Po prvi put Francuska se ne obazire na zabranu Evropskog suda za ljudska prava: Pariz proteruje sumnjivog Uzbekistanca

Iako je Evropski sud za ljudska prava Francuskoj zabranio proterivanje jednog Uzbekistanca, zbog opasnosti da će biti izložen torturi u zemlji porekla, francuska vlada je ignorisala ovu odluku i proterala ga zbog sumnje da je islamista i potencijalni terorista. 

Čitav slučaj ima izraženu potencijalnu političku dimenziju. Svi se sećaju da je najava refrenduma o bregzitu u Velikoj Britaniji počela upravo tako što su “breksitovci“ osporavali da bilo koji sud, pa i Evropski sud za ljudska prava, može da bude nadređen vrhovnom sudu njhove države.

Proterivanje bez obzira

Kao što smo preneli http://www.balkanmagazin.net/novosti-i-politika/cid128-348621/francuska-strahuje-od-terorizma-i-antisemitizma-strah-od-preslikavanja-rata-na-bliskom-istoku/?_qs=Darmanen, nakon napada na profesora u Arasu, 13. oktobra, francuski ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanen najavio je da želi da protera strance koje francuske vlasti smatraju opasnim čak i u slučaju da to bude u suprotnosti sa odlukama Evropskog suda za ljudska prava (ECHR).

Ministar je tada rekao da, čak i ako bi neki tvrdili da postoji rizik od torture u zemlji porekla, “prioritet će biti bezbednost Francuza“. „Neće se čekati odluka Evropskog suda za ljudska prava u slučaju kada su upravni sud, apelacioni sud i Državni savet doneli odluku u korist države“, izjavio je ministar 22. oktobra u intervju za Journal du Dimanche.

Upravo tako je Francuka i postupila: njene službe su 14. novembra proterale 39-godišnjeg državljanina Uzbekistana, iako je odlukom Evropskog suda to bilo zabranjeno. Francuska se nije obazirala, niti čekala da prođe vreme za žalbu iako su odluke Evropskog suda za ljudska prava nadređene odlukama nacionalnih sudova i pravno obavezujuće za države članice.

Prekretnica – namerno nepoštovanje evropskog suda

Podsetimo, Evropski sud za ljudska prava je institucija Saveta Evrope, panevropske organizacije koja nadzire poštovanje ljudskih prava i načela pravne države u 46 zemalja članica, među kojima je svih 27 zemalja EU i 19 zemalja van EU (među kojima i Srbija).

Francuska je već dva puta, 2018. godine, osuđena zbog toga što je proterala strance za nekoliko sati, a da im nije dozvolila da se žale pred sudom. Ovo je međutim prvi put da je Francuska izvršila proterivanje, ne poštujući odluku Evropskog suda za ljudska prava kojom se to zabranjuje.

„Ovo je prekretnica“, rekla je advokatica Lisi Simon. „Ministarstvo unutrašnjih poslova namerno krši sudsku presudu Evropskog suda za ljudska prava koja se odnosi na Francusku.“

Dan nakon ovog proterivanja, ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanen je objavio da je proterani Uzbekistanac poznat policiji po svojim korenima u prodžihadističkom pokretu.

“Bio je smešten u administrativni pritvorski centar u Vensenu, a juče je vraćen u zemlju porekla.“

Proterani Uzbekistanac je ubačen u avion za Taškent gde su ga, prema rečima njegovog advokata, odmah po dolasku uhapsile tamošnje vlasti.

„Bio je potpuno obrijan, smešten u pritvor u ćeliju od 8 kvadratnih metara sa dvadeset i jednim zatvorenikom i mora mu se suditi“, kaže advokatica Lisi Simon.

Kažnjen bez krivice?

Proterani Uzbekistanac nije počinio nikakvo krivično delo u Francuskoj i nije bio u policijskom pritvoru sve dok mu nije izrečena administrativna zabrana ulaska na teritoriju u aprilu 2021.

