Sastanak šefova diplomatija EU o proširenju: Balkan prolazi, ali nesloga vlada oko prijema Ukrajine

Iako su na sastanku u Briselu evropski ministri spoljnih poslova usvojili zaključke o Srbiji, dokument zaključaka rasprave o proširenju EU na još deset zemalja, među kojima je i Srbija, nije mogao da bude usvojen, pre svega zbog nesloge oko prijema Ukrajine.

To je na konferenciji za novinare potvrdio i komesar za proširenje Oliver Varhelji koji je na konferenciji za novinare morao da odgovara i na neprijatna pitanja kolega iz Francuske i Italije koje je zanimalo kako se on oseća kao evropski komesar s obzirom da Evropska komijsija kritikuje njegovu zemlju – Mađarsku.

Ministarska rasprava u Evropskom savetu o proširenju Evropske unije na deset zemalja  - Zapadni Balkan uključujući i Srbiju, ali i  Ukrajinu, Tursku, Moldaviju i Gruziju – završila se bez usvojenih zaključaka pre svega zbog nesloge nekih država, na čelu sa Mađarskom, koje se protive prijemu Ukrajine, dok Austrija ne prihvata prijem Turske.

Zato će tema proširenja EU, kao otvorena i bez zaključaka, biti na dnevnom redu samita šefova država i vlada u četvrtak u Briselu.

U zaključcima koji se tiču Srbije kaže se da Evropski savet traži od Evropske komisije i Visokog predstavnika da hitno predlože Savetu, pre kraja januara 2024. godine, izmene i dopune merila za Poglavlje 35 iz pristupnih pregovora sa Srbijom.

Ističe se da su suštinski uslovi za evropsku integeraciju i za Beograd i za Prištinu “normalizacija odnosa i sprovođenje obaveza iz dijaloga“ uz ocenu da postoji opasnost da se u slučaju da ne bude napretka propuste značajne prilike.

Takodje, pored normalizacije odnosa sa Prištinom insistira se na reformama u oblasti pravosuđa i borbi protiv kriminala i korupcije u Srbiji kao ključnom elementu koji će odrediti ritam pristupnih pregovora, a sve u duhu kompromisa i u skladu sa međunarodnim pravom. Pozdravlja se dobar nivo pripremljenosti Srbije kada je reč o ekonomskim kriterijumima.

Od Srbije se traži i da podstakne Srbe na Kosovu da se vrate u institucije koje su napustili i pozdravlja to što je Srbija preduzela neke korake u “pravom smeru“, uključujući i javno podsticanje Srba na Kosovu da učestvuju na lokalnim izborima na severu Kosova. Srbija mora u potpunosti da sarađuje i preduzme sve neophodne mere kako bi odgovorni za nasilni napad na kosovsku policiju 24. septembra i napad na Kfor 29. maja bili pozvani na odgovornost.