tim pre što će, prema većini procena, Evropi do 2050. godine nedostajati oko 44 miliona radnika!

Zar EU u takozvanim “trećim sigurnim zemljama“ ne bi mogla bez mnogo troškova da organizuje selekciju i ciljno obučavanje mladih ljudi za profesije koje nedostaju zemljama Unije?

Zar svaka zemlja EU ne bi mogla da napravi spisak potraživanja radne snage i adresa onih koji traže radnike? Zar zatim već tako obučene radnike ne bi mogla da organizovano i bezbedno dovozi na mesta gde ih posao već čeka?

Uticaj kriminalnih organizacija na ekonomiju

U slučaju da EU krene ovim putem da rešava pitanje migracija, što je malo verovatno, bio bi pre svega pogođen morbidni biznis kriminalnih organizacija.

Na “šteti“ bi bili i oni poslodavci koji nastoje da dobiju robove, a ne radnike, koje će moći da ucenjuju i eksploatišu jer rade “na crno“ u strahu da ne budu uhvaćeni i proterani.

Veliki broj poslodavaca, međutim, ne sanja o robovima. Da je tako i da sistem legalnog organizovanja i dovođenja radnika može da funkcioniše pokazuje, recimo, primer Korzike u Francuskoj. Odavno tamošnje kooperative sa lokalnim vlastima organizuju dolazak Marokanaca, inače vičnih branju mandarina i južnog voća, ali i radu u vinogradima. Oni dolaze avionima, rade za najnižu zagarantovanu zaradu u Francuskoj (oko 1300 evra neto), imaju smeštaj i hranu, zdravstveno osiguranje, uplaćuju u penzijski fond. Ostaju nekoliko meseci i zatim se vraćaju kući gde je mesečna zarada deset puta niža. Neki i ostanu jer poslodavac to traži i urgira kod vlasti da odobre stalni boravak jer mu je radnik potreban da bi njegovo preduzeće opstalo.

Budući istoričari će svakako morati da prouče uticaj kriminalnih organizacija na ekonomiju u vreme krize, da bi našli odgovor na pitanje zašto EU na početku XXI veka ne organizuje dolazak, obuku i selekciju migranata već na indirektan način migracije prepušta mafijaškim lancima.

Doprinos kriminala bogatstvu zemalja

Kakva je logika institucija EU govori i činjenica da je 2013. godine evropski institut za statistiku Eurostat tražio od članica EU da u BDP uračunaju i nelegalne aktivnosti (prostitucija, droga…) s obzirom da i one doprinose bogatstvu tih zemalja. https://www.lesechos.fr/2014/05/calcul-du-pib-bruxelles-pousse-a-integrer-drogues-et-prostitution-303928

Uostalom, ne zaboravimo da je 2009. godine novac stečen od prodaje droge, čije je poreklo bilo kriminalno, spasio banke u globalnoj finansijskoj krizi. Antonio Maria Kosta (Antonio Maria Costa), tadašnji šef Kancelarije UN za drogu i kriminal, izjavio je 13. decembra te 2009. godine na konferenciji za štampu održanoj u Beču, da je video dokaze koji potvrđuju da su prihodi od organizovanog kriminala bili „jedini likvidni investicioni kapital“ dostupan nekim bankama na ivici kolapsa krajem 2008. godine. https://www.theguardian.com/global/2009/dec/13/drug-money-banks-saved-un-cfief-claims  On je tada rekao i da je većina od 352 milijarde dolara profita od droge apsorbovana u ekonomski sistem.