Ovdašnji mediji su preneli, pozivajući se na Ministarstvo unutrašnjih poslova, da je mladić je stigao u Evropu 2016. godine i zatražio azil u Estoniji. Tvrdio je da su ga vlasti Uzbekistana lažno optužile za veze sa Hizb Ut-Tahrir, političko-verskim pokretom koji ima za cilj da ujedini sve muslimane u globalni „kalifat“, ali koji ne poziva na oružanu borbu i osuđuje terorizam. Iz tog razloga je, navodno, bio uhapšen i mučen od strane uzbekistanske policije 2015. godine, a zatim optužen. Estonija je, međutim, ipak odbila njegov zahtev za azil, smatrajući da predstavlja pretnju zbog bliskosti sa pokretom Hizb Ut-Tahrir.

U Francuskoj je zatražio azil 2019. godine. Obaveštajne službe su mu tokom 2020. pripisale kontakte sa dvojicom ruskih državljana koji pripadaju džihadističkom pokretu kao i da je u objavama na Fejsbuku veličao džihad.

U vreme kada je bio u Hrvatskoj 2021. godine, obaveštajne službe su utvrdile da planira odlazak u Siriju kao i da je konsultovao sadržaje u vezi sa organizacijom Islamska država koje su prenosili radikalizovani Čečeni. Sve ovo navelo je francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova da zaključi da osumnjičeni Uzbekistanac zagovara „nasilan pristup u skladu sa radikalnim islamom“ i da praktikuje „prikrivanje“ (takiia).

„Mi sve to odlučno osporavamo“, insistira njegova advokatica koja dodaje da “dvojicu ruskih državljana sa kojima je navodno imao kontakte, upoznao je u skvotu. Nijedan snimak ekrana neke objave na Fejsbuku nije nam dostavljen, a reč je o nalogu koji se čak i ne vodi na njegovo ime.“

Odlikovan u pariskoj oblasti

Pariski Mond je preneo da je u Senemarnu, pariskoj oblasti gde je Uzbekistanac živeo, socijalni radnik iz udruženja Habitat-Sit koji ga je pratio, bio iznenađen.

 „Radio sam sa njim dve i po godine i on je neko prilično izuzetan“, rekao je, tražeći da ostane neimenovan. U aprilu 2020. čak je bio odlikovan medaljom grada Montero-Fot-Jon (Senemarne) za učešće u spasavanju starije osobe tokom požara u zgradi.

Kada je u decembru 2021. nastavio proceduru za podnošenje zahteva za azil u Francuskoj, obavešten je o administrativnoj zabrani ulaska na teritoriju Francuske i određen mu je administrativni pritvor. Nakon toga, njegov zahtev za azil odbila je Francuska kancelarija za zaštitu izbeglica i lica bez državljanstva (Ofpra). Uzbekistanac se zatim obratio Evropskom sudu za ljudska prava tražeći da spreči njegovo proterivanje i tvrdeći da postoji opasnost da će biti izložen torturi u Uzbekistanu.

Evropski sud je 7. marta 2022. godine, naložio francuskoj vladi da ga „ne proteruje“ za vreme razmatranja njegove žalbe, pribegavajući izuzetnoj privremenoj meri na osnovu člana 39. Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Ubrzano proterivanje zbog naraslog straha?

Nacionalni (francuski) sud za azil (CNDA) odlučio je 5. aprila 2022. godine da odbije njegov zahtev za azil. Sudija je smatrao da u Uzbekistanu on zaista „rizikuje da ponovo bude podvrgnut aktima mučenja i ponižavajućeg postupanja u slučaju hapšenja i pritvora“, ali je ipak odbio pružanje azila zbog „ozbiljne pretnje javnom redu“ koju on predstavlja.

Stvari su se ubrzale, nedelju dana nakon ubistva profesora u dvorištu škole Arasu. U skladu sa uputstvima ministra unutrašnjih poslova Žeralda Darmanina, određen mu je pritvor, a proteran je 14. novembra.

„Evropski sud za ljudska prava ništa ne zabranjuje uopšteno i apsolutno“, objasnili su novinarima u Ministarstvu unutrašnjih poslova Francuske, dodajući da se dotični Uzbekistanac već jednom vratio u Uzbekistan 2018. godine i nije bio izložen pretnjama i mučenju. Advokat ovo osporava. Evropski sud za ljudska prava nije želeo da komentariše ništa u vezi sa ovim slučajem.