Politički potres u Francuskoj zbog usvajanja zakona o imigraciji: Makronov centar skliznuo ka krajnjoj desnici

U Francuskoj je u utorak uveče izglasan kontorverzni zakon o imigraciji kojim se politika predsedniak Makrona pomerila ka krajnjoj desnici. Iako je zakon dobio podršku većine u Senatu (214 glasova “za“ i 114 “protiv“), a zatim u Parlamentu (349 “za“, 186 protiv), izazvao je veliku pometnju na političkoj sceni. U samoj Makronovoj centrističkoj grupi Renesansa došlo je do cepanja – 20 “renesansnih“ poslanika bilo je protiv, a 17 uzdržano jer su smatrali da je novi zakon u suprotnosti sa njihovim vrednostima. 

Marin Le Pen, liderka krajnje desnog Nacionalnog okupljanja ne samo da je glasala za ovaj zakon već je pobedonosno proglasila “ideološku pobedu“. Imigracija je omiljena tema krajnje desnice još iz vremena kada je stranka nosila borbeno ime Nacionalni front dok je lider bio Marinin otac Žan Mari Lepen.

Čija je pobeda

Politički zemljotres je bio takav da je čak šest ministara zapretilo ostavkama, a za sada je samo Orelien Ruso, ministar zdravlja napustio ministarsku funkciju. 

Predsednik Republike Emanuel Makron u sredu uveče pokušao je u jednom maratonski dugom televizijskom intervjuu da spusti temperaturu, tvrdeći da novi zakon ne samo da nije pobeda krajnje desnice već je to - njen poraz. 

Novi zakon sužava prava stranaca koji ilegalno uđu u Francusku na besplatnu medicinsku uslugu, ograničavajući se na hitne medicinske intervencije. Ponovo se uvodi delikt ilegalnog boravka na teritoriji države. Takođe, ublažavaju se kriterijumi za proterivanje stranaca koji su prekršili zakon i osuđeni na više od tri godine zatvora. Prefekti regionalnih jedinica imaće diskreciono pravo da odluče koga će i kada proterati. Do sada nisu mogli da budu proterani stranci koji su u Francusku došli pre navršene trinaeste godine.

Pooštravaju se kriterijumi za dobijanje porodičnih i dečjih dodataka koje će dobijati samo stranci koji borave više od 30 meseci u Francuskoj. Takođe, državnu subvenciju za plaćanje stanarine moći će da dobiju oni koji borave u zemlji duže od tri meseca. Biće sužena primena načela “prava tla“ za dobijanje državljanstva. Do sada su deca stranaca sa navršenih 16 godina dobijala državljanstvo automatski.

Problem sa ovim zakonom je što nije izvesno da je on u skladu sa načelima ljudskih prava i sa ustavom jer, između ostalog, uvodi dvostruko kažnjavanje – jedan kriterijum za francuske državljane, a drugi za strance koji pored toga što mogu da budu osuđeni za prekršaj zakona, mogu da budu i proterani. 

Umesto ublažavanja - pooštravanje

Novi zakon o imigrantima pretvorio se u svojevrsnu psiho-dramu početkom decembra kada ga je u Senatu predložio ministar unutrašnjih poslova Žerar Darmanen, koji ne krije ambiciju da se 2027. godine kandiduje za predsednika. Darmanen je svakodnevno ponavljao da ne može da proteruje opasne teroriste jer ga zakon sprečava u tome. U više navrata je izjavio da će proterivati i strance osumnjičene za terorizam za koje mu je Evropski sud za ljudska prava naložio da ih ne proteruje.

Takav je bio slučaj Uzbekistanaca, koje je Darmanen proterao, iako je Evropski sud tražio da im pre proterivanja dâ rok da sami napuste teritoriju. Do sada su, međutim, ti rokovi služili ilegalnim migrantima da izbegnu proterivanje. Povlačili bi se u ilegalu i radili “na crno“, veoma često pod teškim uslovima eksploatisani, takoreći kao roblje.

U Senatu je ministar Darmanen bio primoran da ublaži predloženu verziju teksta zakona koju je zatim predstavio u Parlamentu 11 decembra. U Parlamentu se, međutim, dogodilo nešto što se retko dešava: krajnja desnica i krajnja levica kao i desni centar složno su izglasali odbijanje da raspravljaju o ministrovom predlogu novog zakona.

Osnovana je paritetna komisija sastavljena od predstavnika svih političkih grupa i uobličila ono što je nazvala “kompromisnom verzijom“ koja je u suštini bila znatno strožija od prve verzije. Taj tekst je izglasan u utorak uveče na užasavanje levice u Parlamentu.

U atmosferi velikog uzbuđenja u Parlamentu, ministar unutrašnjih poslova podsetio je poslanike iz levog bloka da su glasali protiv blaže verzije teksta koju im je on predložio i uzviknuo: “Ubirate sada plodove vaše politikantske politike“.

“Štit“ za Francuze - “nehuman i rasistički“?

“Glasali smo za Makrona da bismo sprečili (krajnje desno) Nacionalno okupljanje da dođe na vlast, a sada je sa zakonom o imigraciji ugašeno svetlo u Republici“, rekla je Dienaba Diop, poslanica iz redova socijalista.

Da li će novi zakon zaista izmeniti nešto bitno kada je reč o boljoj integraciji stranaca koji legalno žive i rade u Francuskoj i da li će sprečiti ilegalne tokove kojima kriminalne organizacije dovode strance u Francusku? Ovo nimalo nije izvesno.

Francuski predsednik tvrdi da je ovaj zakon “potreban“ i da je on “štit“ za Francuze. 

Sa levice, ali i iz redova Makronovog centra, međutim, mnogi upozoravaju da će se samo povećati napetost i problemi. Brojne porodice neće imati pravo na socijalni smeštaj i neće moći da ga plaćaju bez državne pomoći.

“Po čemu će to život Francuza biti poboljšan ako komplikujete proceduru dobijanja dečijeg dodatka i subvencija za one koji iznose smeće, rade u kanalizaciji i sve ostale poslove koje niko neće? Oni od svojih plata uplaćuju doprinose. Po čemu su oni krivi za loše stanje u zdravstvu? Krivo je kresanje budžeta za zdravstvo.“, rekao je Daniel Bompar iz levičarske “Nepokorene Francuske“.

Za Bompara usvajanje zakona o imigraciji predstavlja veliki politički događaj jer govori da je došlo do “uspostavljanja koalicije između desnice i krajnje desnice“.

“Uostalom čemu će služiti taj zakon? Poznato je da ne uspevamo da proteramo strance jer ih zemlje u koje ih proterujemo – odbijaju“, rekao je.

Povećan broj ljudi sa egzistencijalnim problemima biće osuđen da se okrene organizovanom kriminalu, trgovini drogama i prostituciji – upozoravaju brojni poslanici sa levice koji smatraju da je zakon “nehuman i rasistički“.

Bivši predsednik Francuske socijalista Fransoa Oland prokomentarisao je da Makron preuzima ideje krajnje desnice.

Ovo ideološko isklizavanje ka krajnjoj desnici mnogi su očekivali već u proleće 2022. godine kada se ispostavilo da Makronova stranka nema većinu. Predsednik Francuske ovim zakonom indirektno nagoveštava da bi i Francuska, kao uostalom i Nemačka, mogle da slede pomeranje ka krajnjoj desnici kakvo smo već videli u Italiji, Holandiji i Slovačkoj.

U Francuskoj je od utorka uveče zavladala politička pometnja i sve je teže razlikovati pobednike od pobeđenih.