Sastanak šefova diplomatije NATO-a u tmurnoj atmosferi: Turska i dalje blokira prijem Švedske, a Lavrov pozvan na sastanak OEBS-a

Nataša Jokić, Strazbur

Iako su se skoro svi ministri spoljnih poslova izjasnili za nastavak podrške Kijevu, odugovlačenje američkog Kongresa oko nove tranše pomoći govori da je sve to pod znakom pitanja
(Brisel, 28.11.2023 - sastanak ministara inostranih poslova članica NATO, posvećen, pored ostalog i situaciji na zapadnom Balkanu, FoNet/AP)

Posle jučerašnjeg sastanka u sedištu NATO-a u Briselu ministri spoljnih poslova zemalja članica Atlantskog pakta putuju u Skoplje na sastanak zemalja OEBS – Evropske organizacije za bezbednost i saradnju u kome će, na iznenađenje mnogih, učestvovati i šef diplomatije Rusije Sergej Lavrov.

Upitan da prokomentariše činjenicu da je Lavrov pozvan na sastanak OEBS-a u Skoplje i da baltičke države najavljuju da u znak protesta neće tamo poslati svoje ministre, GS NATO-a Jens Stoltenberg juče je na završnoj konferenciji za novinare u Briselu kratko odgovorio: “Nemam nikakav savet da dam u vezi s tim“.

nato-stoltenberg-s

Brisel, 28.11.2023 - sastanak ministara inostranih poslova članica NATO, posvećen, pored ostalog i situaciji na zapadnom Balkanu - konferencija za novinare generalnog sekretara Jensa Stoltenberga (FoNet/AP)

Više Nemaca u KFOR-u, odlaganje prijema Švedske u NATO

Sastanak šefova diplomatija zemalja NATO-a počeo je kako se i završio: u tmurnoj atmosferi koju, naravno, nije poboljšala ratna situacija na Bliskom istoku između Izraela i Hamasa, kao ni vesti o rastu napetosti na Zapadnom Balkanu.

Ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok izjavila je, po završetku sastanka u Briselu, da Berlin doprinosi jačanju zajedničke bezbednosti slanjem dodatnih 150 vojnika u misiju KFOR. Na društvenoj mreži Iks ona je ukazala da na Zapadnom Balkanu mir često „visi o koncu“ i da NATO i EU zajednički deluju u regionu.

U poslednjem trenutku pred početak sastanka šefova diplomatija država NATO-a izostavljeno je najavljeno simboličnog podizanja švedske zastave na jarbol ispred zdanja Alijanse u znak prijema Švedske u članstvo organizacije.

Razlog: Turska i Mađarska kasne sa ratifikacijom ulaska ove zemlje u Alijansu. Turski parlament je počeo da ispituje ovu temu sredinom novembra, ali njegov odbor za spoljne poslove sada traži nove detalje vezane za švedski plan borbe protiv terorizma.

Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg podsetio je da je „Švedska održala obećanja data u Madridu“ 2022. godine: ukinula je embargo na prodaju oružja Turskoj, pristala je na saradnju u borbi protiv terorizma, pa čak i prihvatila da kurdsku PKK označi kao terorističku organizaciju.

Ministarka spoljnih poslova Francuske Ketrin Kolona upozorila je da su “snaga i kredibilitet Alijanse u pitanju jer je 29 zemalja već ratifikovalo prijem Švedske“.

“Ne smemo da izgubimo više ni dan. Članstvo Švedske u NATO-u obećano je pre sedamnaest meseci u Madridu“, rekla je francuska ministarka.

Finska, koja je pristupila Alijansi prošlog marta, izrazila je čuđenje i razočarenje zbog odlaganja prijema Švedske.

NATO_brisel-ministri-s

Brussels, 29.11.2023 - samit NATO na kojem učestvuju šefovi diplomatija zemalja članica: Tobias Billstrom (Švedska), Antony Blinken (USA), David Cameron (UK).Dmytro Kuleba (Ukraina), FoNet/AP

Usporena pomoć Ukrajini

Ministri su se takođe nadali da će čestitati Ukrajini na uspehu njene kontraofanzive, pokrenute prošlog juna. Ali front se stabilizovao, bez značajnog prodora. Zima se približava i to dodatno komplikuje održavanje podrške Kijevu.

Iako su se skoro svi ministri spoljnih poslova izjasnili za nastavak podrške Kijevu, odugovlačenje američkog Kongresa oko nove tranše pomoći govori da je sve to pod znakom pitanja. Pre bilo kakvog glasanja o Ukrajini, američki Kongres hoće prvo da proceni potrebe Izraela.

Evropa je Ukrajini već isplatila 100 milijardi dolara pomoći, a Sjedinjene Države 70 milijardi, uključujući 40 milijardi vojne pomoći. S obzirom da su ove sume kolosalne, jasno je da oko pitanja visine pomoći Ukrajini u 2024. godine postoje neslaganja među članicama NATO-a.

U Briselu nije jednoglasno prihvaćena ni isplata pomoći od 20 milijardi evra koju je predložio šef evropske diplomatije Žozep Borel.

Saveznici „ostaju posvećeni“, uverio je generalni sekretar Stoltenberg, pozdravljajući nedavnu najavu Nemačke da poveća svoju pomoć na 8 milijardi evra i Holandije na 2 milijarde evra.

„Što je Ukrajina jača na bojnom polju, jača će biti za pregovaračkim stolom“, rekao je Stoltenberg.

 

 


Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, omalovažavanje, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Zadržavamo pravo izbora ili skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Web časopis BalkanMagazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Web časopisa BalkanMagazin.

captcha image
Reload Captcha Image...